Šerlok Holms: Na tragu najpopularnijem detektivu na svetu (I deo)

Možda je danas pravi dan da pogledate neki film sa Šerlokom Holmsom, najvećim detektivom svih vremena. Naravno, može to da bude bilo koji od ovih novijih, modernijih adaptacija – Britanci pažljivo čuvaju i prilagođavaju novim vremenima vlastite junake, pa makar i one fiktivne – ali filmovi o Holmsu se prave već više od 100 godina.

Šerlok se čita još od 1887. godine, a ozbiljno se gleda od 1939. Tada je, u martu mesecu, dakle pre 82 godine, započet serijal od 14 filmova po delima Artura Konana Dojla.

Plan je bio ambiciozan: Foks je proizveo prva dva filma („Baskervilski pas“ i „Avanture Šerloka Holmsa“) sa velikim budžetima i poznatim glumcima – Bejzil Retbon je igrao detektiva, dok je za Votsonov lik bio zadužen Najdžel Brus.

Foks je zamislio mnogo toga, ali je od cele priče odustao već posle drugog filma – počeo je rat, a zapelo je i u pregovorima sa Dojlovim naslednicima. Studiju Univerzal nije bilo potrebno mnogo, pa je serijal nastavljen već 1942. Budžeti su se istopili, rat je nametnuo neke drugačije zaplete, ali su Retbon i Brus ostali nosioci glavnih uloga. U naredne četiri godine, oni su stvorili još 12 dugometražnih, crno-belih filmova (neki su kasnije kolorizovani). Bili su to klasični holivudski B-filmovi, ali pozicija Šerloka Holmsa u istoriji kinematografije je tek otpočela. Budžeti nikada više nisu predstavljali ozbiljan problem.

Tako da… izaberite sami. Proverite da li su ovi filmovi izdržali test vremena. Dojlovi romani i priče svakako jesu. Šerlok i Votson, nema sumnje, opstaju u svakoj epohi.

Pročitajte još

70 godina kultnog romana „Lovac u žitu“: Selindžerov Weltschmerz (I deo)

Artur Konan Dojl nije bio pisac koji je stvorio prvog detektiva u literarnoj fikciji – ova počast pripada Edgaru Alanu Pou koji je svog Ogista Dupena po prvi put predstavio još 1841. godine pričom „Ubistva u ulici Morg“. U vreme kada je Konan Dojl počinjao da piše o Šerloku, priče o gospodinu Lekoku iz pera Emila Gaborioa su takođe bile neverovatno popularne. Uostalom, već u prvoj priči, na samom početku, Dojlovi Holms i Votson komentarišu Dupena i Lekoka.

Prva inkarnacija slavnog detektiva nije prošla sjajno, ali matrica je uspostavljena. Po je podario književnosti novi žanr i nove konvencije. Jedna od njih je bila i ta da o glavnom junaku govori njegov ne tako harizmatični prijatelj, poznanik ili partner, uglavnom neka osrednja figura zadivljena glavnim protagonistom. Bila je to ogromna revolucija, koja je stvorila i mnoge imitatore – Dikensa, Čestertona, Stivensona i Konana Dojla.

Takođe, Po je uspostavio i neka druga pravila. Logika je bila njegov glavni metod istrage, a upravo je Artur Konan Dojl bio taj koji je to usavršio i raspalio maštu čitave planete.

Dojl je dosledno poštovao sve obrasce – Holms je privatno lice, a ne policajac (pravi policajci će se u krimi literaturi pojaviti tek kasnije), ima odanog, iako ne previše bistrog pomoćnika (Votson), i slično. Engleze je tada pre svega zanimala čista, detektivska analiza, bez ikakvih avanturističkih momenata. Bez obzira na to što se obe ove grane detektivske proze, i analitička i avanturistička, u to vreme nisu previše volele, one su imale i mnoge zajedničke crte.

Najproverenije obrasce žanra je čuvalo britansko udruženje detektivskih pisaca zvano Klub detekcije. U njemu se polaže i zakletva:

„Zaklinjete li se da nikada nećete sakriti ključni dokaz od čitalaca?“

„Da li obećavate da ćete se pristojno i umereno držati upotrebe bandi, zavera, smrtonosnih zraka, duhova, hipnoze, skrivenih vrata, Kineza…i da ćete se potpuno i zauvek odreći tajnih otrova nepoznatih nauci?“

Čistoj fikciji ovde nije bilo mesta. Ostala je samo intelektualna zagonetka. Logički koraci, a ne krvoproliće.

Kasnije će se stvari promeniti, pomešati i razmnožiti, pojaviće se triler, saspens i noar, ali na tom samom početku imali smo detektive koji su bili uglađena gospoda i koji su imali neverovatno znanje iz prirodnih i društvenih nauka, kao i socijalnih konvencija. Bili su radoznali i načitani. U takvom svetu, Šerlok Holms je bio apsolutni šampion.

A ako se malo izmestimo iz ovog literarnog konteksta, Holmsa pronalazimo, kako sam Dojl tvrdi, u Džozefu Belu, hirurgu iz Edinburga i ser Henriju Litldžonu, još jednom lekaru iz Škotske. Obojica su, poput Holmsa, imali tu moć dedukcije koja će inspirisati Dojla da stvori najvećeg detektiva na svetu.

„Grimizna studija” je bio roman u kojem se prvi put pojavio Šerlok Holms. Holms ima na desetine hiljada pojavljivanja u raznim publikacijama, pozorišnim adaptacijama, filmovima i serijama, radio dramama, crtaćima i video igrama. Stekao je i reputaciju koju mu je podarila čuvena Ginisova knjiga rekorda po kojoj je on literarni lik sa ubedljivo najviše pojavljivanja u istoriji filma i televizije. Ipak, najveće fanove njegovog lika i dela je ponekada teško ubediti da on nije stvaran lik.

Uostalom, zar u Londonu ne postoji i ulica u kojoj je Šerlok Holms živeo?

Ulica Bejker

Zamislimo da ste se našli u Londonu (pre nekog vremena, svakako, dok je to još uvek moglo makar da se zamišlja), u šopingu. Ili najobičnijem turističkom vikendu, svejedno. Ali u centru grada nije samo ulica Oksford. Oblast Merlibon je jako blizu, a u njoj se nalazi i ulica Bejker, nazvana po poznatom engleskom graditelju iz 18. veka, Vilijamu Bejkeru. Na početku je bila jednosmerna i tako je bilo sve do 2019. godine, kada je saobraćaj počeo da se kreće u oba pravca. U njoj se nekada nalazio i muzej Madam Tiso, kojem je to bila prva lokacija. Sada se nalazi iza ćoška, ali ipak u drugoj ulici.

U njoj je stanovao i jedan Herbert Džordž Vels, Epl butik Bitlsa je tu bio smešten krajem 60-tih, tu se odigrala i čuvena pljačka Lojds banke 1971, a zašto ne pomenuti i centralu Marks i Spensera, kao i Dasti Springfild koja se ovim svojim komšilukom šetkala tokom 60-ih godina.

Da je ostala tamo i tokom 70-tih, verovatno bi u svom vokmenu (da je postojao), tada slušala samo Gerija Rafertija i njegov interplanetarni hit „Baker Street“. A u broju 221B, živeo je Šerlok Holms. Njegov prvi komšija, baš u broju 221, stan B, bio je doktor Haus, poznat po dedukciji primenjenoj na pacijentima u TV bolnici u Prinstonu. Još bliži komšija mu je bio Veliki mišji detektiv Bejzil, koji je stanovao u broju 221 i po, praktično u mišjoj rupi u Šerlokovom stanu. U poštanskom stubu pored broja 221B stanovao je Dejndžer Maus, crtani lik zaljubljen u Džejmsa Bonda, nikako u Šerloka. La Forž iz Zvezdanih staza, barem prema svedočenju Date, takođe je mogao da se nađe na, gle čuda, broju 221B. Veliki Ijan Mekelen, maskiran u Holmsa, tvrdi da je ovu adresu izmislio sam Votson, ne bi li zavarao trag.

Ali Šerlok je, čini se, ipak bio tu negde, u ulici Bejker, i gledao kroz svoj prozor ko sve dolazi na lažnu adresu. Postoje i neke teorije zavere koje tvrde da u ulici Bejker tada uopšte nije postojao broj 221, a kamoli ulaz B. Navodno, tek je kasnije niklo neko zdanje na tom broju, u produžetku ulice. Kao i u svim sličnim teorijama i ovde vlada pravi haos. Prvo je tu bila neka građevinska firma, pa zatim i muzej Šerloku, koji se u stvari nalazi na broju 237-241. Prava misterija. No, bez obzira na sve, ono što danas znamo je to da je žena koja se brinula o broju 221B i C, dakle Šerlokova gazdarica, bila izvesna gospođa Hadson. Znate je iz priča i filmova. Obično Holmsu donosi telegrame sa pozivima u pomoć. Verovatno je Škotlanđanka i nije bog zna kakva kuvarica, barem to misli Šerlok.

Ali ni Konan Dojl nije od najdoslednijih: postoje priče u kojima Marta Luiz Hadson (koju greškom u drugom romanu zove gospođom Tarner), priprema spektakularne doručke. Ko bi ga znao. Najbitnije je da je kirija plaćana na vreme. Sve što je ser Konan Dojl napisao o Šerloku Holmsu stalo je u četiri romana i 56 kratkih priča. Tako imamo ukupno 60 priča koje čine srž „kanona Šerloka Holmsa” ili zvanične bibliografije detektiva.

Sve počinje još 1887. romanom „Grimizna studija“, a završava se „Knjigom slučaja Šerloka Holmsa“ iz 1927. u kojoj su sabrane poslednje priče Konana Dojla, piše pulse.rs.

Pročitajte još

Agata Kristi: Najbolje vreme da se smišlja knjiga je kada perete sudove

Popularnost Holmsa je inspirisala brojne autore da stvaraju dela u kojim je glavni junak, sa određenim varijacijama, niko drugi do Šerlok lično. Prvi takav pastiš je, još 1893. godine, pod nazivom „Pokojni Šerlok Holms“, stvorio Dojlov blizak prijatelj Džej Em Beri. Da, onaj Beri koji je napisao Petra Pana. Entoni Burdžis, Nil Gejman, Stiven King, Tanit Li…svi su oni pisali Šerlok Holms pastiše. Dojlov savremenik Moris Leblan je spojio sopstvenog junaka Arsena Lupena sa Holmsom, iako je kasnije zbog autorskih prava morao da ga preimenuje u Herloka Šolmsa. Čuveni Džon Dikson Kar je sa Dojlovim sinom, Adrijanom, 1954. godine, dodatno eksploatisao lik Holmsa u sopstvenoj kolekciji.

(Kraj prvog dela)

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi