Roberto Beninji: Pinokio koji zna zašto je život lep

Roberto Beninji je italijanski glumac, scenarista i režiser. Rođen je na današnji dan, 27. oktobra 1952. godine u Manijanu, u Italiji. Njegova majka je izrađivala tkanine, a otac je bio stolar, zidar i poljoprivrednik. Prva iskustva kao pozorišni glumac imao je  1971. godine u mestu Prato. Tokom te jeseni preselio se u Rim, gde je učestvovao u eksperimentalnim pozorišnim predstavama, od kojih je neke i režirao. Godine1975. je doživeo svoj prvi pozorišni uspeh u komadu „Cioni Mario di Gaspare fu Giuli“, koji je napisao Đuzepe Bertoluči.

U Italiji postaje poznat tokom sedamdesetih godina po televizijskoj seriji „Onda Libera“, a svoj prvi film „Berlinger, volim te”, koji je takođe režirao Bertoluči, snimio je 1977. Beninjijeva popularnost je porasla s pojavljivanjem u televizijskom šou programu „L’altra domenica”, krajem sedamdesetih godina, a Bernardo Bertoluči ga je angažovao za malu ulogu tapetara, u kojoj nije izgovorio nijednu reč, u filmu „La Luna”.

Godine 1980.  upoznao je glumicu Nikoletu Braski, s kojom se oženio i koja je glumila u većini filmova koje je režirao. Prvi od njih je bio „Ti me uzbuđuješ” iz 1983. godine. Počev od 1986, Beninji je glumio u tri filma američkog režisera Džima Džarmuša, „Pod rukom zakona“, „Noći na zemlji“ i „Kafa i cigarete”. Imao je i ozbiljnu ulogu u poslednjem filmu čuvenog Federika Felinija, „Glas meseca“, 1989. godine.

Svetsku slavu stiče filmom „Život je lep“, 1997. godine, koji i danas ima status kultnog i jednog od najomiljenijih filmova ljubitelja sedme umetnosti širom sveta. Emotivna, snažna i potresna priča o italijanskom Jevrejinu koji pokušava da spase sina od smrti u nacističkom koncentracionom logoru, tako što mu govori da je Holokaust i njihovo zatvaranje složena igra i da se mora veoma pažljivo pridržavati pravila da bi pobedio i dobio glavnu nagradu – tenk,  osvojila je planetu, a Beninji je odigrao ulogu života, za koju je nagrađen Oskarom. Inače, Robertov otac je proveo tri godine u koncentracionom logoru u Bergen-Belzenu, tako da se film delom temelji na njegovim iskustvima. Uprkos velikom uspehu, film „Život je lep“ ipak je naišao na kritike i optužbe da je Holokaust predstavljen bez većih patnji, a neki su smatrali da „smejanje svemu“ nije bilo prikladno. Naklonjeniji kritičari pohvalili su Beninjijevu umetničku odvažnost i veštinu da stvori osetljivu komediju koja uključuje veliku tragediju. Film je 1998. godine osvojio Oskara za najbolji film na stranom jeziku, najbolji originalni dramski rezultat (partitura Nikole Piovanija), a sam Beninji je dobio Oskara za najboljeg glumca. Nakon što je film proglašen najboljim, Roberto se, oduševljen, popeo na sedište, okrenuo ka publici i pljeskao pre nego što je izašao na binu. Kada je nešto kasnije te večeri osvojio Oskara za najboljeg glumca, u svom govoru je rekao: „Ovo je strašna greška, jer sam već iskoristio sav svoj engleski jezik!“ Na kraju govora citirao je završne redove Danteove „Božanstvene komedije“ pominjući „ljubav koja pokreće sunce i sve zvezde“.

Film „Pinokio“ iz 2002. godine, koji je takođe režirao i u njemu igrao glavnu ulogu, bio je najskuplji film u italijanskoj kinematografiji i odlično kotiran u Italiji, ali je loše prošao u Americi. Roberto je čak proglašen za najgoreg glumca i dobio je „Zlatnu malinu“. Godinu kasnije Nacionalna italijansko-američka fondacija ga je ovenčala specijalnom nagradom za zabavu. Godine 2007. uručen mu je počasni doktorat Univerziteta Leuven iz Belgije, a aprila 2008, Univerzitet na Malti dodelio mu je počasni doktorat. Dobitnik je Ordena zasluge italijanske republike.

Beninji je i „improvizovani“ pesnik. Poezija „estemporanea“ je oblik umetnosti koji se popularno prati i praktikuje u Toskani, cenjen zbog njegovog objašnjenja i recitovanja napamet Danteove „Božanstvene komedije“. Tokom 2006. i 2007. godine imao je mnogo uspeha na turneji po Italiji, vodeći devedesetominutnu emisiju „Tuto Dante“ („Sve o Danteu“). Kombinujući trenutne događaje i sećanja iz svoje prošlosti ispričane ironičnim tonom, Beninji tada započinje putovanje poezije i strasti kroz svet „Božanstvene komedije“. Navodno je dobio ponudu da svoju emisiju prenese na Brodvej, ali je odbio. Emisija je u formi predstave izvođena na mnogobrojnim italijanskim pijacama, arenama i stadionima, a procenjeno je da ju je videlo oko milion gledalaca. Gostovao je u Sjedinjenim Državama, Kanadi i Argentini.

Trenutno ga gledamo u najnovijoj verziji filma „Pinokio“, Matea Garonea, gde igra Đepeta. Za ulogu u ovom ostvarenju je izjavio:

„Moja porodica je bila veoma siromašna. Moj otac je bio stolar, baš kao i Đepeto. A u detinjstvu su me zvali Pinokio. I ja sam, kao i on, bio neposlušan i lažljivac. Rođen sam u Toskani, veoma blizu mestu gde je rođen izmišljeni Pinokio. Takođe, Felini me je zvao Pinokio, tako da sam celog života bio Pinokio.“

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi