Morison: Poslednja noć života i 50 godina besmrtnosti

Danas se navršava 50 godina od smrti legendarnog američkog muzičara i pesnika Džima Morisona, čiji grob u Parizu predstavlja jednu od nezaoblizanih turističkih atrakcija pored Ajfelove kule, Jelisejskih polja, Trijumfalne kapije i Luvra.

Džim Morison, čije je pravo ime bilo Džejms Daglas Morison rođen je 8. decembra 1943. godine u američkom gradu Melburnu. Bio je pevač i vođa benda “The Doors” i smatran za jednog od najharizmatičnijih pevača u istoriji rokenrola.

Njegova smrt u 27. godini, 3. jula 1971. u Parizu, zaprepastila je njegove obožavaoce i ceo svet. Okolnosti njegove smrti i tajna sahrana bile su predmet beskrajnih glasina i igrale su značajnu ulogu u mistici koja ga i danas okružuje.

Prema zvaničnoj verziji, u poslednjoj noći svoga života Džim Morison je bio u Parizu, odgledao je film u bioskopu, vratio se kući i legao da spava. Usred noći mu je pozlilo i otišao je da se osveži u kadi. Tu je doživeo srčani udar i preminuo. Od tog tragičnog događaja pa sve do danas kruže razne glasine i nerazjašnjene misterije vezane za njegovu smrt, da bi tek nedavno bivši menadžer pariskog noćnog kluba “Rokenrol cirkus” zvanično ispričao drugačiju verziju.

U svojoj knjizi “The End: Jim Morrison” Sem Bernet kaže da je Morison preminuo u WC-kabini njegovog kluba pošto je, najverovatnije, uzeo preveliku dozu heroina.

O svom šoku nakon što je pronašao Morisonovo telo, on piše: “Buntovni pevač ‘Dorsa’, mačo zavodnik i prelepi dečko iz Kalifornije, pretvorio se u nepomično klupko zgrčeno u toaletu jednog noćnog kluba”. Autor veruje da su dvojica narko-dilera potom odnela Džimovo telo do muzičarevog stana.

Bernet je u vreme Morisonove smrti bio u ranim dvadesetim godinama i kasnije će postati ugledni radio voditelj, rok pisac i potpredsednik pariskog ogranka „Diznilenda“. Iako su ga razni novinari koji su istraživali Džimovu smrt decenijama proganjali, Francuz je ćutao o svojoj priči sve dok mu supruga nije predložila da napiše knjigu.

– Bilo je to ponovno proživljavanje vrlo mučnih sećanja – izjavio je Bernet Asošijejtid presu.

Dugo se pričalo o tome kako je Morison zapravo umro od prevelike doze heroina u noćnom klubu, ali nijedan svedok nikada nije izašao u javnost sa svojom pričom. Patrik Šovel, danas ratni fotograf i pisac, tada je radio kao šanker u “Rokenrol cirkusu” i jasno se seća da je pomagao ljudima koji su iznosili Morisona. “Mislim da je već tada bio mrtav”, kaže Šovel, koji je i sam hteo da tu epizodu objavi u svojoj knjizi iz 2005, ali ga je izdavač upozorio da to ne čini. Šovel kaže da bi neko već pozvao hitnu pomoć da je Džim tada bio živ.

– Ne znam – kaže na kraju. Sve se to desilo prilično davno, a i mi nismo pili samo vodu.

Zvaničnik iz kancelarije pariskog tužilaštva kaže da je malo verovatno da će ponovo otvoriti slučaj Morisonove smrti, ili da bi bilo koga trebalo krivično goniti zbog toga, jer je slučaj u zakonskom smislu zastareo.

Stiven Dejvis, autor knjige “Jim Morrison: Life, Death, Legend”, kaže da zbog Bernetove knjige neće prepravljati istoriju. On je u svojim istraživanjima zaključio da se Morison zaista predozirao u klubu, ali da je to bilo nekoliko noći uoči njegove smrti i da je on to iskustvo preživeo.

– Da je umro u toaletu noćnog kluba, logično je da bi do sada ta priča već izašla na videlo – kaže Dejvis.

Morison je došao u Pariz marta 1971. u prilično nezgodnom trenutku po njegovu karijeru, piše Headliner.rs. Na koncertu na Floridi 1969. optužen je za pokazivanje genitalija publici i osuđen za nepristojno ponašanje i psovanje. Brojni koncerti su potom otkazani, a bend je bio preplavljen lošim publicitetom. U vreme kada je stigao u Pariz, Morisonova žalba je još uvek bila na razmatranju. U Parizu je živeo sa svojom devojkom Pamelom Korson na desnoj obali Sene i uglavnom je tumarao ulicama s plastičnom kesom u kojoj su bile njegove beleške. Pustio je bradu i ugojio se do neprepoznatljivosti, što mu je ozbiljno narušilo zdravlje. Uz to se i ludo zabavljao. Skoro svaku noć provodio je u klubu “Rokenrol cirkus”, tada pravom pomodarskom mestu, u koji su redovno dolazili Roman Polanski i Marijana Fejtful.

Trećeg jula 1971, oko jedan sat posle ponoći, Morison je došao u klub u društvu dvojice dilera, koji su mu prodali heroin za Korsonovu, kaže Bernet. U jednom trenutku, Bernet je primetio da je Džim nestao. Pozvao je izbacivača da razbije vrata od zaključane WC-kabine, i tu su ga pronašli u besvesnom stanju. Bernet tvrdi da je zamolio jednog doktora, takođe gosta kluba, da pregleda pevača.

– Kada smo ga pronašli, iz nosa mu je izlazila pena i malo krvi i doktor je rekao da je sigurno reč o prevelikoj dozi heroina – nastavlja Bernet, dodajući kako nije lično video Morisona da te noći uzima heroin, ali da je on bio poznat po ušmrkavanju droge jer se bojao igala.

Dvojica dilera su insistirala na tome da je Morison samo u nesvesti i iznela su ga iz kluba. Iako priznaje da je krenuo da pozove hitnu pomoć i policiju, Bernet otkriva da mu je vlasnik kluba naredio da drži jezik za zubima kako bi se izbegao skandal. Bernet veruje da su dileri odneli Morisonovo telo u stan i spustili ga u kadu, u poslednjem pokušaju da ga ožive.

Pamela Korson, koja je preminula tri godine kasnije od predoziranja, ispričala je policiji sasvim drugačiju priču. Njih dvoje su otišli u bioskop i na večeru, slušali ploče i zaspali. Usred noći Morison se probudio jer mu je pozlilo i napravio je sebi toplu kupku. Pamela je izjavila kako ga je zatekla mrtvog u kadi. Autopsija nikad nije urađena.

Džim Morison je ostao jedan od najpopularnijih i najuticajnijih pevača u istoriji roka, dok su pesme “Doorsa” postale obavezne u kompilacijama radio-stanica koje su puštale klasičnu rok muziku. Do danas Morison je široko poštovan kao prototip rok zvezde – grub, privlačan i misteriozan.

Uticao je na mnoge umetnike, a on je, kao pisac i pesnik, bio pod uticajem Fridriha Ničea, Vilijama Blejka, Šarla Bodlera, Džeka Keruaka, a posebno Artura Remboa, često govoreći za sebe da je “Rembo u kožnoj jakni”.

Za života je uspeo da objavi dve knjige “The Lords – Notes on Vision” i “The New Creatures”. Posthumno su izdate još dve zbirke pesma “Wilderness” i svetski poznat “The American Night”.

Umetnik je bio jedan od malobrojnih visoko školovanih muzičara svog vremena. Završio je Univerzitet u Kaliforniji – UCLA, koji se smatra jednim od najboljih univerziteta u SAD. Sebe je prvenstveno smatrao pesnikom, a jednom prilikom je rekao:

– Ako moja poezija teži da dostigne bilo šta, to je da oslobodi ljude od ograničenog toka života u koji gledaju i osećaju.

Pročitajte još

Rokenrol knjige slavnih: Mračni životi, šokantne karijere i tragične smrti kultnih muzičkih ikona

Sahranjen je na čuvenom groblju Per Lašez u Parizu na kojem su sahranjeni velikani svetske književnosti, umetnosti i slavne ličnosti kao što su Žan-Batist Poklen Molijer, Frederik Šopen, Oskar Vajld, Onore de Balzak, Marsel Prust, Marija Kalas, Isidora Dankan, Đoakino Rosini, Žorž Bize, Iv Montan, Simon Sinjore i Edit Pjaf.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi