Momo Kapor: Dobri duh Beograda

Momčilo Momo Kapor je bio jedan od najistaknutijih srpskih književnika, novinara i slikara. Rođen je u Sarajevu, 8. aprila 1937. godine od majke Bojane i oca Gojka Kapora. Njegov stric je bio Čedo Kapor. Otac Gojko je radio kao finansijski stručnjak u Sarajevu, gde je sreo svoju buduću suprugu. Zarobljen na početku rata kao rezervni oficir kraljeve vojske, odveden je u Nirnberg, gde je proveo pune četiri godine. 13. aprila 1941. za vreme bombardovanja Sarajeva pala je bomba na staru tursku kuću u kojoj su se sklonili Bojana, Kaporova baka i mali Momo. Svi su poginili osim njega, jer ga je majka zaštitila svojim telom. Kako je jednom pričao, poginulo je čak i mače koje je držao u rukama. O majci je Kapor znao vrlo malo, zato što se o njoj retko govorilo u porodici, verovatno zbog želje najbližih da zaštite dete, ne obnavljajući mu sećanje na preživljeni užas i ne produbljujući traumu koju je nosio u sebi. Ratne godine Momo provodi u Sarajevu kod bakine sestre Janje Baroš, a otac ga godinu dana po završetku rata dovodi u Beograd.

„Bilo je predviđeno da se rodim, kao i ostali slikari, u Firenci, ali roda koja me je nosila 8. aprila 1937. godine imala je prinudno sletanje u grad Sarajevo zbog guste magle koja tamo uvek vlada. Tako je ime tog lepog i nesrećnog grada zauvek upisano u sve moje dokumente. Ma kuda da krenem ne mogu pobeći od njega.“

Momo Kapor

Po maturiranju odlučuje se za studije slikarstva. Diplomirao je 1961. godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića sa prosečnom ocenom 9,9. U vreme diplomiranja na Akademiji upoznaje gimnazijalku Anu Pjerotić, kasnije studentkinju psihologije. Venčali su se 1964. godine i dobili ćerke Anu i Jelenu. O tom vremenu Ana Pjerotić je govorila: „Pisao je lako, sa radošću. Svoje prve tekstove napisao je na pisaćoj mašini „Adler“ koju sam mu poklonila za rođendan, i na kojoj sam, kasnije, prekucala većinu njegovih tekstova. Imao je potrebu da priča o onome što piše. Nas tri smo bile njegova prva publika. To su bile njegove prve književne večeri“.

“Profesionalni gluvator” kako je za sebe voleo da kaže je pisao o ljubavi, ženama, političkoj situaciji, o svom Beogradu. Veliku popularnost stiče kroz tekstove „Beleške jedne Ane“ koje izlaze u časopisu „Bazar“. Godine 1972. ti tekstovi se objavljuju i kao knjiga. Kapora je kao pisca otkrio Zlatko Crnković, urednik poznate zagrebačke biblioteke „Hit“. Tako su u izdanju „Znanje Zagreb“ (biblioteka Hit), izašli bestseleri: „I druge priče“ (1973), „Foliranti“ (1974), „Beleške jedne Ane“ (1975), „Provincijalac“ (1976), „Ada“ (1977), „Zoe“ (1978), „Od sedam do tri“ (1980), „Una“ (1981). Momo postaje jedan od zaštitnih znakova ove edicije. Pored velikog broja naslova, romana i zbirki priča, autor je i velikog broja dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova – „Bademi s onu stranu smrti“, „Banket“, „Valter brani Sarajevo“, „Džoli džokej“, „Kraj vikenda“. Romani „Una“ i „Knjiga žalbi“ doživeli su ekranizaciju.

Pročitajte još

Borislav Pekić: Velikan koji je zatvor pretvorio u inspiraciju

Godine 1982. izlazi knjiga „Onda“, a zatim slede „Sentimentalno vaspitanje“ (1983), „Knjiga žalbi“ (1984), „011“ (1988). Te godine Momo i Ana se razvode i on se venčava sa Ljiljanom Todorović. Godine 1989. izlazi „Istok-Zapad“, a 1991. „Halo Beograd“. Godinu dana kasnije objavljuje „Zelenu čoju Montenegra“, a 1995. „Lero kralj leptira“. Stvaralaštvo Mome Kapora može da se prati i kroz novije naslove, među kojima se izdvajaju „A Guide to the Serbian Mentality“ (2006), „Dragi naši“ (2007), „Ispovesti“ (2008), „The Magic of Belgrade“ (2008). Najveći broj izdanja imao je njegov roman „Foliranti“, a poslednja knjiga „Kako postati pisac“, objavljena je 2010. godine.

Prevođen je na francuski, ruski, nemački, poljski, češki, bugarski, mađarski, slovenački i švedski jezik. Nikada pisaću mašinu nije zamenio kompjuterom. Bio je šmeker, boem, strastven čovek, voljen i poštovan od strane svih ljubitelja njegovog stvaralaštva, komšija, konobara i poznanika, kolega i prijatelja širom sveta. Od ostalih beogradskih pisaca razlikovao se i po tome što je sâm ilustrovao svoje knjige, negujući poseban, lirski crtački stil.

Dobrica Ćosić u svojoj knjizi „Prijatelji“ ovako opisuje detinjstvo i mladost Mome Kapora, na osnovu razgovora koji je sa njim vodio novembra 2002. godine: „Trinaestog aprila 1941. Nemci su bombardovali Sarajevo i pogodili zgradu ispod Trebevića u kojoj se bila sklonila Momčilova majka sa četvorogodišnjim sinčićem. U srušenoj kući svi su bili mrtvi. Momova majka je svojim telom spasla sina. Dečak se nekako izvukao iz ruševina, zakukao, pa zanemeo nad užasom, ne znajući kuda će. Našao ga je neki Rus, emigrant, lekar, sažalio se na njega i poveo ga u svoj stan. Prisvojio ga je, nije imao dece. Negovao ga je, voleo, zatrpavao igračkama da zaboravi majku i u belom mercedesu ga vozio po Sarajevu. Dečko je znao da mu je ime Momčilo, prezime nije znao. Prezime mu je dao dobar čovek Rus, krstio ga je Momčilo Hercegovac. Posle godinu dana života kod dobrog čoveka, Momčilo Hercegovac se razboleo od šarlaha, pa ga je spasitelj odneo u sarajevsku bolnicu. Tu ga je pronašla majčina tetka koga ga je godinu dana tražila po Sarajevu, obaveštena od nekog da je „jedno dete izašlo iz srušene kuće, odakle ga je neki čovek poveo sa sobom“. Kada je prezdravio od šarlaha, baba ga je odvela u svoju kuću i brinula se o njemu. Za Momčila Hercegovca brinuo je i Rus, koji se pridružio vlasovcima – saradnicima Nemaca, često ga posećujući s poklonima. Otac, koji je po povratku iz zarobljeništva, kao bankarski stručnjak, postavljen za načelnika u Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu, zbog patriotske savesti i odgovornosti, tek godinu dana posle rata dolazi u Sarajevo da vidi sina. Prema njemu se odnosio patrijarhalno, strogo i sve do smrti bio je nezadovoljan što mu se sin posvetio slikarstvu i književnosti, socijalnoj i životnoj neizvesnosti“.

Ipak, na osnovu izvora Valerije Janićijević, koja je priredila do sada najpotpuniju biografiju Mome Kapora, objavljenu u okviru zbornika „Pripovedač urbane melanholije“, ovo sećanje Dobrice Ćosića nije sasvim tačno. Kapora su posle bombardovanja, po sećanju njegovog ujaka Slavka Lučića, spasilačke ekipe odvele u bolnicu i razdvojile od ujaka koji je bio sa njim. U tom trenutku Momu je preuzeo pomenuti Rus, koji ga je već kroz nekoliko dana predao tetki Janji Baroš. Istinitost ove verzije potvrđena je i kroz nekoliko Kaporovih intervjua, kao i u njegovoj knjizi „Ispovesti“.

Momo Kapor je bio član Senata Republike Srpske i Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske od 1996. godine. Dobitnik je svih značajnih nagrada iz oblasti književnosti. Poslednjih godina života bio je redovni kolumnista frankfurtskih Vesti. U Beogradu je živeo u Nebojšinoj 18 gde je 7. septembra 2013. postavljena spomen-ploča.

Umro je u Beogradu, na današnji dan, 3. marta 2010. godine na Vojnomedicinskoj akademiji, od posledica raka grla. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

Njegove ćerke Ana i Jelena osnovale su Fond „Momo Kapor“ juna 2010. godine i priredile knjigu „Porodični album“, koja je u ediciji „Posebna izdanja“ izdavačke kuće Albatros Plus izašla iz štampe septembra 2013. godine. U aprilu 2015. godine „Politika“ je pokrenula inicijativu da jedna ulica u Beogradu dobije ime po njemu, što je usvojeno u junu iste godine. U Beogradu je 28. decembra 2016. otvoren Skver Mome Kapora, a 2020. je objavljena poštanska marka njemu u čast.

Supruga slavnog umetnika, Ljiljana Kapor, osnovala je Zadužbinu „Momčilo Momo Kapor“ u novembru 2010. godine i ustanovila godišnju nagradu iz oblasti književnosti i likovne umetnosti koja nosi njegovo ime, kao i festival „Momin krug“. Osnivanje nije tek puko negovanje uspomene na Momu Kapora, koji je svojim umetničkim darom, slikarskim i književnim, predstavljao jedinstven spoj dva talenta koja su ga činila tako posebnim. Tragom te suštine ustanovljena je godišnja nagrada koja nosi njegovo ime. Cilj Zadužbine je i da podrži umetnike koji će u današnjem vremenu biti pojava kakva je šezdesetih godina prošlog veka bio Momo Kapor i kakav je ostao do kraja života.

Pročitajte još

Petar Lubarda: Misterija života, slikarstva i smrti umetnika koji je pobedio Pikasa i Dalija

Trajni beleg u umetnosti Mome Kapora jeste njegova suštinska, umetnička pripadnost „velikom svetu“ i njegova emotivna pripadnost narodu iz kojeg je potekao. U tom pogledu, kao malo ko, Momo je svojim slikama i knjigama premrežio svet. Na inicijativu tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, a po idejnom rešenju Ljiljane Kapor, 18. aprila 2011. godine, na Adi Ciganliji je otkriveno spomen-obeležje u čast Mome Kapora, 4,5 metara visoka skulptura „Dafne“.

“Možda se sreća sastoji u tome da na vreme prestanemo sa trkom za srećom? Da stignemo do života pre no što nam lekari zabrane pušenje, alkohol, hranu, kupanje, sunčanje i ljubav?”

“Zvezde padaju i danju, samo to mnogi nisu u stanju da vide.”

“Osmehneš li se deci, ona uzvrate osmehom. Osmehneš li se odraslima, oni se pitaju: “Zašto se ovaj smeje?”

„Kada mi se neki pisac hvali kako perfektno govori šest jezika, obično mu savetujem da se zaposli na nekoj hotelskoj recepciji. Tamo čeznu za takvima! Ja, lično, imam velikih muka i sa maternjim. Jedva nađem reči koje su mi potrebne za sva čuda koja nam se događaju.”

“Kuća vam je uvek tamo gde posle večere imate da sa nekim popijete čašu vina.”

“Na današnjim devojkama primećujete njihov vitki, visoki rast, duge noge, uske kukove i široka ramena, slobodni sportski korak, a poslednja stvar koju ćete na njima zapaziti su njihove oči, pogled i ono iza pogleda.”

“Živeti u Beogradu znači gledati sa filozofskim mirom kako preko noći obogaćene, bivše pevačice iz drumskih krčmi, kupuju senjačke vile propalih aristokratskih porodica.”

„Beograd nije u Beogradu, jer Beograd, u stvari i nije grad – on je metafora, način života, ugao gledanja na stvari.“

“Čovek može da nađe koliko god hoće prijatelja sa kojima će da priča, ali malo je onih sa kojima će da ćuti.”

Momo Kapor

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi