Hana Selimović o Igoru Vuku Torbici: Pored svih magičnih stvari, bio je izuzetno zabavna osoba

Na Trgu pjesnika u Budvi otpočeo je književni program čuvenog festivala „Grad teatar“, predstavljanjem monografskog izdanja „Glas vrline – Igor Vuk Torbica“, u izdanju JU „Grad teatar“.

Publika festivala bila je u prilici da u periodu od 2015. do 2020. godine prati rediteljski rad jednog od najtalentovanijih pozorišnih stvaralaca mlađe generacije, ujedno se upoznavajući sa novim mogućnostima pozorišnog izraza.

O monografiji su govorili Katarina Pejović, dramaturškinja, rediteljka i multimedijalna umetnica iz Zagreba, Janko Ljumović, profesor na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju i Svetlana Ivanović, urednica izdanja.

– Nakon izuzetno problematične godine za delovanje u kulturi, posebno u onom segmentu  koji se tiče izvođačkih umetnosti, ipak smo odlučili da ne govorimo o izazovima koje je pred nas postavila pandemija, već da pokažemo da i u takvim vremenima vrednost kulture jeste neupitna konstanta. Stoga smo i period koji je prethodio pripremi festivala posvetili još jednoj aktivnosti JU “Grad teatar” koja se ovoga puta tiče izdavačke delatnosti, i dalje u vezi sa pozorištarijama kako ih je Jovan Ćirilov zvao, misaonim procesima i njihovoj jezičkoj realizaciji koji prethode pozorišnom činu, prate ga u procesu nastajanja ali ga i čuvaju u vremenu, prevazilazeći njegovu neumitnu efemernost. Zato nam je čast što ove godine književni program festivala otpočinjemo predstavljanjem sopstvenog izdanja – kazala je Ivanovićeva.

Kako je istakla, direktan povod za ovaj poduhvat „Grada teatra“ jeste tragičan, i dalje bolan i dalje zbunjujući.

– Njime svakako nećemo nadoknaditi sve ono bez čega smo ostali odlaskom reditelja Igora Vuka Torbice. Međutim, ipak smo se odlučili da pripremom ovog izdanja proslavimo život i rad jednog od svakako najtalentovanijih reditelja današnjice, zahvalni što smo bili u prilici i da živimo i u njegovom dobu – istakla je urednica ovog izdanja.

Dramaturškinja Katarina Pejović je istakla da oseća ogromnu zahvalnost što je ovakav dokument, koji će biti jedan u nizu dokumenata o Igorovom radu, poetici, estetici i etici, dokument pun ljubavi, prvi koji obeležava početak dokumentirističkog arhiviranja.

– Dok sam čitala monografiju imala sam osećaj dinamike njegovog prisustva ovde u Budvi. Ono što znam od njega, iz naših razgovora, do koje mere mu je bilo uvek stalo da bude ovde, da ovde radi u uslovima koji nisu nimalo jednostavni. Raditi ambijentalnu predstavu uvek podrazumeva biti u nekom aktivnom dijalogu sa mestom u kojem se sve to događa, ali znam do koje mere je njega to ispunjavalo – rekla je Pejovićeva.

Kako je istakla, u monografiji je dat glas Igoru.

– Oko tog glasa, oko tih fragmenata njegovih ideja, razmišljanja i poetike se kao neki venac nabiraju stavovi i mišljenja onih koji su progovorili kao kritičari o predstavama koje su ovde gostovale i o “Krvavim svadbama”, i zaista je moj osećaj bio da se stvorila neka vrsta pejzaža i mislim da je to veliki kvalitet ove knjige. Ogromno hvala na tome što ste učinili jedan ovako značajan poduhvat – naglasila je.

Profesor Janko Ljumović je kazao da mu je izuzetno važno i drago da govori o knjizi čiji je izdavač JU “Grad teatar”, a koja sabira jednu čvrstu i uspešnu vezu koju je festival imao sa rediteljem Igorom Vukom Torbicom.

– Retke su pozorišne knjige koje su posvećene jednoj predstavi, možda zbog toga što čekamo da prođe neko vreme, uvek nešto čekamo. Možda zbog toga što pozorište najviše od svih drugih umetnosti živi kroz sećanja i što je zahtevno rekonstruisati predstavu neuhvatljivu i neponovljivu u budućnosti. Pozorište je umetnost trenutka ili njegova apsolutna sadašnjost, kako ga definiše Erika Fišer – Lihte. Lorkine „Krvave svadbe“ u režiji Igora Vuka Torbice još žive i dok žive dobile su svoju knjigu i čini mi se da je to još važnije za ovo delo koje svedoči koliko je važna veza između reditelja i producenta, a ništa manje ansambla i publike. Knjiga je svedočanstvo uspostavljene saradničke veze koju odlikuje i vrlina pamćenja, a  pamćenje je umeće koje je važno učiniti dostupnim baš kao što to čini monografija „Glas vrline” – kazao je Ljumović.

On je dodao da monografija daje uvid u poetiku Igora Vuka Torbice, svedoči o izuzetnoj moći njegovog znanja i načinu kako je u svojim poetičkim tekstovima promišljao savremene tekstove. U monografiji, kako je istakao, otkrivamo strategije izbora i procesa stvaranja uzbudljivog i dobrog pozorišta.

– Za Torbicu je to bio i prostor slobode koju je pronalazio u dramskim klasicima ili kako je govorio – „slobode koja je meni nužna da bih ispričao ono što me tišti ili ono o čemu bih voleo progovarati” – zaključio je Ljumović.

„Razlog ovom pregnuću nije samo privilegija što smo na festivalu ’Grad teatar’ uspeli da odgledamo trećinu pozorišnih ostvarenja rediteljskog opusa Igora Vuka Torbice, već i potreba da ukažemo na značaj njegovog stvaralačkog zaloga i budvanskom festivalu i pozorišnoj umetnosti Crne Gore. Uprizorenje ’Krvavih svadbi’ Federika Garsije Lorke, rađeno u koprodukciji sa Srpskim narodnim pozorištem iz Novog Sada za 32. izdanje festivala, kao i gostovanja njegovih predstava ’Razbijeni krčag’ (JDP, Beograd), ’Ožalošćena porodica’ (SLG, Celje/PG, Kranj), ’Hinkeman’ (ZKM, Zagreb) i ’Bakhe – kratak pregled raspadanja’ (NP Bitolj), na festivalu ’Grad teatar’, nesumnjivo će biti neizostavna činjenica istorije festivala, istorije pozorišta i teatrologije Crne Gore, čije će stranice u budućnosti biti oplemenjene pamćenjem i razumevanjem pozorišne poetike Igora Vuka Torbice.

Tekstovi pred nama nastajali su bilo povodom gostovanja pomenutih predstava na festivalu, bilo povodom rada na ’Krvavim svadbama’, odnosno povodom Igorovog učešća u drugim festivalskim programima. Radi se o brojnim intervjuima, prikazima, kritičkim osvrtima, ali i osvrtima stručne javnosti, u crnogorskim i regionalnim medijima, koji su, u njegovom slučaju, po pravilu, odjekivali priznanjima i rezultirali nagradama“ – navodi se u uredničkom tekstu ovog izdanja.

Saradnici i prijatelji o Igoru Vuku Torbici

Među prisutnima u publici na Trgu pjesnika su bili prijatelji, kolege i ljudi bliski Igoru Vuku Torbici.

Dramaturg Željko Hubač je prisutnima ispričao zanimljivosti u radu na predstavi “Carstvo mraka”, u režiji Igora Vuka Torbice.

– Jedini čovek koji je, pored mene, dao iz svog džepa novac za produkciju je bio Igor Vuk Torbica. On je kupio jedan skupocen element te scenografije od svog novca jer je svaki detalj bio bitan. I svaki pokret glumački je bio bitan. Težio je savršenstvu, bio je čovek koji je mnogo tražio od svojih saradnika, ali je najviše i davao. Ako može na neki način čovek da vam uđe pod kožu, on je bez ikakve namere da to radi, uspevao u tome. Ja sam ga zaista mnogo voleo, pre svega kao reditelja, a potom i kao čoveka – kazao je Hubač.

On je dodao da je pozorište iznad života, te da je knjiga o kojoj se govori jedna vrsta pozorišta, a to znači da smo na neki način večeras iznad života.

Glumica Hana Selimović, Igorova životna saputnica, istakla je da su se tokom ovog razgovora dotakli jedne veoma bitne stvari, a to je humor.

– Igor je, pored svih magičnih stvari, bio izuzetno zabavna osoba. Nije voleo mistifikaciju bilo koje vrste. Moja mama živi u jednom stanu u Beogradu, u jednoj zgradi koja povremeno ima Kućni savet. I Igor je, jednom prilikom, nažalost ili na sreću, prisustvovao jednom od tih sastanaka i bio šokiran da jedna tako mala zajednica ljudi ne može da uradi nešto za sopstveno opšte dobro. Tako je nastao „Tartif“. Krenuli smo u rad na toj predstavi, počeli smo improvizacije iz nekih komšijskih razgovora upravo zbog činjenice da ta nekolicina ljudi ne može da dođe do nekog zajedničkog imenitelja koji bi svima nama učinio da nam bude bolje. U tome leži, na neki način, njegovo čuđenje nad svetom i u isto vreme njegovo duboko razumevanje sveta i ljudi – istakla je Selimovićeva.

Pročitajte još

24sedam na promociji knjige “Čarobnjak Radmilović”: Veliki glumci odali počast najvećem (FOTO)

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi