Boljšoj teatar: Dragulj u kruni Katarine Velike

Boljšoj teatar je istorijski teatar u Moskvi, koji je izgradio arhitekta Osip Bove. Boljšoj balet i opera se nalaze među najstarijim i najboljim baletskim i operskim pozorištima na svetu. Teatar je začetnik kompanije Boljšojske baletske Akademije, vodeće svetske škole baleta, a ima i svoj ogranak u Boljšoj pozorišnoj školi u Brazilu.

Svoj život jedan od najčuvenijih teatara sveta počeo je kao privatna pozorišna kuća koju je osnovao knez Petar Urusov. Carica Katarina II je na današnji dan, 28. marta 1776. godine, dodelila knezu privilegiju da može, u periodu od deset godina, da organizuje pozorišne predstave, maskarade, balove i druge javne zabave. Isprva, predstave su održavane u privatnim kućama, salonima i dvoranama, a već od 1780. godine uz dramske, prikazuju se i operske predstave. U vreme carske Rusije, Moskovski univerzitet i gimnazija pružali su dobro muzičko obrazovanje, a odigrali su i ključnu ulogu u formiranju dramskog i operskog ansambla Boljšoj teatra čija je prva zgrada podignuta za manje od šest meseci, na desnoj obali reke Neglinke. Izlazila je na Petrovsku ulicu po kojoj je i samo pozorište nazvano Petrovski teatar, a svečano je otvoreno 30. decembra 1780. godine. Petrovski teatar je bio prva javna građevina takvih dimenzija i lepote koja je izgrađena u Moskvi.

Ipak, do završetka gradnje, knez Urusov već je prebacio „privilegiju” na svog partnera Majkla Medoksa, međutim, ni on nije dugo izdržao, zbog dugova, kredita i uslova koji su mu postavljani, tako da je Petrovski teatar prešao u državne ruke i od 1806. godine dobija status carskog odnosno imperatorskog pozorišta. Nažalost, velelepna zgrada izgorela je u jesen 1805. godine, a ansambl je opet počeo da nastupa u privatnim pozorištima. Današnja zgrada sagrađena je posle konkursa koji je raspisan 1819. godine. Iako je pobedničko rešenje Andreja Mihailova smatrano preskupim, sa izgradnjom se počelo godinu dana kasnije. U blizini novog Velikog teatra, izgrađen je i Mali teatar 1824. godine. U to vreme, sva ruska pozorišta su bila pod carskim vlasništvom. Naziv „Boljšoj“, odnosno „veliki“ dobijala su pozorišta koja su bila namenjena i za operu i za dramu, a Mali teatri bili su namenjeni samo za izvođenje dramskih predstava. U Sankt Petersburgu je takođe postojao Boljšoj teatar, nazvan „Kameni“, koji je uništen 1886. godine. U njemu su premijerno prikazane prve velike ruske opere Mihaila Glinke, „Život za cara“ i „Ruslan i Ljudmila“.

Moskovski teatar je svečano počeo sa radom 18. januara 1825. godine sa baletskom predstavom Ferdinanda Sora. Do tada su izvođena samo dela ruskih stvaralaca, a strani kompozitori su uvedeni u repertoar oko 1840. Novi požar, koji je izbio 1853. izazvao je veliku štetu. Rekonstrukciju je uradio Alberto Kavos, sin Katarine Kavos, operske pevačice. Teatar je ponovo otvoren 1856. godine.

Moskovski Boljšoj bio je upravo ono što mu i ime kaže – veliki, veći od svih do tada poznatih ruskih pozorišta, harmoničnog oblika, monumentalne gradnje, ali i raskošnog unutrašnjeg dekora. Pored istorijskih događaja, u trajanje ovog pozorišta utkana su i premijerna izvođenja nekih od najpoznatijih dela klasične muzike kao što su „Labudovo jezero“ Čajkovskog i „Romeo i Julija“ Prokofjeva. Poznati holandski uzgajivač biljaka Lefeber je jednom prilikom bio toliko impresioniran nastupom Galine Ulanove u Boljšoj teatru da je stvorio dve nove vrste lala nazvavši ih po slavnoj primabalerini i samom pozorištu. Posetioci mogu videti ove lale posađene ispred Boljšoj teatra.

U Carskoj Rusiji, Boljšoj je „upamtio“ tri carska krunisanja – Aleksandra II, Aleksandra III  i poslednjeg ruskog cara Nikolaja II Romanova. Posle Revolucije, teatru je oduzet imperatorski status, a 1919. godine mu je pretilo i zatvaranje. Lenjin je čak želeo da se Boljšoj digne u vazduh. Ipak, zgrada je dobila novo značenje u novom dobu Rusije, jer je baš u njoj proglašeno osnivanje Sovjetskog Saveza 1922. godine. Zdanje je godinama služilo za komunističke priredbe, a Lenjinova smrt saopštena je javnosti upravo sa pozornice ovog pozorišta.

Staljin je takođe voleo da posećuje Boljšoj, ali nikada nije sedeo u carskoj loži već na galeriji, zaklonjen, kao bi se štitio od atentata. Tokom Drugog svetskog rata, Boljšoj je pretrpeo nova oštećenja u nacističkom bombardovanju 1941. godine. Prva predstava u ratu, posle evakuacije, održana je 1943. a prva značajnija obnova povodom proslave 200 godina pozorišta 1975. godine. Poslednja obnova, koja je trajala šest godina i u koju je uloženo 500 miliona evra započeta je 2005. i završena 28. oktobra 2011. godine. U ovoj rekonstrukciji su obnovljeni carski simboli, postavljene svilene tapiserije, a uvedena je i najmodernija tehnologija, piše portal Youth Now. Zgradi je vraćen izgled pre sovjetskih intervencija, kao i akustika sale, a dupliran je i raspoloživ prostor podzemnom dogradnjom. Na samoj pozlati u glavnoj dvorani je radilo više od 150 specijalista, a prostor teatra je dvostruko povećan jer se veliki broj proba obavlja ispod zemlje. Čim ugledate ovu impozantnu građevinu videćete veliki trem sa statuom Apolona koji se prostire na 8 stubova, a unutrašnjost teatra je neverovatna. Glavna carska loža koja se nalazi nasuprot pozornice je blistava, a njenu osovinu drže titani. Deo u kom sedi publika dizajniran je kao muzički instrument i ima 1.743 mesta, a tu su i bogate draperije sa zlatnim ukrasima, raznovrsne arabeske, slikoviti plafon „Apolon i muze“ koji čine da gledalište izgleda kao palata iz bajke. Posebna pažnja posvećena je obnovi legendarne akustike.

Danas, Boljšoj teatar, sa preko 2500 zaposlenih, sija punim sjajem i predstavlja ruski hram opere i baleta. Svakako je jedan od simbola i carske, ali i moderne Rusije i sinonim za vrhunske predstave, pre svega opere i baleta, a balerine poput Maje Pliseckaje, Svetlane Zaharove i mnogih drugih, pronose slavu ovog veličanstvenog pozorišta širom sveta. Teatar je preživeo mnoge teške trenutke, deleći sudbinu ruskog naroda, kome je u najtežim trenucima pružao utehu i beg od sumornog svakodnevnog života.

Pročitajte još

Čarolija na vrhovima prstiju: “Labudovo jezero” odigrano pre 126 godina u Sankt Peterburgu

Boljšoj je i danas za Ruse, ali i za mnogobrojne posetioce iz sveta, više od pozorišta. On je doživljaj koji se pamti čitavog života. Predstavlja ponos i kulturnu svetinju Rusije, mesto koje je izrodilo toliko talentovanih pojedinaca i trupa koje su umetnost izdigli i promovisali na najlepši mogući način. Svedok je burne ruske istorije, jer kako su se menjali vladari, sistem i vrednosti, tako je i Boljšoj sa njima venuo, rastao i blistao u svom punom sjaju. Zbog toga je on jedan od simbola ruske tradicije i mentaliteta. U njemu se može najbolje doživeti raskoš kompozitorskih umetničkih dela i fantazija ruskih klasika.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi