Andrija Kuzmanović: Duh ne smeju da nam slome

Andrija Kuzmanović jedan je od najangažovanijih glumaca svoje generacije, publika ga je zavolela još kada ga je Dragan Bjelogrlić izabrao za ulogu golmana Milovana Jakšića Jakšu u filmu “Montevideo, Bog te video”, a od tada, kako i sam kaže, takmiči se sam sa sobom i daje sve od sebe da gleda samo napred.

U prvim danima nove godine, u razgovoru za 24sedam, sumira mnogobrojne uloge koje je uspešno ostvario kako u pozorištu, tako i u velikim televizijskim serijama poput “Senke nad Balkanom” i “Švindleri”, kao i filmu “Ime naroda” gde se maestralno snašao u ulozi Jaše Tomića.

Pred njim je, kako priznaje, najveći izazov do sada – film o Tomi Zdravkoviću, a u matičnom Beogradskom dramskom pozorištu predstava “Zelena čoja Montenegra” po romanu Mome Kapora, koji ga je napisao u saradnji sa piscem, karikaturistom i boemom Zukom Džumhurom.

– Taj roman sam, igrom slučaja, pročitao baš u vreme kada su me i pozvali da budem deo tog komada u režiji Nikite Miliovojevića. Drago mi je što igram Osman Pašu, probaću da nađem neki novi lik koji do sada nisam igrao u pozorištu. Uglavnom sam tumačio temperamentne i glasne tipove, a ovde ću da se trudim da pronađem neke drugačije boje.

Roman predstavlja svojevrsnu posvetu drugovanju pisaca. Šta je to u Momi Kaporu što je neprolazno i što vas inspiriše?

U njegovom pisanju je zanimljivo to što nikada nije želeo da ispadne pametniji od nas, niti elokventniji, ni obrazovaniji, već je želeo da živimo i proživimo sve što je on živeo. Bio je fenomenalan ljubavnik, ali u knjizi on nije bio neki “mačo men”. Po svom habitusu i konstituciji bio je zapravo nežan, prvo po vokaciji slikar. Mislim da je baš slikarstvo uticalo na to da sve pretoči kasnije u penkalo i da sve što napiše bude jedna posebna slika.

Trenutno ste jedan od najangažovanijih glumaca vaše generacije. Kako se lično nosite sa svim onim što popularnost i okupiranost poslom donosi?

Lepo, ko kaže da nije, laže, to vam garantujem. Ali, priznajem da ipak nosi i svoje minuse. Privatan život nemaš, majku viđam jednom u dva meseca, sestre isto, sve moje kod kuće. Malo je teško, bude jako naporno, ali sada imam 36 godina i u piku sam svoje snage i sposobnosti. Kada ću, ako neću sada. Sada se stvari postavljaju na svoje mesto, a kasnije ja to prebacujem s leva, na desno.

Šta vas gura napred i u ovim nemilim vremenima daje snagu da ostanete svoji?

Održava me duh. Uvek kažem, duh ne smeju da nam uzmu i slome. Mi, Srbi, smo duhom jedan od najbogatijih naroda i pozivamo se i ponosni smo na to. Uvek smo živeli u nemaštini i nekoj skrajnutosti što se tiče sveta i svega. Ali, uvek smo bili šarmantni, ljudi su voleli da dođu, da obiđu, da popiju, da se razvesele, jer mi smo jedna vesela nacija i takvi jedino možemo da ostanemo.

Te osobine našeg naroda jasno će se pročitati i u velikom projektu na kojem radite – filmu o Tomi Zdravkoviću. Šta će doneti ta priča o neki drugim vremenima, koja su, čini se, predaleko od nas?

“Toma” će, mogu zasigurno već sada to da kažem, biti fantastičan film. Biće to najveći projekat u kojem sam do sada učestvovao. Cela priča ima neku posebnu magiju, ima jačinu. Set ima veličinu i širinu seta kao što je to bio “Montevideo”, onako megalomanski, svega ima, a opet ima neku intimu i oseća se i čuje mol tih vremena. Znate, imate durske i molske ljude, dakle pesimiste i optimiste, a ovde su to neki ljudi sa jakim uporištima i uzemljenjem, a opet su funkcionisali svi jedni s drugima, kao jake individue. Biće to odličan glumački sklop, Bjela je uradio sjajan kasting. “Toma” je težak film za progutati, ali kad prođe, to će biti razor emocija.

Sa Draganom Bjelogrlićem vas očekuje i završetak “Senki nad Balkanom”. Kada možemo da očekujemo treću sezonu?

Možete da očekujete, ali ništa više ne smem da kažem jer će me ubiti Bjela (smeh). Naravno, celu priču od starta gledamo kao trilogiju i s tim trećim delom bi završili priču kako dolikuje.

U narednoj godini vas očekuje i film “Zlatni dečko”, o mladom fudbaleru Denisu, problematičnog temperamenta, koji je od rane mladosti, zbog talenta, na meti različitih interesa. Kao i u “Tomi” igrate menadžera. Šta nam više o tome možete reći?

Valjda sam došao u te godine da je vreme da razmišljam i o drugoj profesiji, taman sam sve o tome sada naučio radeći na ova dva filma. Nikada se ne zna. Čovek ne sme da se u životu opusti i da misli da će zauvek moći da se bavi onim što želi i u čemu je najbolji. Moraš da znaš dosta stvari. Ali, šalu na stranu, Zlatnog dečka igra Denis Murić, fenomenalni mladi glumac i to moram da istaknem jer je sigurno jedan od najboljih, a mi ostali smo tu da upotpunimo priču.

Pročitajte još

Ekskluzivno! Branka Katić za 24sedam: Svi imamo jednako pravo na sreću

Miloš Timotijević: Bez ožiljaka ne bih bio kompletan čovek

Iza vas je uspešna poslovna godina, ali veoma teška i puna izazova, kao i za sve. Šta je ono što želite da ostavite u njoj i šta vas je ipak naučila?

Želim da zaboravim brige i rastrzanosti. Umor je fenomenalna stvar, jer kada si umoran mnogo si iskreniji, nemaš snage da imaš viškove u životu i fokusiran si samo na cilj. Cilj sam prebacio na ovu godinu, jer sam oduvek takav – takmičim se dok sam živ sam sa sobom, ništa se ne završava kalendarski i što se mene tiče gledam samo napred.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi