„Gospodin sto hiljada volti“ zbog kog je publika lomila stolice u pariskoj Olimpiji: Žilber Beko i njegova legendarna „Natali“

Na današnji dan, 18. decembra 2001. godine u Parizu je u 75. godini umro Žilber Beko, jedan od najboljih francuskih i svetskih pevača 20. veka.

Autor je preko 400 pesama, uključujući čuvenu "Natali". Njegovo pravo ime bilo je Fransoa Žilber Sili. Bio je i pijanista, glumac i pevač. U dvorani „Olimpija“, u Parizu, održao je preko trideset koncerata, a publika ga je prozvala „Gospodin sto hiljada volti“.

Uspeh mu je došao munjevito, a njegov prvi koncert u „Olimpiji“ ostaće upamćen kao spektakl, tokom koga su posetioci lomili stolice. Nakon Francuske, osvojio je ceo svet. Godine 1966. tri nedelje zaredom držao je koncerte na Brodveju, u Njujorku.

Žilber Beko/Profimedia

Većina pesama koje je pevao bile su sentimentalne. Dva puta se ženio, a iz tih brakova ima petoro dece. Godine 1992. usvojio je devojčicu iz Laosa.

Njegov hit "A sada" doživeo je veliki uspeh u engleskoj verziji u interpretaciji Frenka Sinatre i Barbre Strejsend.

Pesma „Natali“ uspela je da otopi čak i politički led hladnog rata. Stihovi su zbog „političke korektnosti“ menjani i glase drugačije u prepevima na različitim jezicima, ali je ta kompozicija i dan-danas legendarna. Kod nas, pa i u Rusiji, tu pesmu je proslavio Đorđe Marjanović.

Prvi put melodiju i stihove te pesme ljubitelji muzike su čuli u vreme rasplamsalog Hladnog rata između Istoka i Zapada, sredinom šesdesetih godina, kada su novine bile prepune antikomunističkih i antisovjetskih tekstova, na jednoj, i sadržaja o izrabljivačkom kapitalizmu i tlačenju crnaca u SAD, na drugoj strani.

Pesnik Pjer Delanoe je odlučio da probije te hladnoratovske propagandne barijere i napisao je reči pesme o lepoj ruskoj devojci, studentkinji. Pjer je voleo rusku literaturu, muziku i teatar, i otuda i pesma u kojoj se spominje Moskva i ljubav sa tamošnjom devojkom. Bila je to pesma o Natali, ili kako bi Rusi rekli Nataliji, ili skraćeno Nataši.

Tekst je bio „jednostavan, upravo za zaljubljene“. Stranac koji je došao u daleku Rusiju zaljubljuje se u svog vodiča, u plavokosu studentkinju Natali. Ona ga je toliko očarala da ovog turistu više nisu interesovala njena kazivanja o bilo čemu, pa ni o Oktobarskoj revoluciji.

Žilber Beko/Profimedia

Žilber Beko se prvo kolebao da prihvati da peva ove stihove jer nije bio uveren da u doba Hladnog rata i žestoke ideološke propagande pesma može da se ikom svidi, a kamoli da postane hit. Žilber je čak pitao pesnika kome će biti interesantna ta pesma. Prolazili su meseci, a „Natali“ je ležala u fioci, sve dok Beko nije krenuo na turneju na kojoj je trebalo da peva samo nove pesme. Delanoe mu je tada ponovo predlažio tekst pesme „Natali“. Pročitao mu je dva stiha: „Crveni trg je bio pust... pored mene je išla Natali...“ Ovog puta Beko se zainteresovao i rekao mu da do kraja napiše pesmu. Kad su stihovi bili gotovi, bio je oduševljen, seo je za klavir i vrlo brzo napisao muziku.

Kad je počela Bekova turneja, dogodilo se čudo. Vrlo brzo pesmu „Natali“ je počela da pevuši cela Francuska. Ljudima se svidela i mnogi su zapamtili stihove. Najbolji dokaz kakav je imala uspeh je to da su mnogi roditelji svojim novorođenim devojčicama davali ime Natali. Tako je, te daleke 1964. godine, dakle pre skoro 60 godina, ona postala veliki hit.

Posle uspeha sa tom pesmom u Francuskoj, Beko je poželeo da gostuje u SSSR. U aprilu 1965. imao je nekoliko koncerata u Moskvi. Bilo je to vreme kad su pevači sa Zapada retko posećivali SSSR. Zbog toga je poseta Žilbera Bekoa bila veliki događaj. Poslovno spretni Beko je predložio sovjetskom ambasadoru u Parizu da se organizuje u Moskvi koncert pod nazivom „Celi Pariz u SSSR“. U specijalnom avionu „Er Fransa“ bio je modni kreator Pjer Karden, vlasnica poznate parfimerije Elen Roša, slikar Bernar Bufe i drugi.

Beko je nastupio u Kremlju, u ogromnoj Kongresnoj dvorani. Uspeh je bio fantastičan, a francuski pevač je dobio priznanje od tadašnjeg ministra kulture Jekaterine Furceve.

Žilber Beko/Profimedia

U to vreme sovjetski činovnici u Goskoncertu, državnoj organizaciji koja se bavila organizacijom koncerata nisu bili sigurni šta će im partijski rukovodioci reći ako se pesma emituje na televiziji. Došlo je čak do svađe jer je Beko zapretio da neće ništa pevati na televiziji ako mu ne dozvole da otpeva „Natali“. Insistirao da je službeni prevodilac sa francuskog prevede tekst kako bi se činovnici uverili da u njemu nema antikomunističke i antisovjetske propagande. Nema sumnje da je zeleno svetlo da se pesma može otpevati na televiziji dao neko od viših načelnika iz Ministarstva kulture.

I u vreme najžešćeg Hladnog rata između Zapada i Istoka, mladim ljudima niko nije mogao da zabrani da se zaljube kao u pesmi „Natali“.

Šta je bilo sporno u pesmi? Jasno je da nikome nije smetalo to što Žilber Beko peva o strancu koji se zaljubljuje u lepu Ruskinju, turističkog vodiča. Domaćinima se nije svidela samo jedna strofa, ona u kojoj se kaže da je „Ona izgovarala beznačajne fraze o Oktobarskoj revoluciji, a on je samo mislio kako da posle mauzoleja Lenjina odu u kafe ‘Puškin’ na toplu čokoladu“.

Za Sovjete je u to vreme bilo svetogrđe reći da su bile beznačajne vodičeve rečenice o Oktobarskoj revoluciji.

Žilber Beko/Profimedia

Već 1965. „Natali“ su kod nas pevali Đorđe Marjanović i Vice Vukov. U to vreme se i kod nas veličala Oktobarska revolucija pa su autori prepeva ideološki očistili francuski original i nakitili ga ideološkim frazama.

Tako je Đorđe Marjanović pevao o istorijskoj dimenziji Crvenog trga „kojim su prošli ratnici i poete čitavog sveta“. Spominje se i Ana Karenjina, zatim, vojskovođa Kutozov, čak i Vladimir Iljič Lenjin. Đorđe je u toj pesmi pevao i o „metrou koji juri“, pa i o „belim moskovskim ulicama“.

Zbog toga što je u to vreme malo građana SSSR znalo francuski, „Natali“ koju je pevao Marjanović, po popularnosti je prestigla onu originalnu verziju Žilbera Bekoa. Đorđe je bio naš najpopularniji pevač u SSSR. Uostalom, sovjetska publika je mnoge zapadne hitove prvi put čula u prepevima koje su pevale nekadašnje pevačke zvezde iz bivše Jugoslavije.

Stihovi koje je pevao Vice Vukov bili su sličniji originalu, ali je i on promenio onaj deo koji je iritirao domaćine, pa je izmenjeni stih glasio „pričala je tiho o slavnom Oktobru, zatim Kremlj, pa stare crkve...“

Žilber Beko/Profimedia

Za razliku od Bekoa, koji je svoju Natali poveo u kafe „Puškin“ na toplu čokoladu, Đorđe i Vukov su svoje Nataše vodili na topli čaj. Bilo je to vreme kad u Moskvi u restoranima i kafeima nije mogla da se naruči topla čokolada. Retko se pila i kafa, uglavnom se pio čaj koji se u velikim količinama uvozio iz Indije.

Za vreme jedne TV emisije u Francuskoj, 1999. godine, koja je bila posvećena Žilberu Bekou, novinar je spomenuo hit „Natali“. Tada je veliki pevač ispričao kako ga je tadašnji gradonačelnik Moskve Jurij Luškov pozvao telefonom i rekao: „Kafe ‘Puškin’ o kome vi pevate, u Moskvi ne postoji ali mi nameravamo da ga napravimo“.

Danas u Moskvi postoji restoran „Puškin“ u centru grada. Doduše, to nije kafe u koji navraćaju zaljubljeni parovi na toplu čokoladu jer je kafe „Puškin“ koji se nalazi u centru grada, stotinjak metara od čuvenog Puškinovog trga, jedan od najskupljih moskovskih restorana.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi