Fenomen koji je šokirao svet! Sali Runi: Život posle nervnog sloma

Irska književnica Sali Runi, iako ima tek 30 godina i samo tri objavljena romana, slovi za književno čudo, čiji tiraži i zarada dostižu milione.

Nakon bestselera "Razgovori s prijateljima" i "Normalni ljudi" (po kojoj je snimljena i istoimena serija), nedavno je objavila novu knjigu "Bajni svete, gde si ti" koju je kod nas objavila "Geopoetika".

"Svakog dana se pitam zašto mi je život ispao ovakav", piše Alis, spisateljica i milionerka, svojoj prijateljici Ajlin u ovom romanu i dodaje: “Nikada sebe nisam smatrala psihološki snažnom osobom, sposobnom da podnese ogromno interesovanje javnosti za moju ličnost i odrastanje".

Nije ni autorka romana - Sali Runi.

- Ovo zvuči strašno, ali pokušavam da se ne raspadnem zbog iscrpljujuće promocije romana - kazala je Runi u video intervjuu iz hotelske sobe u Dablinu koji prenosi "Njujork tajms". Tog jutra je sela na voz u Kaslbaru, gradiću na drugom kraju Irske u kojem živi sa svojim suprugom, Džonom Prasifkom.

Sali Runi/Profimedia

- Sviđa mi se moj sređeni život - rekla je - Živim na selu i dopada mi se da budem na neki način odvojena i da mi moj rad bude najvažniji.

Na njenu nesreću, tolika izolacija više nije moguća.

Otkako je 2017. godine objavljen njen debitantski roman, "Razgovori sa prijateljima", a 2018. drugi, "Normalni ljudi" ušao u širi izbor za Bukerovu nagradu, 30-godišnja Runi je postala autorka bestselera koja je hvaljena od strane kritike, a ona sama je popularnija od njenih knjiga, dok je njeno ime postalo sinonim za poseban senzibilitet u kulturi, čak i za one koji ništa od nje nisu pročitali, piše "Njujork tajms".

Neki je nazivaju "prvom velikom spisateljicom milenijalaca" ili "Selindžerom za snepčet generaciju". Ona je privukla toliko mnogo publike na književnoj večeri u Bruklinu 2019. godine, da je iz knjižare prebačena u obližnju crkvu. Histeriju, koja u Velikoj Britaniji prati objavljivanje njenog trećeg romana "Bajni svete, gde si ti", tamošnji mediji porede jedino sa serijalom o Hariju Poteru. Za samo sat vremena od početka prodaje, postala je najprodavaniji naslov na Amazonu. Posle samo dve nedelje prodaje u knjižarama, ubedljivo je najprodavaniji naslov u Velikoj Britaniji, Irskoj i Australiji. Širom Velike Britanije otvorene su pop-up knjižare koje prodaju isključivo ovaj jedan naslov.

Roman "Bajni svete, gde si ti" se fokusira na prijateljstvo između Alis i Ajlin, pomoćnim urednicama u časopisu za književnost, koje su nedavno ušle u 30-te godine i nalaze se u emotivnim vezama, Elis sa radnikom u skladištu po imenu Feliks, a Ajlin sa Sajmonom, prijateljem iz detinjstva, političkim savetnikom.

Runi, koja je nedavno boravila u bolnici zbog nervnog sloma koji je pretrpela posle promovisanja prethodna dva romana, se pišući o Alis borila sa prevelikom pažnjom javnosti koju sama nije umela da podnese.

- Nadam se da neću zažaliti što ovo govorim, ali mislim da sam zbog toga napisala ovu knjigu. Nisam htela da okosnica romana bude priča o premorenoj milionerki. Moj tata je bio električar koji je popravljao telefonske linije. Potičem iz miljea gde su ljudi kao što je Feliks - kaže spisateljica, a piše Njujork tajms.

Runi je svesna da bi mnogi pisci dali sve da se nađu na njenom mestu. Međutim, ona želi da poruči: "Svi gube, samo kapitalizam dobija."

- Kultura koja se vrti oko autorskih prava ne doprinosi nikome. Pa čak ni onima za koje mislimo da su najviše na dobitku...

Sali Runi/Profimedia

Kao Marksista, ona smatra da bi trebalo da joj plaćaju da piše knjige, ali ne "hiljadu puta više" nego što njen muž zarađuje kao nastavnik matematike u srednjoj školi, niti iko drugi, ko je plaćen za ono što radi.

Runi je započela pisanje "Bajnog sveta" 2018. godine pre nego što su objavljeni "Normalni ljudi". Nastavila je pisanje u jesen 2019. zahvaljujući stipendiji "Cullman centra" njujorške javne biblioteke. To je bio prvi put da je živela u inostranstvu.

Izlazak serije "Normalni ljudi" na vrhuncu pandemije, u aprilu 2020, njenu popularnost popela je na novi nivo.

- Kada pogledam unazad, skoro da me užasava koliko sam malo znala o tome u šta se upuštam - rekla je o koautorstvu scenarija i pratećeg diskursa koji ju je preplavio.

Kada je serija emitovana, Runijeva se vratila radu na "Bajnom svetu".

- Ponovo sam počela da radim na prvim delovima romana. Pomislila sam da sam u tom trenutku bila poznatija od Alis - rekla je i podsetila da na prvom sastanku sa Feliksom, on ne zna ko je Alis.

- Ne znam da li bi meni to moglo da se desi. Moj život je postao toliko lud da to ne mogu da napišem ni u knjizi.

Promo/Geopoetika

Zahvalna je na tome što njeni likovi toliko znače mnogima, ali nervira je kako je njeno ime postalo "opšta oznaka koju ljudi mogu da pridodaju stvarima koje nemaju nikakve veze sa njom."

- Odmah pomislim: "Ne, čekaj! Vrati ga, moje je! Treba mi da bih zakazala lekarski pregled i slično!" Zato sam i odbila priliku da radim na predstojećoj TV adaptaciji "Razgovora sa prijateljima" kako bi se fokusirala na pisanje.

Kritičke teorije kojima je mogla pristupiti u biblioteci - od "Gravitacije i milosti" Simone Veil, do "Radikalne nade" Džonatana Lira, do "Uspona romana" Iana Vata, pomogle su Runijevoj da se odmakne od svog rada, i sagleda ga iz drugog ugla.

Romane "Razgovori sa prijateljima" i "Normalni ljudi" napisala je za samo nekoliko ključnih godina u svojim dvadesetim, "samo su izleteli iz nje."

- Nije ispravno da kažem da su mi samo pali na pamet, ali nisam razmišljala o tome šta je glas i šta je protagonista. Bilo mi je prirodno, odgovori su dolazili sami od sebe dok sam pisala. Kada sam došla u Njujork, pritisak je veoma narastao. Brinula sam se da ću pod njim pući tako da više nikada ne poželim da pišem.

- Čekajte, kako se beše ovo radi? pitala sam se. Imala sam osećaj kao da to nikada ranije nisam uradila.

Runi za sve likove kaže da su joj "ušetali u mozak", uključujući tu i četiri centralna lika "Bajnog sveta". Citirala je divljenje koje je Henri Džejms gajio prema Turgenjevu, za koga je rekao da svoje likove vidi kao "raspoložive stvari, podložne prilikama, komplikacijama postojanja. Živo ih je video, ali je zatim morao da pronađe za njih prave odnose."

Ona se mučila sa tim odnosima i u Njujorku, i kada se vratila kući na početku pandemije u martu 2020. Pisala je verziju za verzijom – u prvom licu, u trećem licu, sa naratorom. "Ništa nije bilo dobro."

- Delovalo je kao razlika između deteta koje prirodno uči da hoda i odrasle osobe koja razmišlja o svakom pokretu kostiju i mišića koji su potrebni kako bi se napravio jedan korak. Kod ove knjige sam sela i pomislila: "Čekaj malo, a šta je to roman?" Izgleda da ih ja pišem, ali šta su oni zaista? - rekla je Runi za Njujork Tajms.

Da bi to shvatila, čitala je.

Mičel S. Džekson, dobitnik Pulicerove nagrade koji je bio s njom u klasi u u biblioteci rekao je da je Sali verovatno bila najdisciplinovanija osoba tamo. Kada bi došla u kancelarije rano ujutru, zatvorila bi svoja vrata, spustila roletne i radila.

- Kada bi izašla, zadivila bi svoje kolege svojim znanjem od - kako se priseća novinar Hua Hsu -  prehrišćanskih religija, preko savremene marksističke literature, do osnovne internet kulture. To istraživanje je bilo njen način da proceni zašto uopšte piše.

Sali Runi/Profimedia

Etika fantastike, za Runi, je veoma povezana sa etikom življenje.

- Kada živite u vremenu ogromnih istorijskih kriza, i zabrinuti ste oko toga, kako da opravdate sebi to što ste odlučili da posvetite svoj život izmišljanju likova koji imaju lažne ljubavne živote jedni sa drugima?

Ponekad bi joj bilo stavljeno do znanja da je njen rad beznačajan.

- "Selindžer za Snapchat generaciju" možda lepo zvuči, ali nijedan od mojih likova ne provodi mnogo, ako i uopšte, vremena na društvenim mrežama. New Yorker je jednom prilikom nazvao moj dijalog "neformalnim intelektualnim huliganstvom," navodeći da likovi razmenjuju znanje poput učesnika u debati na koledžu kao u njenom mlađem dobu: nepromišljeno, i bez ikakvog razloga, osim što im se može.

Možda najočiglednija manifestacija njenog nezasitog čitanja, imejlovi u "Bajnom svetu" između Alise i Ajlin - u vezi civilizacije u poznom bronzanom dobu, bebama, Maneu i organizovanoj religiji - nisu nikakvo umišljanje. Stiče se utisak da je dugačak imejl možda i najprirodniji i omiljeni način na koji se Runi izražava.

Sa svojim najbližim prijateljima, ona će da razmenjuje ideje o klimatskim promenama, ekonomskoj nejednakosti i o tome ko je sa kim raskinuo, sve u jednom trenutku.

- Bilo bi veštački da pokušam i primenim neku vrstu komunikacije koju ne osećam u svom pravom životu - rekla je.

Za Runi, intimno i ideološko idu ruku pod ruku. U stvari, ne možete u potpunosti da razumete odnos Feliksa i Alise, ili Ajlin i Simon, ako ne razumete njihove pozicije u društvenom poretku koji ih okružuje.

Profimedia

- Imam mišljenje u vezi krize sa nekretninama u Dablinu, ali čak i da nemam, kao pisac jednostavno moram da budem u toku sa realnošću na tržištu nekretnina, jer likovi moraju negde da žive. Moraju da imaju kuću, da ubace ključ u vrata i da žive.

- Ne morate da budete mnogo dobri u pokušaju da napravite razliku u svetu. Možete da budete samo prosečni u tome i da svejedno pokušate, a ja to ne radim.

Umesto toga, napisala je roman koji pokušava da opravda ne samo samog sebe, već i pisanje romana generalno.

Ono na šta se sve svodi za nju, i za Henrija Džejmsa i Viktorijance, a čak i Feliksa, je nerazdvojiva, transformativna vrednost u estetskom iskustvu.

- Želim da živim u kulturi gde ljudi prave umetnost, čak i kad se sve drugo raspada - rekla je Runi i dodala:

- To daje mom životu značenje. U "Bajnom svetu" jedne večeri, Ajlin prenosi uzbudljivu scenu Simonu preko telefona u kojoj mu imaginarna žena skida svu odeću i on vodi ljubav sa njom. "Živim za detalj", Ajlin mu govori. "Oslikavaš neodoljivu sliku", Simon odgovara, nekoliko trenutaka pre nego što doživi orgazam. Oba lika, na oba kraja žice su porumeneli, teško dišu, možda čak i čitalac oseća nešto. Jer na kraju svega, i dalje ćemo biti dirnuti pričom, bez obzira na sve.

Na pitanje da li je pronašla knjigu koja je uticala i promenila njeno viđenje sveta, kaže:

- Tužno je, ali istinito, moju svest je jako teško promeniti. Mnoge su mi knjige donele nove informacije i otvorile me za nov način razmišljanja, ali ne sećam se da mi je ijedna zaista preokrenula stav o nečemu. Teško mi je što to kažem, ali ako bih i pomislila da bi neka knjiga mogla da mi promeni svest, sumnjam da bih je pročitala. 

Kada želi da se nasmeje, kako kaže,  čita priče P. G. Vudhausa, a kada traži utehu, pored ovog dečjeg pisca okreće se i romanima Džejn Ostin, posebno "Emi".

Upitana za knjigu koja je najviše uticala na njeno pisanje, autorka kaže da bi najiskreniji odgovor, verovatno, bila Selindžerova "Freni i Zui".

Knjige Sali Runi pletu priču o intezivnim, ali prikrivenim ljubavima među ljudima koji iako nesrećni sami po sebi, zajedno nalaze sreću, ali ta sreća nikad nije nadohvat ruke, ni jednostavna, ni pristupačna. Bavi se pitanjima klase, privilegija, pasivnosti, potčinjenosti, emocionalnog i fizičkog bola, dobrote i depresije. Potpuno potire stav da je "sve lako kad si mlad" i prikazuje kako se mladi snalaze u ovom novom svetu - ekonomski nestabilnom, ugroženom klimatskim promenama, političkim preokretima i pitanjima o moralu. Starijoj publici dočarava sve bitke koje mladi nose u sebi u modernom vremenu, a koje oni nisu morali da vode.

Sledeće godine ljubitelje njenih priča očekuje i ekranizacija prvog romana "Razgovori sa prijateljima" u produkciji kompanije BBC. Radnja ovog romana smeštena je u Dablin i prati odnos biseksualnog para studenata sa otmenim supružnicima u toku jedne godine. Rediteljska palica pripala je Leniju Abrahamsonu, a scenaristkinja je Alis Birč.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi