Danas slavimo praznik posvećen velikoj hrišćanskoj relikviji: Ipak, Njegoš je odbio da je poljubi (FOTO)

Kroz vekove, lanac je bio simbol potčinjavanja, ali u hrišćanskoj tradiciji, okovi Svetog Petra nose priču o veri, iskušenju i oslobođenju. U ovoj priči, međutim, okovi dobijaju sasvim drugačije značenje kada su se našli u rukama Vladike Petra II Petrovića Njegoša, tokom njegove posete Rimu davne 1851. godine.

Časne verige Svetog Petra, hrišćanski praznik koji se obeležava na današnji datum, posvećen je sećanju na okove kojima je, prema predanju, apostol Petar bio zarobljen u Jerusalimu.

Ljubomir Nenadović, srpski književnik i diplomata, u svom putopisu "Pisma iz Italije" ostavio je živopisno svedočanstvo o susretu s vladikom Petrom II Petrovićem Njegošem u Rimu, aprila 1851. godine. U tom trenutku, Njegoš je, iscrpljen bolešću, tražio predah u blagoj klimi Italije. Ipak, ni njegovo telo, umorno od tegobnog života, nije uspelo da oslabi slobodarski duh koji ga je krasio.

Rimska crkva i časne verige

Jedna od znamenitosti koju su zajedno posetili bila je čuvena Crkva Svetog Petra u okovima (San Pietro in Vincoli). Osim što u njoj stoji monumentalna skulptura Mojsija, delo Mikelanđela, ova crkva čuva verige Svetog Petra - lanac za koji se veruje da je držao apostola zatočenog po naređenju kralja Iroda.

Mojsije/Mikelanđelo

Verige su izložene kao relikvija i predstavljaju simbol verovanja i mučeništva. Čuvaju se u kovčegu, obavijene pamukom i otključavaju samo da bi ih poklonici celivali s pobožnošću i poštovanjem. Upravo tu scenu Nenadović je zabeležio, prikazujući jedinstveni odgovor Njegoša koji je odbio da klekne i celiva svete lance.

Njegoš i lanac kao simbol

Kada je katolički kaluđer ponudio Njegošu da celiva verige, Vladika ih je uzeo u ruke, pažljivo proučio i, zapanjen njihovom veličinom, rekao:

"Ala su ga dobro vezali!"

Na pitanje kaluđera zašto neće da ih celiva, što je uglavnom red o svetinjim Njegoš je dao odgovor koji će ostati zapamćen i prepričavan:

"Crnogorci ne ljube lance!"

Njegošev odgovor nije bio samo izraz njegovog ličnog stava već i simbol celokupnog slobodarskog duha Crne Gore i njenog naroda. Za njega, lanac, bez obzira na to koliko je svet, ostaje lanac -  simbol zarobljavanja i potčinjavanja, što je Njegošu, kao vladaru i pesniku slobode, bilo neprihvatljivo.

Profimedia

 

Dublje značenje priče

Priča o Njegošu i verigama Svetog Petra nadilazi trenutak u Rimu. Njegošev život, književnost i vladavina prožeti su težnjom ka očuvanju slobode, kako lične, tako i njegovog naroda.

Njegov gest nije čin nepoštovanja prema veri ili tradiciji. Naprotiv, to je bio izraz integriteta i čvrstine uverenja. Njegoš je poštovao svetinju, ali nije mogao da se pokloni simbolu koji, u njegovim očima, nije odražavao slobodu - osnovni ideal koji je nosio kroz celi svoj život i delo.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi