Priča o ljubavi, bakinim knedlama i jednom užasnom džemperu: Nepoznati detalji iz života Marka Živića

15.10.2021

20:05

1

Autor: Dejan Ćirić

Juče nas je, nažalost, napustio zauvek, a tuga ne jenjava zbog njegove mladosti, njegovog osmeha, talenta, svega što je bio i kao umetnik i kao čovek

Priča o ljubavi, bakinim knedlama i jednom užasnom džemperu: Nepoznati detalji iz života Marka Živića
ATAImages/ Antonio Ahel

Glumac Marko Živić je tokom svog života kod svakoga koga je ikada sreo izazivao pozitivnu emociju, vedrinu, smeh i dobro raspoloženje.

Marko nas je, nažalost, juče napustio zauvek, a tuga ne jenjava zbog njegove mladosti, njegovog osmeha, talenta, svega što je bio i kao umetnik i kao čovek.

Sećanja su jasnija nego ikad, emocije duboke, uspomene setne.

Marko je svemu pristupao srcem što se može zaključiti iz svih intervjua i priča koje su o njemu od sinoć objavljene u medijima u regionu. Jedna od njih je ova koja je pred vama, a koja otkriva neke detalje iz njegovog života koje vredi pomenuti.

ATAImages/ A.A.
 

On je neko ko sve radi s puno emocija i zbog toga ga, pored nespornog talenta, publika voli. S puno emocija prošle godine je odgovarao na pitanja u rubrici ,,U ogledalu”, portala mnemagazin.me.

Rođen je 1972. u Kruševcu. Za ovaj grad, kako kaže, vežu ga sećanja na mir i porodičnu ljubav, a srce ga i dan-danas vuče tamo.

Upravo je u ovom gradu zaradio i prvi honorar. Igrao je u novogodišnjoj predstavi i dali su mu vaučere za tadašnju robnu kuću ,,Beteks”. Častio je porodicu, a džemper koji je tad sebi kupio čuva i danas.

Glumu je diplomirao na Akademiji dramskih umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Radeta Markovića. Pamte se njegove uloge u pozorištu, filmovima i serijama, ali i vođenje TV emisija poput ,,Marko Živić šou”, ,,Audicija”, ,,Zdravo Evropo” i ,,Luda noć”.

Filmovi ,,Montevideo, Bog te video”, ,,Čitulja za Eskobara”, ,,Beogradski fantom”, ,,Zduhač znači avantura”, ,,Fade to Black”, te serije ,,M(j)ešoviti brak”, ,,Premijer”, ,,Gorki plodovi”, ,,Kuku, Vasa”, ,,Folk”, ,,Psi laju, vetar nosi”, ,,Senke nad Balkanom” i ,,Žigosani u reketu” samo su neke u kojima je Marko ostvario sjajne uloge.

ATAImages/ A.A.
 

U ovom razgovoru, govoreći o filmu koji bi preporučio čitaocima, seća se uloge gospodina Martinija u ,,Letu iznad kukavičjeg gnezda”. Za nju kaže da mu je najvažnija, te da je ,,taj gospodin” obeležio i njegov privatni život.

Pored nje, publika ga pamti u predstavama ,,Čekajući Godoa”, ,,Sviraj to ponovo Sem”, ,,Ne igraj na Engleze”, ,,Kad su cvetale tikve”, ,,Maratonci trče počasni krug” ,,Delirijum tremens” i drugim.

Na leto 2021. godine gledaće ga u postavi komada ,,Zelena čoja Montenegra”, koprodukciji Beogradskog dramskog pozorišta, Gradskog pozorišta Podgorica i Grad teatra Budva. U pitanju je dramatizacija romana Mome Kapora, koju potpisuje Stevo Koprivica, u režiji Nikite Milivojevića.

Pored predstave ,,Ne igraj na Engleze”, naredne godine očekuje se i premijera istoimenog filma Slobodana Pešića, u kojem će Živić igrati Piksija, kao i ostvarenje ,,48 sati i jedan minut”, po scenariju i režiji Sonje Rajačić, odnosno Sonije Alekse, kako je zovu u Holivudu.

Ono što mu je najvažnije u poslu jeste posvećenost, a iskustvo mu govori da, kad god ga uloga nije koštala, nije ni valjala.

ATAImages/ A.A.
 

Na šta vas asocira detinjstvo?

Kruševac. Mir i porodična ljubav. Imao sam sreće da srećno provodim te dane. I dan-danas što sam stariji, srce me vuče tamo i provodim, kad mogu, što više vremena tamo. Beograd je moja kuća, a Kruševac dom.

Sećate li se prvog zarađenog honorara? Kako ste ga potrošili?

Sećam se, naravno. U Kruševcu smo igrali novogodišnje predstave i dali su nam vaučere za tadašnju robnu kuću „Beteks“. Imao sam tada desetak godina i ja sam poveo porodicu da ih častim. Bio sam ponosan. Nije to bila neka vrednost, ali za svakog po sitnica. I sebi sam izabrao užasan džemper. A tad sam mislio da je sjajan. Nosio sam ga dva puta, ali i danas ga čuvam.

Na čemu insistirate u poslu?

Posvećenost. Moja iskustva mi govore, kad god me uloga nije koštala, nije ni valjala. Gluma je težak posao, jer moraš da se trudiš da lik koji igraš tad budeš on, a onda treba da se vratiš u sebe. Bude to nekad težak proces, ali onda znam da sam bio na dobrom putu. Sreća je da svaka uloga glumca čini boljim čovekom. To je za mene važno.

ATAImages/ Antonio Ahel
 

Koju knjigu i film biste preporučili?

Džon Templton - ,,Knjiga životnih zakona”. Ima, naravno, još mnogo njih, ali ovoj se uvek vraćam. Teško se nalazi, ali je od srca preporučujem.

Što se filma tiče, recimo, ,,Let iznad kukavičjeg gnezda”. Možda zato što sam više od 200 puta igrao u toj predstavi u Beogradskom dramskom pozorištu. Sjajna ekipa sa Draganom Bjelogrlićem, Borisom Komnenićem, Feđom Stojanovićem i ostalima. Nakon otprilike više od 100 premijera u dosadašnjoj karijeri, uloga gospodina Martinija u toj predstavi mi je najvažnija. Obeležio je taj gospodin i moj privatni život. Kad se ta predstava bude skinula sa repertoara, otkupiću kostim i staviti u ormar, da i dalje živi blizu mene.

Koje jelo najviše volite?

Nisam neki probirljiv tip. Nisam od roštilja, pečenja i ribe. Ali, ako baš moram da biram, musaka i knedle sa šljivama koje mi je najbolje pravila moja baka. Nisam nigde više takve jeo.

Šta je potrebno za pravu ljubav?

Za pravu ljubav je, recimo, potrebna ljubav. Ljudi se nađu ili ne. Pa, kad se i „raznađu“, sigurno će se negde ponovo naći u nekoj drugoj, makar sa samim sobom. I to može da bude plodonosna ljubav. Mislim da o ljubavima ne odlučujemo samo mi. Koliko puta je tu, a ispari u nekom vremenu. Samo ne treba pristajati na kompromise, jer kad ih baš mnogo napraviš, probudiš se i nisi srećan. Ljubav je tu da te čini srećnim.

Kog umetnika biste oživeli da možete i zašto?

Recimo, Gaudija. Često sam u Barseloni i uvek se ponovo oduševljavam njegovim darom i radovima. Obećao sam sebi da ću, kad se završi Sagrada Familija, ići na otvaranje.

Foto: ATAImages/ Antonio Ahel
 

Putovanje koje pamtite?

Mnogo sam putovao. U Evropi ima par zemalja u kojima nisam bio. Italija je moj život. Čak sam i nekoliko filmova radio tamo. I sad u ovoj situaciji sa koronom su dva odložena. Ali, Zanzibar je posebna priča. Bio sam zbunjen tom energijom. Čekaš konobara 45 minuta, iako je prazan restoran. Kad sam ga pitao što se čeka on mi je pokazao more, jer sedimo na plaži i rekao: ,,Hakuna matata, prijatelju.” I u pravu je bio. Čemu žurba, samo polako, uživaj. I često ga danas citiram kad sam u saobraćaju u haotičnom Beogradu za volanom. To izgovaram kao mantru.

Pesma vašeg života je?

Pored mnogih, Robi Vilijams ,,Feel” i, recimo, Luis „Ne kuni me, ne ruži me majko”.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti