Nikada nisam slikao pijan, nervozan ili ljut: Poznati samouki slikar za 24sedam otkriva sve o umetnosti neznanja
Iako je po vokaciji građevinski inženjer, diplomu za koju se školovao i zvanje koje je stekao, odbacio je još sredinom 80-ih i u potpunosti se posvetio svom kreativnom biću, a njegova dela danas retko koga ostavljaju ravnodušnim
Grdelički slikar Nebojša Stojković, u umetničkim krugovima poznatiji kao Joškin Šiljan, samouki vizionar sirove kreativne snage, o kome se čulo i van granica naše zemlje, svoja dela izlagao je u mnogim svetskim metropolama, a u Srbiji ne postoji grad gde nema barem jedne njegove slike. Nadaleko se o ovom umetniku čulo, a Švajcarci su pre nekoliko godina o Šiljanu snimali i film.
Iako je po vokaciji građevinski inženjer, diplomu za koju se školovao i zvanje koje je stekao, odbacio je još sredinom 80-ih i u potpunosti se posvetio svom kreativnom biću, a njegova dela danas retko koga ostavljaju ravnodušnim.
- Počeo sam da slikam zbog povrede ruke, kako bih poboljšao rad zglobnih mišića. Kada sam uradio prve crteže jednostavno posle toga nisam mogao da stanem. Tada sam shvatio da je taj kreativni deo mene jednostavno odvojen od mog realnog bića i zato sam ga nazvao Joškin Šiljan, to biće nema pol, naciju, nepoznato je i nedvidljivo - priča nam Stojković.
Joškin Šiljan Foto/Privatna arhiva/Joškin Šiljan
Da je slikarstvo umetnost koja ne prepoznaje granice jezičkih podneblja, nacija i različitosti, govori i interesovanje ljubitelja umetnosti za njegove slike. Šiljanov nekonvencionalan i eksperimentalan pristup i stvaralaštvo van dominante kulture, čini ga originalnim i autohtonim umetnikom, a to što ovaj samouki stvaralac svoj lični svet sirove istine spaja sa senzacijama iz spoljašnjeg sveta i prenosi u medijum slike ili crteža, privuklo je pažnju i švajcarskih dokumentarista iz Lozane koji su o njemu snimili film.
Pročitajte još:
- Upoznali smo se na jednoj izložbi na Zlatiboru i želeli su da snime film o meni. Ja sam tek kasnije video kako oni rade i koliko je to ozbiljna produkcija. U pitanju su Mario del Kurto, nekadašnji kustos u Lozani i veliki umetnik i Bastijan Žernu. Najpre su hteli da naprave kratki dokumentarni film, a pošto je bilo dosta materijala, vratili su se ponovo u Srbiju i snimali su me na Staroj planini i na mnogim drugim lokacijama. Urađena je velika priča. Snimali su i u Grdelici, gde živim, i na još nekim mestima. Film će uskoro biti prikazan u Lozani - kazao je Šiljan.
Joškin Šiljan Foto/Privatna arhiva/Joškin Šiljan
Pravac kome pripada misli da kritičari ne mogu tačno da odrede jer, kako kaže, oni pokušavaju da umetnost smeste u neke kalupe već viđenog.
- Oni ne mogu da shvate da li se ja zezam jer ono što ja slikam je anti crtež ili anti slika i pokušavam da odbacim ono što znam i stvorim umetnost neznanja koja ruši sve forme i pravce.
Kaže da svoju energiju koju ima, želi da prenese na platno, ne samo da bi ono krasilo zidove nečjeg doma, već čitavom prostoru dalo posebnu čistotu.
Joškin Šiljan Foto/Privatna arhiva/Joškin Šiljan
- Ono što želim da postignem je da slike budu čiste jer ulaze u nečiji prostor. Nikada nisam slikao pijan, nervozan ili ljut. Slikam samo kad se osećam dobro i to je ono što želim da prenesem onome ko moju sliku unosi u svoj dom ili neki drugi prostor - zaključuje ovaj umetnik.
Njegove slike karakterišu i zanimljivi nazivi „To nisu ta dva indijanca“, „Joškin Šiljan kao kafe kuvarica“, „Levoruka koza u akciji“, „Malodušna bubašvaba“.
Joškin Šiljan Foto/Privatna arhiva/Joškin Šiljan
Joškin ima stalnu postavku u Beogradu, u galeriji Štab.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari