Njihove živote obeležio je današnji datum: Dvojica velikana povezana muzikom

Jedan od najznačajnijih i najuticajnijih svetskih kompozitora klasične muzike Volfgang Amadeus Mocart rođen je na današnji dan 1756. godine, a istog dana 1901. umro je takođe jedan od najvažnijih kompozitora Đuzepe Verdi. Ovo su priče o njima.

Đuzepe Verdi je od malih nogu bio talentovan za muziku, a sa 11 godina postao je orguljaš u lokalnoj crkvi. U želji za znanjem, obrazovao se sam, u velikoj biblioteci lokalne škole. Veliki ljubitelj muzike, trgovac Antonio Bareci, pomogao mu je da ode u Milano, gde je Verdi pokušao da upiše Konzervatorijum, ali upravnik nije bio siguran da li da mu to dozvoli jer je Đuzepe bio stariji nego što je statut dozvoljavao, a osim toga nije verovao ni u njegov talenat. Tako je Verdi prve tri godine u Milanu proveo radeći kod operskog dirigenta Lavinje.

U međuvremenu, nasleđuje orguljaša u Busetu i ubrzo se ženi Margeritom Bareci, najstarijom kćerkom svog zaštitnika. Radio je kao njen nastavnik muzike, ali se među njima rodila ljubav iz koje su dobili dvoje dece, Virdžiniju i Icilija.

Kao kompozitor, Verdi je debitovao 1839. u Milanskoj Skali operom „Oberto, grof od San Bonifacija”. Posle uspeha ovog dela Skala mu je dala ugovor za još tri opere, ali kada mu je karijera krenula uzlaznim putem, počeli su privatni problemi. Godinu dana kasnije, 1840, umire mu supruga Margerita i njihovo dvoje dece.

U teškim trenucima Verdi je radio na drugoj velikoj kompoziciji, melodramskoj operi „Jedan dan vlasti“, ali ovo delo nije doživelo veliki uspeh i Đuzepe je tada tvrdio da će zauvek prestati da komponuje.

Ipak, uspeli su da ga ubede da napiše operu „Nabuko”, sa čuvenim Horom jevrejskih robova, a premijera ove kompozicije, marta 1842. godine, učinila ga je pravom zvedom. Tokom narednih 15 godina, Verdi je napisao 14 opera.

Verdijeve opere „Travijata“, „Rigoleto“ i „Aida“ danas su među najizvođenijim na svetu i godišnje se otpevaju 300–400 puta. „Aidu“ je Verdi napisao povodom otvaranja Sueckog kanala 1871. godine i ona se danas smatra njegovim drugim vhunskim dostignućem.

Sredinom četrdesetih godina 19. veka zaljubio se drugi put i to u opersku pevačicu Đuzepinu Streponi. Kako su počeli da žive zajedno pre nego što su se venčali, o njima se mnogo pričalo, jer je to bilo neuobičajeno za ono vreme. Posle smrti Verdijeve majke uselili su se u njenu vilu, a venčali su se 1859. godine. Ona je umrla četiri godine pre njega, a veliki kompozitor preminuo je 27. januara 1901. godine u Milanu.

Pred kraj života Verdi se bavio i humanitarnim radom – izgradio je bolnicu u blizini Buseta i starački dom za muzičare u Milanu. On i njegova druga supruga počivaju u ovoj vili, koja i danas služi istoj svrsi – u njoj se brinu o evropskim muzičarima starijim od 65 godina. „Verdijeva kuća“ prima i posetioce i mlade muzičare koji održavaju koncerte u domu jednog od najvećih muzičkih imena.

Volfgang Amadeus Mocart

Bio je austrijski kompozitor i pijanista, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih svetskih kompozitora klasične muzike. Mocartov rad od preko šest stotina dela, pokriva gotovo sve žanrove njegovog doba, uključujući simfonije, koncerte, kamernu muziku, muziku za klavir, operske i horske kompozicije.

U svom najranijem detinjstvu u Salcburgu, Mocart je pokazao neverovatne sposobnosti svirajući klavijature i violinu. Sa samo pet godina njegovo komponovanje i nastupi su bili cenjeni i uvažavani od strane evropskog plemstva i aristokratije. Kada je napunio sedamnaest godina, dobio je posao muzičara na dvoru u Salcburgu.

Međutim, odrastao je nespokojan i nezadovoljan, često je putovao u potrazi za boljim položajem, ali uvek aktivno komponujući. Tokom posete Beču 1781. godine, nakon što je dobio otkaz na dvoru, odlučio je da se naseli u ovom gradu, gde je kasnije stekao slavu.

Interesantno je da je Mocart ostao u Beču do kraja života, uprkos tome što je prolazio kroz teške finansijske situacije. U poslednjim godinama svog života, komponovao je mnoga poznata dela, veliki broj simfonija, poznate koncerte i opere, kao i njegovo poslednje delo, “Rekvijem”. Okolnosti njegove prerane smrti, predmet su mnogih spekulacija, uzdižući Mocarta na nivo mita. Mnogi su smatrali da je do smrti došlo usled namernog trovanja, ali i reumatske groznice, kao i trihineloze.

Suprug Mozartove udovice je tada rekao da je muzičar imao naviku da pije alkohol sve vreme dok je komponovao i da je ta loša navika verovatno ubrzala njegov kraj. Neki su smatrali da je preminuo od tuberkuloze ili jednostavno od iscrpljenosti, međutim, tim stručnjaka sa Amsterdamskog univerziteta veruje da je obična infekcija streptokokom dovela do fatalnog oticanja bubrega koje je prouzrokovalo smrt.

Mocartov “Rekvijem” je komponovan 1791. godine i ostao je nedovršen u vreme njegove smrti. Mocart ga je komponovao uveren da ga piše za sebe. Delo je naručio nepoznati velikan koji je hteo da ga predstavi kao svoje.

Priča se da je Volfgang Amadeus Mocart u julu 1791. godine dobio specijalnu porudžbinu – nepoznata osoba naručila je posmrtnu misu. Mocart je navodno uzeo deo novca unapred i počeo da piše. Radio je danonoćno, iscrpljujući i svoje telo i svoj duh. Zdravlje mu se naglo pogoršalo i umro je u Beču dva meseca pre svog 36. rođendana.

Sestra njegove supruge Konstance, Sofija je Georgu Nikolausu fon Nisenu, koji je napisao jednu od prvih Mocartovih biografija, u pismu opisala poslednje Mocartove dane: ležao je u spavaćoj košulji dok mu je telo oticalo; tvrdio je da u ustima već oseća ukus sopstvene smrti; gubio je svest i nikoga nije uspevao da prepozna; poslednje što je izgovorio bio je pokušaj da podražava timpane kako sviraju u „Rekvijemu”. Odatle, valjda, legenda o delu koje je ubilo svog tvorca.

U kući u kojoj se Mocart rodio i proveo detinjstvo sve do svoje sedamnaeste godine, u ulici Getreidegasse, broj 9, u Salcburgu, i danas se nalazi veliki broj predmeta, posebno instrumenata. To je jedno od najposećenijih mesta u Salcburgu i predstavlja utočište za muzičare i muzičke fanove širom sveta.

Mocartova muzička veština već je bila vidljiva kada je imao samo nekoliko godina. Otac mu je bio Leopold Mocart, jedan od vodećih evropskih učitelja muzike. Nakon Volfgangovog rođenja, on zapostavlja posao, kako bi se posvetio isključivo učenju i vaspitavanju svog deteta. Otac ga je i naučio da svira violinu i klavir, a kako je brzo učio, svoje prve kompozicije je napisao kada je imao svega pet godina. Leopold mu je istovremeno bio i učitelj i roditelj, i sve vreme je bio svestan toga da mora Volfganga da formira i kao čoveka, ali i kao umetnika.

Leopold je ubrzo shvatio da može zaraditi mnogo novca ako predstavi svog sina evropskim dvorovima kao čudo od deteta. Jedanput, kad je Mocart bio bolestan, Leopold je izjavio da više brine o gubitku prihoda, nego o dobrobiti svog sina. Moguće je da su stalna putovanja i hladna klima doprineli Mocartovoj bolesti kasnije u životu.

Mocart je napisao svoju prvu simfoniju kad je imao osam godina. Moguće je da je njegov otac zapisao najveći deo sadržaja koji je Mocart proizveo.

Jedna od najpoznatijih Mocartovih kompozicija je “Clarinet Concerto in A Major”, koju možemo čuti u mnogim filmovima, poput “Kraljev govor”, “27 haljina” i “Iz Afrike”. “Duettino- Sull’aria” iz jedne od napopularnijih Mocartovih opera, “Figarove ženidbe”, može se čuti u filmu “Bekstvo iz Šošenka”.

Mocart je imao neverovatan talenat da zapamti melodiju, poznata je priča o tome kako je čuo Alegerijevu “Miserere” kad je imao 14 godina i bio u poseti Rimu, da bi kasnije istog dana napisao čitavu kompoziciju po sećanju i vratio se u Kapelu u petak ne bi li napravio manje izmene.

27. januara 2006. godine sva zvona u Salcburgu istovremeno su zazvonila u tačan čas Mocartovog rođenja, obeleživši tako njegov 250. rođendan.

Pročitajte još

Đakomo Pučini: Životna arija kompozitora koji je ostao bez glasa

„Rosi fest“: Dani muzike, opere, pozorišta i poezije

Prvih 30 simfonija Mocart je komponovao do svoje 18. godine, i nekoliko godina kasnije u Parizu ponovo se vratio na komponovanje istih. Njegova 31. simfonija nosi ime ovog grada kao “nadimak”.

“Čarobna flauta” je poslednja opera koju je Mocart komponovao, i izvedena je premijerno tri meseca pre nego što je umro, 30. septembra 1791. godine. Mocart je lično dirigovao orkestrom.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi