Ruska slikarka Sofija Ječina: U Srbiji sam pronašla osećanje života

Zvanični odnosi Republike Srbije i Ruske Federacije nalaze se na najvišem mogućem nivou. Politička, ekonomska, kulturna i svaka druga saradnja između naših zemalja konstantno napreduje i razvija se na radost naših naroda. Uvek nam je puno srce kada vidimo da priče o bratstvu, toploj slovenskoj duši i gostoprimstvu nisu samo stereotipi kojima se zavaravamo, već da zaista predstavljaju srž naše bliskosti i vekovne povezanosti. Odličan primer je lik i delo mlade i nadarene ruske slikarke Sofije Ječine koja je odlučila da živi i stvara svoju umetnost u Srbiji koja je postala njen drugi dom. Sofija, kao i mnogi drugi Rusi i Ruskinje koji žive, rade i ulepšavaju našu otadžbinu, živi su dokaz da srpsko-ruski odnosi imaju svetlu i perspektivnu budućnost.

– Ja sam ruska slikarka, živim i radim u Beogradu. Živim, radim, a bogami i uživam u mojoj Srbiji tokom poslednje četiri godine svog života! Ali ovome je prethodilo mnogo različitih događaja….

Rodila sam se na Dalekom Istoku, na ostrvu Iturup, u podnožju vulkana ,,Ivan Grozni“ (koji je, kako svi znamo, bio malčice i Srbin po poreklu).

Likovnu akademiju završila sam u Kursku i u istom gradu sam održala svoju prvu samostalnu izložbu. Postala sam član Slikarskog udruženja Rusije (a takođe i član Uneska), 2012. godine. Od 2013. do 2016. godine bila sam rukovodilac Omladinske organizacije slikarskog udruženja Rusije (regionalno odeljenje u Kursku).

Dobila sam stipendiju u Nemačkoj (grad Špajer), 2013. godine i od tog trenutka počela je moja karijera u Zapadnoj Evropi. Učestvovala sam u različitim izložbama i kreativnim projektima. Od tada sam imala još nekoliko samostalnih izložbi (Galerija Trajber, Beč, Austrija, 2015. godine; Rathaus, Šiferštat, Nemačka 2017. godine), a takođe sam sarađivala sa džez festivalima kao vizuelni umetnik.

No, bez obzira na uspeh i odličnu karijeru u Zapadnoj Evropi, nedostajalo mi je ono najvažnije – osećanje života! Sve oko mene je bilo hladno, predvidivo i, dozvolite mi da se tako izrazim – bez nadahnuća. Imala sam mogućnost da izlažem u najboljim galerijama, ali nisam u sebi osećala dovoljno potencijala za stvaranje novih slika. I tako je u moj život došla Srbija. Prvi put sam došla ovamo kao turista (svega na par dana), a živim ovde i dan-danas!

Svaki umetnik pre svega traži nadahnuće u svom životu. ,,A šta inspiriše vas“? – pitaju me mnogi novinari. Prvo je izvor mog nadahnuća bila moja rodna ruska priroda, istovremeno i tiha i veličanstvena. Ne mogu vam opisati šta sam osećala posmatrajući smaragdna polja i jarki odsjaj nežnog poljskog cveća pod svetlošću prodornog plavetnila julskog neba! Emocije bujaju u meni od neobuzdanog oduševljenja do potpunog rastvaranja i želje da se ovaj tren ovekoveči na platnu! Siluete nežnih breza u senci velikih hrastova izazivaju i bol i tugu i beskonačnu nežnost. Sve je to nemoguće odstraniti iz mog srca i mog sećanja… Ipak, u potrazi za novim utiscima i lepotama, seleći se iz zemlje u zemlju, neočekivano sam otkrila upravo ta mesta i te ljude koji su popunili praznine u mojoj duši. Osećala sam se kao da sam se vratila kući posle dugog lutanja. Srbija je postala moj drugi dom.

,,Kako to“? – pitala sam se. I nikako nisam mogla da nađem racionalni odgovor. I posle mnogo razmišljanja, shvatila sam da zapravo postoji duboka veza, nekakvo neopisivo jedinstvo ruskog i srpskog naroda. Zbog toga sam se tako idealno na emotivnom i estetskom planu uklopila u srpsku stvarnost. Ni u jednoj zemlji nisam se osećala tako prijatno i toplo, pa sam svom svojom dušom zavolela Srbiju. Zbog toga me tako uzbuđuju i nadahnjuju srpski krajolici i zbog toga ima tako mnogo svetlosti i boja na mojim platnima. Volim Rusiju, ali ne mogu da zamislim da bih igde, osim u Srbiji, bila tako srećna. U Srbiji  mogu da budem slikar i ne bi mi bio dovoljan ni čitav život da oslikam svaki njen kutak!

Putovala sam po raznim krajevima Srbije i na osnovu mojih putovanja nastala je knjiga „Beograd u plavom“, u kojoj govorim o svojim utiscima. Miroslav Bata Petrović snimio je dokumentarni film „U potrazi za mestom“ koji pripoveda o tome kako sam tražila svoje mesto u životu i kako sam ga našla ovde, u Beogradu, sa kojim sam se orodila iz sve duše.

U budućnosti sebe vidim kao umetnika koji sopstvenim stvaralaštvom oslikava svoj drugi dom. Kako mi je usput rekla jedna prolaznica, ugledavši moju skicu: ,,Oh, svakog dana tuda prolazim i nisam primetila da je ta fasada toliko lepa!“ A ja to vidim. I hoću to da pokažem i drugima. E pa, Srbi zaista imaju sreće! – zaključuje Sofija.

Pročitajte još

Boljšoj teatar: Dragulj u kruni Katarine Velike

U okviru manifestacije “Dani Ruske kulture “ u Galeriji ’73, na Banovom brdu, možete pogledati izložbu slika Sofije Ječine “Moje oko – Srbija”. Izložba traje do 10. aprila, a ulaz je besplatan.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi