Poslednja priča Miloša Šobajića: Kako sam jabukom gađao zvezde

24.04.2021

09:45 >> 12:25

0

Autor: M. Cukić

Veliki slikar, koji je preminuo danas u 76. godini, pre samo mesec i po dana imao je tu čast da predstavi autobiografiju i svojom izložbom otvori Galeriju Kom

Poslednja priča Miloša Šobajića: Kako sam jabukom gađao zvezde
24sedam / Goran Sivački

Veliki slikar Miloš Šobajić, koji je preminuo danas u 76. godini, pre samo mesec i po dana imao je tu čast da predstavi autobiografiju “Mojih devet života” i svojom izložbom slika, skulptura i video radova otvori Galeriju Kombank dvorane. To je bio poslednji put kada se predstavio javnosti.

Govoreći tom prilikom o postavci, osvrnuo se na svoja dela koje je stvarao tokom 20 godina, a koje je svrstao pod jednu zajedničku temu – progon. Šobajić je mnogo toga ostavio u amanet našoj umetnosti, a svi prisutni na tom svečanom događaju nadali su se još mnogo čemu iz njegove slikarske kičice jer je nadahnuto govorio o svojim planovima za dalje.

– Taj progon slikam od početka na različite načine, a ovih sedam slika predstavljaju srž i voleo bih da ga osetite bar malo, onako kako sam ja osetio dok sam stvarao – kazao je tada umetnik.

24sedam / Goran Sivački

Govoreći o knjizi, priznao je da mu je u početku izgledalo nesuvislo da piše o sebi, ali da je shvatio da je to samo baza da napiše ono što misli o slikarstvu i umetnosti uopšte.

– Istina je da sam proputovao i živeo u gradovima od Nikšića, Beograda, do Istanbula, Pariza… Druženja sa Zukom Džumhurom, iskustva izlaganja po svetskim galerijama, život u Parizu, ljubavi… sve je u ovoj knjizi. Kada vratim film unazad, sve izgleda kao čudesan san – kazao je Šobajić i dodao da je u njoj pisao o svemu što se događa poslednjih decenija:

– Slobodoumni ljudi beže i pokušavaju da skinu te stege globalizacije i da se spasu od jednobraznog razmišljanja koje nameće globalizacija. Moram da pomenem da je pre 40 godina, početkom sedamdesetih, ceo ovaj preobražaj i ovo rušenje duhovne vertikale, kojem smo svedoci, počeo baš u likovnoj umetnosti. To je bilo najpogodnije tlo da se kaže – da sve ono što smo dosad smatrali za kvalitet i za vrednost više ne vredi, nego dolazi konceptualna umetnost napravljena od NATO pakta i zvala se “NATOart”. Zadatak je bio da se sruši ta verikala koju smo gradili stotinama godina u ovom hrišćanskom svetu.  Zašto to sve? Zato što novi svetski poredak zahteva čoveka bez obrazovanja, čoveka koji ne pripada nijednoj naciji i nijednom narodu i čoveka koji će da prihvati tu novu diktaturu, novi komunizam ili neofašizam koji nam se očigledno sprema – zaključujio je tada slikar.

Miloš Šobajić Promo/Kombank dvorana

Pišući knjigu “Mojih devet života”, prošao je, kako je kazao, od svog rođenja do kraja i upamtio je jedan događaj “koji može da oslika ceo njegov život.”

– Kada sam bio mladić, dvanaestogodišnjak, s prijateljima smo jedne noći na polju, koje je inače mali aerodrom pored Nikšića, gađali kamenjem zvezde u pokušaju da ih pogodimo. Sve kamenje nam se vraćalo, a ja sam uzeo jednu jabuku i zafrljačio je visoko gađajući najsvetliju među zvezdama i jabuka se nikad nije vratila. Mi smo bili zapanjeni gde je ona i kako nije pala. Otišli smo kući i tu jabuku od tada ja čekam da mi se vrati, tražeći tako istinu, ljubav i suštinu ovog mog postojanja na zemlji. Nadam se da će se jednom pojaviti, a verovatno neće nikad. Ceo moj život je jedna velika potraga za istinom i za ljubavlju kroz slikarstvo i evo i kroz pisanje sad – prisećao se Šobajić.

Pročitajte još

Isticao je tom prilikom da je za stvaranje neophodna energija jer slika bez nje ne postoji, a pitanja je zapravo šta ta energija može biti – belo platno ili prepunjeno…

– U svakom slučaju najvažnija je ta želja za životom koju sam nasledio od svoje majke. Ona ima 100 godina i u punoj je formi, ona i energija ljubavi me guraju da idem napred, u životu i u stvaralaštvu pre svega – govorio je tada nadahnuti slikar, ali nažalost život je imao drugačije planove.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi