aktuelno

Zlatan Vidović za 24sedam: Dete rata i tragični heroj glume

19.05.2021

19:15 >> 11:12

0

Autor: Redakcija 24sedam

Bilo mi je najteže kada sam na gomili pronalazio leševe svoje supruge i deteta. U tim trenucima čovek izađe iz svog tela, to su nekakva vantelesna i vanorga

Zlatan Vidović za 24sedam: Dete rata i tragični heroj glume
Zlatan Vidović - Copyright Promo/ Lihvar

Film Nemanje Ćeranića “Lihvar” premijerno je prikazan na ovogodišnjem Festu, a večeras je na svečanom zatvaranju festivala osvojio nagradu dnevnog lista Politika “Milutin Čolić” za najbolji domaći film. Jednu od glavnih uloga u ovom ostvarenju igra Zlatan Vidović, u poslednje vreme najangažovaniji glumac iz regiona.

Vidović je nedavno pažnju publike skrenuo svojom maestralnom glumom u ostvarenju “Dara iz Jasenovca” gde je bez patetike, a sa dubokom i iskrenom emocijom odigrao Darinog oca Mileta Ilića, a kako i sam kaže u razgovoru za naš portal takve uloge i setovi ostavljaju na čoveku trajne ožiljke i traume. Međutim, Vidović ističe i da su, koliko god teški takvi zadaci, ujedno i blagoslovi za svakog glumca.

Reditelji ga često vide u ulogama tragičnih junaka, u kojima se dobro snalazi, te je nedavno igrao i Raskoljnikova, Ahmeda Nurudina…, ali rola u “Lihvaru” gde tumači negativca koji ne preza ni od čega da bi došao do uspeha, mu je, kako priznaje, bila veliki izazov jer se razlikovala od svega dosad.

U filmu “Lihvar” tumačite lika koji je spreman na sve. Šta čoveka može da natera da počini najstrašnije zločine?

Kada radim na ovakvim likovima uvek se vodim onim Frojdovskim da sve potiče iz detinjstva, svi koreni problema vuku se odmalena – da li je to loš socijalni status, da li je postojalo nasilje u porodici, možda verski problemi, izbeglištvo… Mislim da sve to formira čoveka i tera ga da se ponaša po nekim svojim primarnim instinktima – da grabi, da postane grabljivac da ne bi bio ulov, žrtva. Ljudi često imaju ta dva pola u sebi – žrtve ili grabljivci. Mislim da to nije ispravno razmišljanje, ali jednostavno, okolnosti u kojima mnogi ljudi na našim prostorima odrastaju teraju ih da budu što suroviji i što beskrupulozniji, kao što je i lik kojeg tumačim u filmu “Lihvar”.

Promo / Lihvar

Kako vi lično izlazite na kraj sa ta dva pola koje ste pomenuli?

Teško, kao svaki čovek. Pogotovo neko ko se bavi umetnošću u ovim izazovnim vremenima, jako je teško opstati, baviti se poslom, a dobro zarađivati, a opet ne prodati neke svoje ideale zbog kojih si počeo da se baviš umetnošću. Umetnost je jedna nadasve plemenita disciplina i kako onda čovek u ovom postkapitalističkom vremenu da se snađe i da nekako radi ono što voli, a da ipak može da živi od toga. Teško je nositi se s tim da se ne prihvata sve što ti se nudi. Trudim se da radim samo dobre stvari i zasad mi to, na svu sreću, polazi za rukom.

24sedam

Kroz karijeru ste dosad obično igrali tragične junake u teškim životnim okolnostima. Kako u sebi pronalazite i budite te jake emocije i da li posedujete iskustvo iz kojeg vučete sve to?

Ja sam dete rata, odrastao sam u ratu, moj otac je bio na ratištu četiri godine, čak nam je i kuća srušena tokom ratnih dejstava, tako da sve to negde ostavi ožiljke na čoveku. Ali, kao što sam ranije pomenuo, za glumce je to mnogo značajno – da imaš što živopisnije lično iskustvo i život da bi to mogao da implementiraš na scenu i ispred kamere. Meni je sve to koristilo dok sam radio na tim likovima. Jeste, to je živa istina, mene i na pozorištu i na filmu često uzimaju za tragične heroje, lirske junake, “Lihvar” mi je zato bio potpuni izazov jer sam tumačio kontru, potpuno drugačije nego što sam ikad radio i jako sam zahvalan na toj prilici.

Gledali smo vas u filmu “Dara iz Jasenovca” gde igrate jednog od najtragičnijih junaka. Šta je za vas značilo da budete deo tog projekta?

Pre svega sam osećao veliku obavezu i čast što sam uopšte bio u jednom takvom projektu jer su iz mojih krajeva mnogi ljudi nastradali u Jasenovcu, njihovi preci, roditelji… Dolazim iz Gradiške, tu su bili logori Stara Gradiška i Donja Gradina. Odrastao sam u folkloru gde sam slušao priče i upoznat sam sa tim. Kada sam dobio ulogu zaista mi je bila i obaveza i čast u isto vreme i da opravdam i da pokažem da sam i ja bio učesnik bar u misaonom ili emotivnom sklopu tih priča. Druga planina koju je trebalo preći je napraviti lik Mileta Ilića koji je čovek koji se nalazio u monstruoznim okolnostima. Pitao sam se kako odigrati, a da ne bude patetično, da bude iskreno, da bude pokriveno glumačkom radnjom i tačnom glumačkom emocijom. Mnogo sam se dogovorao sa autorima i rediteljem jer je mom liku bilo najteže – on je bio sam. Svi drugi su imali nekoga pored sebe, a on je bio sam u toj zebnji da ne nađe svoje najbliže. Borba sa samim sobom je uvek najteža.

Promo/Dara iz Jasenovca

Šta vam je bilo najizazovnije i da li ste pomislili da neku scenu ipak ne možete da odigrate?

Bilo mi je najteže kada sam na gomili pronalazio leševe svoje supruge i deteta. Morao sam negde lično da to kroz sebe procesuiram, šta bih ja kao Zlatan i kako bih reagovao da nađem svoju suprugu i dete na gomili leševa. I evo, dok sad to govorim nije mi lako. U tim trenucima čovek izađe iz svog tela, to su nekakva vantelesna i vanorganska iskustva. Ja sam kao glumac privilegovan što sam imao priliku da igram tako nešto, a opet, sve to je velika trauma.

Promo/Dara iz Jasenovca

Kako glumac izađe iz takve uloge?

Jako teško. Ja sam tada u isto vreme radio i film sa Terensom Malikom u Italiji, i radio sam Raskoljnikova u “Zločinu i kazni”. Sve je to u meni izazvalo vihor emocija, ludila, i to baš snažnih emocija jer su to ljudi koji se nalaze u neverovatnim okolnostima, sa pojačanim emotivnim nabojem. Nije isto kao da igrate nekog sekretara ili fudbalskog trenera. Posle sam igrao i Ahmeda Nurudina… Nekako je sve to mnogo uticalo na mene i osnažilo me, a opet i ranilo u isto vreme. Za glumca su to blagoslovi.

Čime se te rane vidaju i da li zarastaju?

Rane se najbolje zaceljuju kada si sa svojom porodicom, kada si van svega toga, kad isključiš telefon. Kada se vozim sa ćerkom na biciklu, kad idem na ručak sa suprugom i njom, kad odem kod svojih roditelja na roštilj u Gradišku… To su moje baze sigurnosti koje ljubomorno čuvam od svega. To me napuni energijom ponovo.

Pomenuli ste rad sa Terensom Malikom u Italiji. U pitanju je film u kojem glavne uloge tumače Ben Kingsli i Džozef Fajns. Šta nam možete otkriti o tom iskustvu?

Film se bavi poslednjim danima Isusa Hrista. Igrao sam jednog centuriona koji hapsi Svetog Petra i prikiva ga na krst i u tom trenutku doživljava prosvećenje i shvata u stvari koliko je njegova vera jaka i napušta do tada sva svoja uverenja. To je jedna veoma zanimljiva uloga i neverovatan rad sa Terensom na Malti i u Rimu. Raditi sa rediteljem kod koga je prestiž u svetu da se igra i kod koga su igrali svi holivudski glumci je ogromna stvar za glumca. Doživeo sam ga kao jednog smirenog čičicu koji je tu sa svojom suprugom, ide sa nama, uzima kameru u svoje ruke, traži kadrove… Nekako je zen atmosfera na snimanju. Tu je neko klasje, zatim gomila statista sa svih mogućih kontinenata… Film je sniman u 15 različitih zemalja, ogroman projekat. Sa snimanja nosim samo pozitivne utiske, osećala se uvek lepa kolektivna energija gde sam se prvi put našao na setu sa ljudima s kojima se priča 10 različitih jezika. Ogromno iskustvo. Fascinantno mi je bilo koliko su te velike zvezde prizemnije od mnogih. Kada sam došao prvi dan na set, Malik mi je prišao, predstavio se i znao je moje ime i prezime i odakle sam. Čovek je znao sve o meni, a ja sam gledao njegove filmove još kao klinac na Akademiji. Mnogo čudnih i neverovatnih stvari mi se desilo u veoma kratkom periodu.

Promo/Dušan Grubin

Uskoro će vas publika gledati i u seriji “Pevačica”. Šta vas je najviše privuklo tom projektu?

Da, sjajna, punokrvna krimi drama sa elementima supernaturalnog i mistike koja se osvrće i na vlaške magije. U sve to je implementiran svet estrade koji je poprilično sujeveran i veruje u moć crnih i belih magija, a oni ih najviše i koriste, jer imaju para – sve to mnogo košta. Čovek sam koji lično veruje u višu silu, ali u te crne i bele vračeve i ostale folirante ne verujem, mada kada sam istraživao i radio na ulozi video sam da i tu postoje ljudi koji nisu skroz foliranti, koji svojom energijom i duhovnim saznanjima uspevaju nekim ljudima da pomognu.

Pročitajte još

Kakvi su vam planovi u budućnosti?

Radim “Gospodu Glembajeve” u Narodnom pozorištu, igram Leona, posle toga snimam seriju u Beogradu sa Jovom Maksićem, a zatim i drugu sezonu “Pevačice” u režiji Gage Antonijevića. Ima posla, samo da svi budemo zdravi.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike