Bila je velika ljubav Fride Kalo i muza Pikasa: Posmrtni ostaci slavne Žozefine Beker biće premešteni u Panteon

Posmrtni ostaci slavne francusko-američke pevačice i plesačice Žozefine Beker, biće preneti iz Monaka i sahranjeni u mauzoleju Panteon u Parizu, izjavila je danas francuska ministarka Vlade Anjes Panije-Runaše.

– Ovo je sjajna dama, koja je volela Francusku i koja će ući u Panteon. Hvala Emanuelu Makronu na ovom priznanju – napisala je Panije-Runaše na Tviteru, potvrđujući ranije medijske navode, prenosi Rojters.

Žozefina Beker rođena je u Misuriju 1906. godine, ali je veliku slavu stekla nakon dolaska u Pariz 1920-ih godina, pošto su mnogi Afroamerikanci ostali u Parizu nakon Prvog svetskog rata i doneli sa sobom američku džez kulturu.

Vodila je poreklo od Apalači Indijanaca i crnih robova Južne Karoline. Porodica je teško živela, pa je devojčica sakupljala ostatke voća i povrća nakon zatvaranja pijace i zimi na železničkoj stanici krala komade uglja. Otac joj je nestao, a majka se preudala i rodila još troje dece.

Očuh nije voleo pastorku i čak ju je fizički zlostavljao. Kad joj je bilo osam godina, uz njegovu “pomoć” dobila je posao sluškinje u jednom putujućem orkestru. Dajer Džons, vođa grupe, učio ju je da svira trombon i dao joj prvu lekciju iz pevanja. Uz sve to, čistila je kuće i čuvala decu bogatih belaca koji su obavezno tražili da obeća da neće ljubiti bebu.

Kao dvanaestogodišnjakinja, pobegla je iz škole i živela na ulicama, gde je i igrala. Kasnije je počela da pleše sa jednom trupom, a ostala je upamćena po “banana” plesu, kada je bila obmotana samo bananama. Takođe, uspešno se bavila i pevanjem, a više puta je nastupala u pariskoj Olimpiji.

Bila je biseksualka, a jedna od njenih mnogobrojnih veza bila je i ona sa meksičkom slikarkom Fridom Kalo.

Pročitajte još

Tragičan život Fride Kalo koji je odredila stravična nesreća: Šta će mi noga, ja imam krila

Igrala je u dva filma ranih tridesetih, “Zu-Zu” i “Princeza Tam-Tam”. Kupila je zamak “Le Miland” i dovela porodicu iz Sent Luisa.

Parižani su je nazivali crnom Venerom i svojom “Fifin”. Njene šansone postigle su svetsku popularnost, a najveći hit bila je “J`ai deux amours” (Imam dve ljubavi) iz 1931. Bila je muza pisaca, slikara i vajara, uključujući Lengstona Hjuza, Ernesta Hemingveja, Skota Ficdžeralda i Pabla Pikasa. Pikaso ju je ovako opisao: “Visoka, kafene kože, sa očima od ebonovine, rajskim nogama i osmehom iznad svih osmeha”, pišu Novosti. Oponašali su je u frizuri i odevanju, i po njoj su dobijali ime parfemi i nakit. Postala je slavna i neprevaziđena Žozefina Beker, Crni biser i Kreolska boginja.

Takođe, učestvovala je u pokretu otpora okupaciji tokom Drugog svetskog rata, a bila je i humanitarac i usvojila mnogo dece. Ostavila je važan uticaj na sledeće generacije pevača, poput Širli Besi, koja je navodi kao uzor. Kasnije je nagrađena Medaljom otpora, a 1961. Šarl de Gol odlikovao ju je Ordenom Legije časti.

Iako je u Evropi bila zvezda, Amerika nije mogla da je prihvati kao “obojenu”. Tamo je i dalje morala da koristi sporedan ulaz, a njeni nastupi bili su propraćeni izrugivanjem kritike. Razočarana, vratila se u Pariz i Francusku nazvala svojom domovinom.

Sa pozornice se povukla 1956, nameravajući da od svog dvorca napravi turističku atrakciju i tako zarađuje za život. Planovi su joj propali i našla se pred bankrotstvom. Kada je čula za to, njena prijateljica Grejs Keli organizovala joj je nastup na Letnjem balu u Monaku 1974. Iste godine pozvana je da peva u njujorškom Karnegi holu. Ranija loša iskustva davala su joj razloga za strepnju, ali doživela je stojeće ovacije i pre nego što je koncert počeo. To ju je toliko dirnulo da je zaplakala na sceni.

Aprila 1975. imala je premijeru u Teatru “Bobino” u Parizu. Grejs od Monaka i Sofija Loren došle su da čuju 68-ogodišnju Žozefinu kako izvodi “medli” najboljih tačaka iz pola veka duge karijere. Nekoliko dana kasnije nađena je kako mirno leži u krevetu okružena novinama sa blistavim kritikama svog nastupa.

Zapala je u komu i umrla od izliva krvi u mozak, 12. aprila. Desetine hiljada Parižana odale su joj poštu dok je pogrebna povorka prolazila ulicama. Francuska vlada naložila je da se ispali 21 plotun, pa je Žozefina prva Amerikanka koja je u Francuskoj sahranjena uz vojne počasti.

Njeni ostaci biće ponovo sahranjeni u Panteonu 30. novembra, što znači da će Beker biti pored drugih francuskih nacionalnih ikona u mauzoleju, kao što su pisci Emil Zola i Viktor Igo, filozof Volter i političarka Simon Vej, piše Tanjug.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi