Andrea Bočeli: Glas pretvoren u oči

Kada se izgovori, njegovo ime pomalo zvuči kao ime nekog slavnog italijanskog renesansnog slikara, čija su dela rasuta po galerijama i muzejima, ostavljena svetu da im se divi i prenosi njihovu lepotu od usta do usta, od pogleda do pogleda. Andrea Bočeli slika glasom, uzimajući pažljivo sa svoje bogate i autentične palete kap one emocije ka kojoj ga, u tom trenutku, vode njegov vanserijski dar i njegovo srce. Platno na kome slika vidi samo on, a mi ga osećamo kroz filigranske reljefe njegove duše koje nam pruža kroz pesmu, navodeći nas da, svaki put kada ga slušamo, zatvorimo oči. Zato je njegova tama, u stvari, svetlost. On vidi svojom muzikom. U tome je njegova tajna.

Svetska slava nije oduzela ništa od njegovog italijanskog šarma. Nije dozvolio da mu popularnost, muzička industrija i pravila šou-biznisa zamagle osmeh, šmek, gospodstvenost, harizmu i putokaze koje već decenijama prati kao jedan od najvećih u umetnosti za koju je rođen. A rođen je 22. septembra 1958. godine u mestu Lajatiko, u blizini Pize. Patina Toskane mu je od malih nogu bojila stvarnost i glasne žice, okružujući ga muzikom, vinom i lepotom života.

Kao student prava, često je nastupao po barovima pevajući evergrine Šarla Aznavura, Edit Pjaf i Sinatre. Seta u njegovom glasu potiče iz iskona podneblja u kom je rođen, brušena odabirom repertoara koji je najviše prijao njegovom senzibilitetu.

Posle nekog vremena napušta studije i odlazi u Torino na vokalno usavršavanje kod svog idola Franka Korelija, a prelomni trenutak njegovog života i početak velike karijere dešava se 1992. godine, kada odlazi na audiciju koju je organizovao poznati italijanski pevač Cukero, u potrazi za tenorom koji bi snimio demo snimak sa Lučanom Pavarotijem za duet „Miserere“.

Bočeli osvaja Pavarotija svojim talentom, već sledeće godine nastupa na „Sanremu“ i svet saznaje za njegovo ime i glas. Uporedo sa karijerom u popularnoj muzici, niže uspehe i u sferi opere. Godine 1994. briljira u Verdijevoj „Ledi Magbet“, i njegov opus postaje kompletan, a publika i poznavaoci muzičke umetnosti shvataju da pred sobom imaju novu veliku zvezdu.

Iako je rođen sa oštećenim vidom, ta činjenica ni u jednom momentu nije zaustavila njegov put ka zvezdama, kao ni nesreća na fudbalskoj utakmici, u dvanaestoj godini, kada ga je lopta udarila u glavu i njegove oči su zauvek utonule u mrak.

Ipak, uspeo je da u njima sačuva svetlost i nastavi putem za koji je bio predodređen. Muzika mu je tada bila jedina uteha. Naučio je Brajevu azbuku ne bi li „čitao“ note i počeo da svira klavir. Danas, posle milionskih tiraža, svetskih turneja, dueta sa najvećim zvezdama na planeti i ogromne slave, Bočeli i dalje slika glasom kojim je ostavio neizbrisiv trag.

Klasičnoj muzici je dao novu dimenziju, spajajući je suptilno, ali snažno i upečatljivo sa popularnim trendovima, postavši tako umetnik koji prija svim generacijama. Pesma “Con Te Partiro” (Sa tobom ću poći) postala je njegova elegija koju i danas šalje u svet morem, sa obale Toskane, gde živi u gradiću Forte dei Marmi. Iz prvog braka sa Enrikom Čencati ima sinove Ejmosa i Matea, a sa drugom suprugom Veronikom Berti ćerku Virdžiniju. Godine 2010. dobio je svoju zvezdu na Bulevaru slavnih u Holivudu, a čuvena je izreka koja možda najslikovitije opisuje ovog umetnika: “Kada bi Bog mogao da peva, pevao bi kao Andrea Bočeli”.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi