Gordan Kičić za 24sedam: Kakav sam privatno, to je samo moja stvar

Gordan Kičić već godinama spada među naše najtalentovanije i najangažovanije glumce i iza sebe ima značajna ostvarenja koja publika voli i kojima se vraća, a svako novo pozdravlja sa odobravanjem. Serija „Mama i tata se igraju rata“, čija je druga sezona trenutno aktuelna na malim ekranima, svakako spada među njegove najznačajnije uspehe, posebno zato što je ovog puta bio i ispred i iza kamere.

Kroz lik Veljka Radisavljevića mnogo toga je ispričao o sebi, a u ovom intervjuu otkrio je neke stvari iz privatnog i profesionalnog života koje su mu pomogle da danas bude ostvaren na svim poljima, u meri dovoljnoj da traje, uživa u glumi i pobeđuje kada počne da se igra rata sa samim sobom.

Tanjug/Jadranka Ilić

Da li ste se nekada u životu i karijeri igrali rata, i ako jeste protiv koga ste ratovali, a ko je pobedio?

Uglavnom ratujem sam sa sobom. To mi je glavno dejstvo, dok sa drugima ne ratujem u tom smislu, ali se trudim da uvek pobedim sebe.

Koju najličniju priču ste ispričali kroz seriju „Mama i tata se igraju rata“, što se možda ne vidi na prvu, ali jeste suština?

Ima puno stvari koje ne mogu taksativno da izdvajam, ali ova serija je nešto najličnije što sam do sada uradio u svojoj profesiji. Lik koji igram mi je bio otklon, pa sam imao priliku i da se sakrijem iza nečega što sam hteo baš iskreno da kažem. Tako da su se ta uloga i sam projekat pokazali kao jako zgodno mesto za pričanje nekih intimnih stvari.

Šta ste otkrili o sebi kroz lik Veljka Radisavljevića? Koliko i u čemu najviše kroz njega vidimo vas?

Na neki način je bilo važno da shvatim gde je Veljko iritantan, gde je nemoguć, u kojim situacijama sa njim niko ne može da izađe na kraj. To mi je bilo jako duhovito, i korak po korak sam shvatio da su neke crtice njegovog karaktera u stvari moje, jer sam ga ja napisao. U jednom momentu mi je bilo jasno da je to prava stvar za njegov lik, koji sam onda potencirao još više. Mislim da svi glumci imaju mnogo toga zajedničkog sa svakom ulogom u koju u potpunosti unesu sebe, tu je vrlo tanka linija, ali verujem da sam dobro razgraničio šta je lik, a šta sam ja. Veljko ima dosta osobina sa kojima se mnogi ljudi poistovećuju.

Promo/Produkcija Kombajn

Pribegao sam prilično sebičnoj stvari

Šta vam je bilo najteže da iznedrite u ovoj seriji, da stavite na papir, u kadar, u likove i priču?

Najteže i najpipavije je bilo ono što se ne vidi, a to je duh ovog vremena u kome danas živimo. To sam pokušao da prikažem, što je uvek komplikovano, situacije zbog kojih svi na neki način patimo u svakodnevnom životu. Neke prepreke koje nas spotiču da bismo došli do nečega, da bismo uradili ovo ili ono. Najvažniji mi je bio taj duh, taj osećaj današnjeg vremena, ljudi koji su u različitim životnim situacijama, osećanje nervoze i neizvesnosti.

Decenijama se konstantno, uslovno rečeno, igramo rata na ovim prostorima. Kako od tog zveckanja oružjem i svim i svačim štitite sebe, svoju porodicu, svoju umetnost na kraju krajeva?

Pribegao sam prilično sebičnoj stvari, pošto imam 45 godina, što nije malo. Shvatio sam da me dosta toga opterećuje i nekako zatrpava, informacije i vesti sa televizije, muzika koja mi se ne sviđa i još mnogo toga. Počeo sam da pazim šta gledam, slušam, čemu se posvećujem, i trudim se da to budu neke vredne i značajne stvari koje moju svakodnevicu čine boljom i ispunjenijom.

Šta su vam govorile kolege sa kojima ste radili na ovoj seriji, a kakve reakcije dopiru do vas od gledalaca?

Izuzetno lepe i nagrađujuće reakcije dobijam od publike koju ne poznajem, kao i od ljudi koje poznajem. Isto je i sa kolegama sa kojima sam radio i onima koji nisu u ovoj seriji. Rad sa glumcima koji igraju vodeće likove je stvarno bio divan, jer su sve te uloge pisane za njih od prve sezone. Oni su to znali, prepoznali, i vrlo su se radovali. Stvarno su mi dali puno toga, zbog čega sam jako srećan.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Verujem svojim osećajima

Ko ste iza kamere, a ko ispred nje, i od čega nikad ne odustajete u oba slučaja, jer znate da to daje pečat svemu što radite?

U principu sam manje-više uvek isti. Gledam da budem dobar prema materijalu koji radim, da budem tačan, i to je ono što tražim kao reditelj i od kolega. Precizan sam, znam šta hoću i verujem svojim osećajima. Tako je bilo i sa pričom „Mama i tata se igraju rata“. Moja suština je da sa svime u životu postupam onako kako osećam. Tako je i u poslu. Ili radim ili ne radim, nema srednje varijante. Gledam da iza svake uloge i iza svakog posla stanem maksimalno, borim se da to bude što bolje, kvalitetnije i sadržajnije.

Sa čim se nikada ne igrate kao tata i na kakve puteve, u ovom apsurdnom vremenu u kome živimo, izvodite svoju decu?

Mislim da deca najviše gledaju nas i da neka represivna metoda roditeljstva nije dobra stvar. Naravno, moraju da postoje okviri, da se zna ritam života, koje su odgovornosti i obaveze, ali nikada nisam deci ništa nametao u nekom formalnom smislu, da moraju ovo ili ono.

ATAImages/Mateja Stanisavljević

Čim se to desi, onda deca neće, to znam i po sebi. Oni prate šta mi radimo, šta nas interesuje, šta gledamo, čitamo, čime se bavimo... Deca su na taj način posrednici, kapiraju šta im odgovara, a šta ne. Glupo je kad roditelji rade jedno a govore drugo. Deca provale šta je istina. Samo kada si istinit sa njima, možeš da očekuješ prave rezultate.  

Pomenuli ste svoje godine i iskustvo. Šta vas je izvelo na čistinu u svakom smislu, i kao ličnost i kao umetnika?

To verovatno počinje od kuće, od porodice, od nekog kulturnog nasleđa, od filmova koje smo gledali u kući, muzike koju smo slušali, knjiga koje smo čitali, razgovora koje smo vodili. Sve dalje je bio nastavak toga i sve što sam do sada radio u životu i karijeri ima direktne ili indirektne veze sa tim. Sve što ubacujemo u sebe se vidi i u životu, i na ekranu i u pozorištu.

Šta intimno osećam je samo moja stvar

Da li imate utisak, uprkos tome što ste kao glumac ostvarili toliko toga, da nešto ipak nedostaje, da niste još prešli neke stepenike, dobacili do nekog cilja koji imate ispred sebe?  

Mislim da imam još puno prostora da se razvijam, da radim na sebi i da radim neke stvari koje do sada nisam. Čini mi se da sam obavio neke stvari za koje nisam ni pomišljao da će se desiti, i bile su vrlo nagrađujuće. Otvorile su mi nove perspektive za posao ili mene samog u tom poslu. Sve to je vrlo zanimljivo, vodi me napred ka budućim projektima kojima se jako radujem.

Promo/Pucnji u Marseju

Čini se da ste veoma otvoren, direktan, srdačan i nasmejan čovek koji konstantno nosi pozitivnu energiju. Ipak, kao umetnik, sigurno je da ste kompleksna ličnost, specifičnog senzibiliteta. Zbog čega u javnosti imate samo jedno lice?

Kao i svaki čovek, i ja prolazim kroz razne životne faze, izazove i previranja. Kao javna ličnost shvatio sam da je nekako najjednostavnije da budem onakav kakvim me ljudi doživljavaju i da se zaustavim na tome. A to kakav sam privatno, sa kakvim emocijama se borim, šta intimno osećam i na koji način se nosim sa problemima je samo moja stvar.

Više puta mi je bilo teško

Koja su najteža iskustva koja ste do sada imali u karijeri, i da li je neko, zbog vašeg uspeha, pokušao da vam zatvori određena vrata?

Nisam ogorčen u tom smislu, jer nisam imao previše takvih iskustava. Sigurno je da ih je bilo, ali jednostavno nisam želeo da obratim pažnju na to zato što se uzdam u ljudske vrline, u ljudsku dobrotu i verujem da ako nešto treba da se desi, desiće se, a ako ne treba, onda i neće. Nikada nekog drugog ne krivim zbog nečega što se nije desilo, jer je verovatno tako moralo da bude.

ATAImages/M.M.

Teško mi je bilo više puta kada sam dolazio do nekog zida u karijeri, teško sam to sebi objašnjavao, ali kako ide život, shvatiš da je možda sve to bilo dobro. Možda ne vidim ovog trenutka zbog čega, ali nešto će se otvoriti kad se drugo zatvori. Gledam da to opravdam sebi na neki dobar način.

Na samom početku još jedne godine, da li osvrt unazad donosi zadovoljstvo, a pogled unapred radost?

Moraš da osvestiš šta želiš i da radiš na tome. Ja radim na tome da budem miran, da budem zadovoljan, da ne tražim više od onoga što mi je dato. To su sve životni procesi koji nisu jednostavni, ali zato rezultiraju srećom i ostvarenošću. Što se nove godine tiče, nadam da ćemo svi biti pre svega zdravi, a za sve ostalo ćemo se snaći. Navikli smo na razne turbulencije, previranja, pretnje i strahove, i želim da ih i u ovoj i svakoj narednoj godini bude što manje.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam