Milena Dravić u filmu o Jugoslaviji 2041. godine! Želimir Žilnik otkriva: Jedva sam izvukao živu glavu

Video intstalacijom "Beograde, dobro jutro" u Fakultetu dramskih umetnosti slavni filmski reditelj Želimir Žilnik zauzeo je svoje mesto u programu Oktobarskog salona i poručio da mladi autori ne treba da se oslanjaju na novac iz fondova, već da snimaju, makar i andergraund.

Instalacija je sastavljena od dva Žilnikova ostvarenja: "Beograde, dobro jutro" i "Lepe žene prolaze kroz grad".

Instalacija "Beograde, dobro jutro" Želimira Žilnika Tanjug/Strahinja Aćimović

"Beograde dobro jutro" ima format televizijske drame i priča je o slobodnoj filmskoj producentskoj grupi koja priprema, a zatim i snima film. Producentkinja i reditelj su u stalnom sukobu. On postavlja nemoguće zahteve, a ona, da bi omogućila umetničke kreacije, premašuje budžet filma. Priča se završava na sudu.

Glavne uloge su tumačili Snežana Nikšić, Dragan Katanić, Gordana Lukić, Predrag Ristić, Bogdan Kahriman, Nedeljko Vopelka i drugi.

Želimir Žilnik Tanjug/Strahinja Aćimović

Žilnik podseća da je sedeo sa sjajnim urednicima RTV Beograd, kakav je bio Muharem Pervić, kojima je rekao da Jugoslaviju očekuje kreativno transformisanje nakon Titove smrti ili nazadovanje i raspad.

- Predložio sam im temu o filmu naučne fantastike koji prati događaje u Jugoslaviji 100 godina nakon početka borbe protiv fašističkog okupatora. Dakle, snimio sam film o Jugoslaviji 2041. godine. Obezbedili su mi vrhunske glumce poput Ljube Tadića ili Milene Dravić. Nazvali smo ga "Lepe žene prolaze kroz grad". Producentska kuća za koju su snimali Karanović i Marković svoje prve filmove, ušla je u rizik i snimili smo film koji nije standard klasičnih naučnofantastičnih filmova. Nisam imao ni znanja, ni tehnologiju za tako nešto - prisetio se reditelj.

Želimir Žilnik Tanjug/Strahinja Aćimović

Kako kaže, urednici televizije su mu sugerisali da izbaci neke delove filma koji su najoštriji u kritici društva.

- Ubedio sam ih da taj film ostane takav, da ga ne skraćujemo na silu, a da ću za televiziju snimiti novo ostvarenje o neposlušnoj televizijskoj ekipi. Zapravo, o teškoćama filmske ekipe da uz pomoć javnih službi snimi naučnofantastični film. Ta ideja im se dopala i tako je nastao "Beograde, dobro jutro" - objasnio je Žilnik i dodao da i danas ima osećaj kako je iz cele avanture jedva izvukao živu glavu.

Instalacija "Beograde, dobro jutro" Želimira Žilnika Tanjug/Strahinja Aćimović

Slavni reditelj čija su ostvarenja obeležila istoriju jugoslovenske kinematografije kaže da mladi autori danas imaju mnogo izazova, poput izvlačenja iz jugoslovenskog čvora.

- SFRJ je bila najprogresivnija država u istočnoj Evropi. Ekonomski najuspešnija i dipolomatski najraširenija. Po komforu života za Bugarsku ili Rumuniju bila je Amerika. I danas me pitaju šta se desilo sa Jugoslavijom. Zato mladi autori sada imaju veliki rudnik tema i nedoumica. Ima Srbija odlične mlade autore čija dela razmatraju te nedeoumice - smatra reditelj.

Želimir Žilnik Tanjug/Strahinja Aćimović

Za njega nema dileme da mladi reditelji ne treba da gube vreme jer im digitalizacija i današnja tehnologija omogućavaju da gotovo bez ičije pomoći snime film.

- Može se snimati sa malim ekipama. Ne treba da se oslanjaju na novac iz fondova, već da snimaju, makar i andergarund. Treba da se ugledaju na mene - zaključio je Žilnik.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi