Tajne pisama Milene Pavlović Barili: Život kao razbijanje tabua

Književni susret u okviru ciklusa “Letnji plato BGB” realizovan je sinoć na platou ispred Biblioteke grada Beograda sa spisateljicom Mirjanom Mitrović.

Mirjana Mitrović, Letnji plato BGB Tanjug/Strahinja Aćimović

Mitrovićeva je, govoreći o romanu o Mileni Pavlović Barili kojim je pre 23 godine skrenula pažnju javnosti na sebe, rekla da je pisanje o srpskoj slikarki bila “prava intelektualna avantura”.

Dodala je da je najvrednija nagrada koju do sada ima u karijeri činjenica da se njena prva knjiga o čuvenoj umetnici i dalje čita nakon toliko godina.

- Milena mi je širom otvorila vrata za moj debitantski roman. Prvo je bio izdavač “Bigz” i tamo su brzo pročitali moj rukopis, ali to nije značilo i da će ga sigurno objaviti. Na sreću, ipak im se veoma svidelo, tako da je roman izašao - priseća se književnica koja je posvetila deo svog stvaralaštva slikarki takođe rođenoj u Požarevcu.

Mirjana Mitrović Tanjug/Strahinja Aćimović

Ipak, ističe da nije sigurna da li bi se sada ponovo upustila u tako obiman i zahtevan posao.

- Tada sam bila mlada, nije bilo toliko interneta da možete sve jednim klikom da nađete, mene je čekalo dosta istraživanja o Mileni i nisam uspela sve da nađem. Recimo, nisu mi dali njena autentična pisma za građu romana, tako da ne znam da li bih ponovo pisala taj roman sada.  

Autorka je nakratko predstavila i svoju najnoviju knjigu pod nazivom “Kao veliki kompas”, koji je neka vrsta nastavka priče o umetnici svetske slave.

- Smatram privilegijom što sam objavila jednu knjigu o Barili, a sada sam napisala i drugu, što je za mene zaista posebno. Pisati o Mileni je velika intelektualna avantura, kroz istorijske događaje i psihologiju, razmatranje prirode umetnosti, pitanje ženske pozicije u društvu. Sticajem okolnosti i sudbine, desilo mi se da uradim dve knjige o njoj - istakla je Mitrovićeva.

Knjiga "Kao veliki kompas" Mirjane Mitrović Tanjug/Strahinja Aćimović

Prema njenim rečima, prvi plan, još pre pandemije korona virusa, bio je da se priredi knjiga o čuvenoj slikarki u dogovoru sa upravnicom Galerije Milene Pavlović Barili - Fondacije “Milenin Dom” u Požarevcu.

Kako je autorka posle 30 godina konačno dobila Milenina pisma za materijal buduće monografije, shvatila je da sva ta pisma ne mogu najbolje da se razumeju kao značajna, ako čitaoci ne znaju trenutak u kojem su napisana i kome su upućena, tako da je bilo važno sve objasniti u tim odnosima.

Na taj način se od prvobitne ideje da se od knjige pisama napišu samo neke fusnote i predgovor, izrodila čitava knjiga “Kao veliki kompas”, koja zaokružuje autorkinu priču i posvećenost Mileni.

Printscreen/Youtube

Kako je ranije govorila, ona smatra da njen prvi roman „Autoportret sa Milenom“ predstavlja otplatu duga detinjstvu i odrastanju, jer je rođena u Požarevcu, gde su “Milenine nadrealističke slike pune velova i tajanstvenih likova obeležile njen svet”. Kasnije se prirodno rodila i želja da prouči i opiše njen uzbudljiv, ali kratak život.

Roman je ponovo objavljen, na 100. godišnjicu Mileninog rođenja (2009), što još privlači nove generacije čitalaca.

Mirjana Mitrović u svojim delima uglavnom i ima žene kao glavne likove, muškarci su nekako u drugom planu, i tema romana joj je - sudbina žene u muškom svetu. Tako je za Milenu rekla da je bila moderna žena, koja je i životom i slikarstvom razbijala ustaljene norme i tabue svog vremena.

Mirjana Mitrović Tanjug/Strahinja Aćimović

Radnja mnogih njenih romana smeštena je u kraj trećeg veka naše ere kao doba kada su rimskim svetom vladali carevi rođeni na Balkanu, u rimskoj provinciji čije se granice gotovo poklapaju sa današnjom Srbijom, period kada se jedan svet urušava, a drugi još nije jasno uspostavljen.

- Rekli su mi da krenem da stavljam muške junake kao glavne, ali sam odgovorila da nisam sigurna da li bih to umela. Romane koje sam stvarala, zasnovane na istorijskim činjenicama, pisala sam kao dečje knjige sa tačkama, gde vi onda spajate i kreirate neke oblike. Tako sam i ja postepeno stvarala sukobe, odnose među likovima, prema osnovi iz biografije istinitih ličnosti. Ima kod mene muških junaka, ali istina, nisu istaknuti kao žene - zaključila je Mirjana Mitrović i na kraju književne večeri prisutnima podelila primerke svojih knjiga.

Izložba o Mileni Pavlović Barili Promo/Ministarstvo kulture/Tanjug/Dario Konstantinović

Mitrovićeva je do sada napisala šest knjiga: "Autoportret s Milenom" (1999), zbirku priča "Sveto stado" (dva izdanja - 1999 i 2009), "Mama i Tata polaze u školu" (2000), "Emilija Leta" (2006), "Mesečari iz Marguma" (2017) i "Helena ili o nemiru" (2017).

Laureat je nagrada "Branko Ćopić" za roman "Emilija Leta" (bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu) i "Biljana Jovanović" Srpskog književnog društva za delo "Helena ili o nemiru“.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi