Vangelis: Samouki kompozitor koji je stvarao "onostranu" muziku i mrzeo uspeh

Jedan od najpoznatijih i najznačajnijih grčkih kompozitora svih vremena Vangelis Papatanasiju preminuo je juče. Tužna vest se proširila brzinom munje i rastužila milone ljudi širom sveta koji su obožavali njegovu muziku. Proslavio se komponovanjem muzike za filmove "Vatrene kočije" za koji je dobio Oskara 1981. godine.

Njegova muzika iz filma "Blejd Raner" nije bila ništa manje popularna kao i ona nagrađena Oskarom, jer oživljava zlokobnu, robotsku verziju budućnosti Los Anđelesa.

Charles de Lauzirika, producent "Blejd Ranera" izjavio je da je njegovo muzičko stvaralaštvo bilo "onostrano".

Profimedia

- Stvorio je neverovatne svetove u kojima još uvek volim da se izgubim - izjavio je producent nakon vesti o smrti kompozitora.

Francuski kompozitor Žan Mišel Žar napisao je na svom Tviter nalogu: "Ti i ja oduvek smo delili istu strast prema sintisajzerima i elektronskoj muzici".

Vangelis je osim za filmove pisao i muziku za ceremoniju zatvaranja Olimpijskih igara, kao i himne za mnoga svetska prvenstva.

Nikada nije voleo muzičku industriju kao i uspeh bar onako kako se uspeh danas doživljava u savremenom svetu. Po njemu kreativnost i uspeh nikako nisu mogli biti u istom paketu odnosno nisu bii kompatibilni.

Smatrao je da što ste uspešniji postajete "proizvod nečega što generiše novac".

Vangelis je bio poznat po svojim revolucionarnim kompozicijama u različitim žanrovima, uključujući elektronske, progresivne, ambijentalne, pa čak i orkestarske komade. Tokom karijere napisao je i komponovao oko 60 albuma.

Vangelis je bio samouki muzičar. Rođen je 29. marta 1943. godine u mestu Volos, u Grčkoj a odrastao je u Atini.

Razvio je interes za muziku već u svojoj četvrtoj godini, komponujući na porodičnom klaviru i eksperimentišući sa zvukovima stavljajući eksere i kuhinjske tiganje unutar njega i sa radio smetnjama.

Smatrao je da mu je nedostatak formalnog obrazovanja pomogao da sačuva smisao za kreativnost.

- Kada bi me nastavnici zamolili da nešto sviram, pretvarao bih se da čitam, a svirao bih iz memorije. Nisam ih prevario, ali nije me se ticalo - pričao je Vangelis.

Inspiraciju za svoja genijalna dela je pronalazio svuda, u ljudima, prirodi, neistraženom svemiru, i životnom iskustvu.

Međunarodna astronomska unija je jednu manju planetu nazvala “6534 Vangelis” .

Profesionalnu karijeru započeo je šezdesetih godina 20. veka, u saradnji sa rok sastavima.

Tokom sedamdesetih, sa Jonom Andersonom, pod imenom „Jon i Vangelis“, objavljujie nekoliko albuma.

Godine 1992, od Francuske je dobio Orden za doprinos u oblasti umetnosti.

Slavni grčki kompozitor nije voleo da nastupa uživo. Bili su retki ali neponovljivi njegovi koncerti. Vrlo retko je davao intervjue.  Nikada se zaravo nije znalo tačno gde živi, a kako je pričao stalno je "putovao naokolo".

Profimedia

Nije želeo da ima decu jer "nikada ne bi mogao da brine o njima na onaj način na koji bi trebalo" s obzirom da je stalno na putu.

Bio je fasciniran starogrčkom filozofijom, naukom, fizikom i svemirom. Povremeno je i slikao, a  njegova prva izložba održana je 2003. godine u Španiji.

- Moj interes nije bio da pišem simfonije za orkestar, što mogu vrlo lako, već da idem dalje od toga i radim stvari koje simfonijski orkestar ne može i mislim da sam u tome uspeo - govorio je Vangelis, očigledno svestan svoje genijalnosti, koju nam je kroz muziku ostavio u nasleđe.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi