Dragomir Bojanić Gidra: Na čelu dinastije jednog srećnijeg vremena
Pre 27 godina čuveni her Žika Pavlović je otišao u legendu
Dragomir Bojanić Gidra rođen je u Kragujevcu, 13. juna 1933. godine. Bio je srpski i jugoslovenski pozorišni, televizijski i filmski glumac. Ostvario je preko stotinu uloga u filmovima i TV serijama. Filmski serijal „Žikina dinastija“ je obeležio njegovu karijeru, a uloga Žike Pavlovića smatra se remek-delom i ulogom njegovog života. Bio je jedan od naših najvećih glumaca, čiji su filmovi ostali neprevaziđeni i aktuelni do današnjih dana. Njegov prirodni talenat mu je dao uverljivost, autentičnost i karijeru koja je zlatnim slovima upisana u antologiju sedme umetnosti na ovim prostorima. Obeležio je jednu epohu i ostao neprevaziđen u svom glumačkom izrazu.
Dragomir je veoma rano ostao bez oba roditelja. Majka Novka je umrla od tuberkuloze, dok je otac Jovan, oficir srpske vojske, bio streljan. Gubitak porodice ipak nije uspeo da slomi njegov duh i Gidra, iako siroče, odlučuje da se bori za svoju bolju budućnost. U Kragujevcu je pohađao srednju školu za preradu mesa, voća i povrća, nakon čega se zaposlio u fabrici konzervi „Crvena zvezda“, gde je radio godinu dana. U tom periodu je počeo da se bavi glumom koja će postati njegov životni poziv.
Kolege iz kragujevačkog narodnog pozorišta su sakupile novac i kupile mu odelo i kartu za Beograd da bi otišao da polaže prijemni ispit na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Odmah je bio primljen u klasu profesora Raše Plaovića koji je, znajući da njegov novi student nema gde da spava u prestonici, rekao čistačicama da mu raspreme jednu ostavu za metle. Bojanić je ubrzo počeo da igra u pozorištu i na filmu. Usledile su brojne uloge kojima se posvetio zbog čega nije diplomirao.
Na Akademiji je upoznao dve godine stariju crnogorsku glumicu Ljiljanu Kontić, našoj publici najpoznatiju po ulozi Ljeposave u legendarnoj seriji „Đekna još nije umrla, a ka’ će ne znamo“, koju je iz milošte zvao Ljalja. Venčali su se 1966, a četiri godine kasnije dobili su ćerku Jelenu. Ispred porodilišta Gidra je Ljiljanu i bebu dočekao sa troje kola punih muzičara iz Skadarlije. Bio je veoma privržen porodici i ćerku je konstantno obasipao ljubavlju i pažnjom. Krstio ju je u Moskvi, dok je snimao film „Svadba“. Ljiljana i Gidra su se dva puta razvodili, ali ipak nisu mogli jedno bez drugog. Glumica je bila stub njihove kuće i žrtvovala je svoju karijeru zarad porodice. On je to znao da ceni i često je suprugu i ćerku vodio na snimanja da ne bi dugo bili razdvojeni.
Gidra je bio omiljen među kolegama koje su za njega govorile da je „vickasta glumčina vedrog duha“. Bio je veoma harizmatičan, neposredan i prirodan čovek, koji je u sebi nosio tugu iz detinjstva, ali je zato svojim ulogama i kao divan, veliki čovek, ostavio neizbrisiv trag. Podržavao je mlade glumce. Petar Božović je Gidru i njegovu suprugu smatrao svojim roditeljima bez kojih je, kao i Dragomir, rano ostao. Nikola Kojo je u jednom intervjuu izjavio da ga je 1986. godine Gidra posetio dok je služio vojsku u Raškoj. Otišli su u kafanu, jeli i dao mu je novac. Rekao mu je da je došao jer je imao neke obaveze, ali to nije bilo tačno. Došao je samo zbog njega.
Voleo je kafanu i bio je veliki boem koji je svuda dočekivan sa osmehom i radošću koje je umeo da uzvrati. Dragomirov život je bio pun anegdota. U filmovima je scene ispijanja rakije ponavljao više puta, žaleći se da je zaboravio tekst i tražio da mu donesu novu turu, kako bi je snimio ponovo. Kad god bi stizao honorar, pogotovo iz Italije, znalo se da sve ture plaća Gidra. Po nekim tvrdnjama jednom je bio uhapšen jer je pričao viceve o Titu. Kada su mu došli u posetu, zatekli su ga kako zabavlja policajce pričajući im te iste viceve. Na snimanjima, nikada nije koristio pomoć kaskadera. Obožavao je konje i jahanjem se bavio dokle god mu je zdravstveno stanje to dozvoljavalo.
Kada je oboleo od karcinoma, mesec dana se lečio na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Preminuo je na današnji dan, 11. novembra 1993. godine. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Dvanaest godina kasnije, njegova supruga je sahranjena pored njega. Iako je bio teško bolestan, u bolnici je zabavljao ranjenike i medicinske sestre koje su mu krišom davale cigarete, jer su, znajući da mu je kraj blizu, želele da mu olakšaju poslednje dane.
Pre nego što je upisao Akademiju, bio je član amaterskog pozorišta „Sveta Mladenović“ i Narodnog pozorišta u Kragujevcu. Njegova prva značajnija uloga je bila u predstavi „Koštana“, gde je igrao Mitketa. U tom trenutku je bio najmlađi Mitke u istoriji jugoslovenskog pozorišta. Dve godine je nastupao u Jugoslovenskom dramskom u Beogradu. 1955. godine je debitovao na filmu, u ostvarenju Živorada Mitrovića „Ešalon doktora M.“. Nakon toga su usledile brojne ponude, pa je snimio preko 30 domaćih i oko 10 italijanskih filmova ostvarivši značajnu internacionalnu karijeru. Igrao je u mnogim špageti -vesternima i partizanskim filmovima. U Italiji je bio poznat pod pseudonimom „Entoni Gidra“ (Anthony Ghidra), što na italijanskom znači „zmija“. 1967. godine je tumačio glavnu ulogu u filmu „Balada o revolverašu“ za koju je nagrađen, a 1973. godine je bio partizan Tadija Čemerkić u filmu „Svadba“. Ova uloga mu je donela nagradu „Zlatna arena“ na festivalu u Puli.
Gidra je, ipak, najpoznatiji po ulozi Živorada Žike Pavlovića u serijalu „Žikina dinastija“ koji se sastoji od deset filmova. Prvi deo, „Lude godine“ je snimljen 1978. godine, a deseti „Žikina ženidba“ 1992. Režiser Zoran Čalić je izjavio da je želeo da snimi još deset „Žikinih dinastija“, ali to nije uradio jer Gidru niko ne može da zameni. 1987. godine je tumačio ulogu šofera Gileta u filmu „Hajde da se volimo“, a dve godine kasnije je prikazan nastavak koji takođe govori o avanturama Lepe Brene i njenog ansambla „Slatki greh“. 1972. godine Gidra je bio majstor Lale u seriji „Majstori“ koja se sastojala od šest epizoda. Ova uloga mu je dodela najveću popularnost na televiziji. 1974. godine mu je dodeljena uloga agenta Mikule u seriji „Otpisani“, 1976. je snimljen film „Povratak otpisanih“, a dve godine kasnije istoimena serija.
Imao je epizodne uloge u serijama: „Pozorište u kući“, „Vruć vetar“, „TV Bukvar“, „Levaci“, „Izdanci iz opaljenog grma“ i mnogim drugim. Čuveni Žika Pavlović vredno je radio i početkom devedesetih godina, a njegovo poslednje ostvarenje bilo je „Obračun u kazino kabareu“.
Čuvene replike Dragomira Bojanića Gidre:
„Halooo! Ovde Žika permanentno.“
„Moj me insekt nikad ne vara.“
„Ljubi ga majka.“
„Mamicu ti jareću!“
„Ja sam uvek na nivou.“
„Odlično izgledaš dok ne progovoriš.“
„Sreća tvoja što ne lete krave po drveću. Zato ja više volim kokoške, naročito batake.“
„Ja odo’ da spavam, a ti tu džonjaj i roni suze dok ti oči ne pobele ko’ kod onih gipsanih figura u apoteci.“
„Vi ste druže kolektor. Kako? Nisam lepo rekao? Detektor. A da, lektor. Izvinite, ja brkam ta zanimanja.“
PROČITAJTE JOŠ: O Petru, Kralju glume: Na tronu sećanja
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari