Suze Pitera Bogdanoviča: Umetnik koji je ostvario holivudski san ne zaboravljajući srpsko poreklo (VIDEO)

08.01.2022

17:30

0

Jedan od najuglednijih svetskih magazina “Variety” je povodom njegove smrti napisao da se reditelj “rodio suviše kasno ali ipak na vreme”

Suze Pitera Bogdanoviča: Umetnik koji je ostvario holivudski san ne zaboravljajući srpsko poreklo (VIDEO)
Piter Bogdanovič Foto: Profimedia

Ako bi trebalo u jednoj rečenici da opišemo američkog reditelja, scenaristu, glumca, producenta, kritičara i istoričara filma onda bi to bilo feniks koji nikad ne zaboravlja svoje poreklo.

Piter Bogdanovič, legenda “novog Holivuda” srspkog porekla, živeo je holivudski san ali nikad nije dozvolio da postane njegov rob.

Uspeo je da ga za života podjednako vole publika i kolege.

Frensis Ford Kopola i Piter Bogdanovič: Foto: Profimeida
 

Njegovi filmovi punili su bioskopske sale i bez daha ostavljali filmske kritičare.

Jedan od najuglednijih svetskih magazina “Variety” je povodom njegove smrti napisao da se Bogdanovič “rodio suviše kasno ali ipak na vreme”.

A koliki je trag ostao iza njega opisuje i reakcija Frensisa Forda Kopole, reditelja kultnog filma “Kum” i prilično izbirljivog sa komplimentima.

- Neka večno spava u blaženstvu, zauvek uživajući u uzbuđenju našeg aplauza - rekao je Kopola, koga je vest o smrti Bogdanoviča duboko rastužila.

Zanimljivo je da je Bogdanovič odbio da režira “Kuma” jer nije želeo da se “bavi mafijom” iako se mnogo godina kasnije pojavio u seriji“Sopranovi”.

- Ne mislim da sam pogrešio - rekao je jednom prilikom, govoreći o odbijanju primamljive ponude čuvenog “Paramaunt Pictures”.

Tanjug/AP Photo/Sandro Pace
 

Američki reditelj srpskog porekla se ubraja u generaciju “novogHolivuda”, u kojoj su Stiven Spilberg, Martin Skorseze, Brajan De Palma, Džordž Lukas i Frensis Ford Kopola, a koje su u ranim režiserskim danima zvali “balavci”.

“Variety” kao njegova dva najznačajnija filma koji su ujedno obeležili i istoriju kinematografije izdavaja “Poslednja bioskopska predstava” i “Mesec od papira”  (1973), koji su snimljeni u crno-beloj tehnici, iako je ona iz Holivuda odavno izašla iz mode.

Preostali deo njegove karijere “Variety” ocenjuje kao njegov samostalni pokušaj da se autentični žanr komedije, sačuva od nestanka.

I dok su se StivenSpilberg i Frensi Ford Kopola okrenuli budućnosti, Bogdanovič se odlučio da pronosi baklju starog Holivuda, boreći se da njegovo nasleđe ostane u životu.

Iako je bio i scenarista i glumac i producent govorio je da se najbolje osećao kao režiser, jer je to “najsveobuhvatnije”.

- U poređenju sa režijom, gluma je odmor. Jednom sam to rekao Al Paćinu koji me je popreko pogledao - izjavio je jednom prilikom Bogdanovič.

Otac Pitera Bogdanoviča Borislav bio je srpski slikar koji je izlagao i sa Šagalom i pijanista, a majka Herma je bila Jevrejka iz Austrije. Evropu su odlučili da napuste zbog Drugog svetskog rata i tako su potražili sreću u Americi. Piter je rođen 1939. godine u Njujorku.

Postoji jedna zanimljiva anegdota iz tog perioda. Njegovi roditelji po dolasku u SAD nisu znali dobro engleski jezik, a mali Piter se dosetio kako bi ga mogli najlakše naučiti. Vodio ih je u bioskop i prevodio radnju na filmu.

Nismo sigurni koliko je tačna ova anegdota ali je očigledno da se ljubav prema filmu kod Pitera razvila u najranijem dobu, a prema sopstvenom priznanju u tinejdžerskim godinama znao je da pogleda i do 400 filmova godišnje.

Piter Bogdanovič Foto: Profimedia
 

Ovaj američki reditelj je o sebi govorio kao o žrtvi holivudskog sistema koji podržava propagandnu umetnost, a svoju karijeru je posmatrao kao srušene filmske snove. Zapravo,nikad nije mogao da se pomiri sa činjenicom da je film umetnost koja ne trpi kompromise, a posebno ne komercijalne kojima se Holivud sve više i više priklanjao.

Sa 32 godine Bogdanovič je režirao film “Poslednja bioskopska predstava” (1971), koji je dobio dva Oskara, za najbolju mušku i najbolju žensku sporednu ulogu. Uspeh je ponovio i s komedijom “Što te tata pušta samu?” (1972) i “Mesecom od papira”(1973).

Piter Bogdanovič nikada nije krio svoje poreklo.Ni Srbija mu nije ostala dužna pa je 2012. godine bio gost 40.Festa kada mu je uručen Zlatni pečat, najveće priznanje koje dodeljuje Jugoslovenska kinoteka.

- Zaista sam dirnut što primam ovu nagradu u rodnoj zemlji mog oca i primam je u njegovu čast. Takođe, primam je i u čast reditelja koji su mi pomogli na mom putu i od kojih sam puno naučio, kao što su Orson Vels i Alfred Hičkok. Zahvalan sam vam na gostoprimstvu - izjavio je tada Bogdanovič.

On je publiku u Beogradu pozdravio na srpskom, priznajući da ga je prilično zaboravio iako ga je nekada dobro znao.

- Moj otac je bio Srbin. Bio je sjajan sikar. Voleo bih da je večeras ovde. Bilo bi mu drago da vidi sina koji je tako dočekan I počastvovan - rekao je tada Bogdanovič sa suzama u očima.

Tanjug/AP Photo/ Chris Pizzello/Invision
 

Da ovo nije bio samo iznenadni nalet emocija govori i jedan drugi primer koji se dogodio mnogo pre Beograda 2012. godine.

U jednoj od najpopularnijih američkih emisija pre 50 godina gostovali su reditelji Piter Bogdanovič i Mel Bruks. Jedna od tema je bila da li Holivud umire.

Prvi se za reč javio Mel Bruks, i u jednoj svojoj rečenici pomenuo i tadašnju Jugoslaviju.

- Napravio sam dva filma, to me čini režiserom. Pravio sam ih van Holivuda. Jedan u Njujorku, a drugi u Jugo-jugo-ju-jugogo-sla-sla... Jugoslaviji - rekao je Mel Bruks, što je izazvalo reakciju Bogdanoviča.

- To je moja domovina, znaš. Polako - rekao je Piter Bogdanovič Melu Bruksu, a onda su njih dvojica popričali i na sprskom.

- Kako ste? - pitao je Mel Bruks Bogdanoviča.

- Dobro, dobro - odgovorio je Piter Bogdanovič Melu Bruksu na čistom srpskom jeziku.

Privatni život, kao i karijera,Bogdanoviča bio je buran.

Iz braka sa producentkinjom Poli Plat ima dve ćerke Saši I Antoniu. Bio je u vezi sa glumicom Sibil Šepard. Njegova veza sa Plejboj zečicom Doroti Strateni izazvala je najviše kontroverzi među obožavaocima i u medijima.

Ono što je sigurno je da će ime Pitera Bogdanoviča, kao “poslednjeg Mohikanca” starog Holivuda biti duboko ugravirano u istoriju svetske kinematografije.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti