Srpkinje su pri susretu sa Turcima morale da učine jednu stvar: Nepoznati detalji sa snimanja serije „Nečista krv“

Gošća nove epizode video serijala "Tanjug Reflektor" bila je kostimografkinja Marina Vukasović Medenica, koja je govorila o svom poslu na filmu i seriji "Nečista krv", čija se radnja dešava polovinom 19. veka u Vranju.

Vukasović Medenica je istakala da su film i serija "Nečista krv" za nju bili "inspirativna tema i ozbiljan zadatak" i da nije pročitala bolji scenario od onog koji je pre nekoliko decenija napisao Vojislav Nanović, na osnovu dela Bore Stankovića.

Marina Vukasović Medenica Tanjug/Miloš Milivojević

- Opisi tkanine, odeće, nakita, figura - to je zaista fantastično i malo me uhvatila trema kako to prevesti na savremeni likovni jezik, s obzirom na to da smo umetnici ovog doba i da sagledavamo teme iz ovog ugla - rekla je Vukasović Medenica.

U pristupu radu na ostvarenju čiji je reditelj Milutin Petrović, Medenici su koristili izvanredni primerci iz Etnografskog muzeja, pisani izvori koji su bili važni da saznaju mnoge stvari koje se ne mogu okom primetiti, zbog čega je nastao neki obrazac odevanja, uzroci i posledice, kao i crno-bele fotografije.

- Trebalo je prosejati sve informacije kroz savremeni pogled na sve likove, a da ostanu Borini - rekla je kostimografkinja.

Izložba kostima iz serije "Nečista krv" ATA Images/Matija Stanisavljević

Uporedo sa nedavnim početkom emitovanja deset nastavaka "Nečiste krvi" deo kostima je izložen u Galeriji RTS-a u Beogradu, do 15. januara 2022. godine, a Vukasović Medenica je napravila odabir glavnih karaktera i članova porodice Hadži Trifuna ne bi li tim kostimima oslikala ono što je bio obrazac odevanja kod žena i muškaraca iz bogate porodice tadašnjeg vremena.

Promo/Fame Solutions

- Tačno se znalo da muškarac i žena moraju da se pojave u javnosti prema usvojenom obrazcu odevanja po svom statusu u društvu. Žena je u susretima sa Turcima morala da pokriva lice. Turkinje su tražile da Srpkinje pokrivaju ne samo lice, nego veći deo odeće, jer su se oblačile i ponašale bogatije nego one - primetila je Medenica.

Promo/Fame Solutions

Prema njenim rečima, znalo se kako bogat muškarac treba da izgleda, "kakvo mu je oglavlje, šta obuva, šta ima od nakita", dok se siromašnije stanovništvo iz Vranja i okoline tradicionalnije oblačilo, mada je i tu bilo pet različitih vrsta nošnji, što je bilo "vrlo bogato polje za istraživanje".

- Treba odabrati šta je tu specifično, šta se poklapa sa nekim predstavnicima drugih naroda i religija. Mora o svemu da se vodi račiuna. Žene koje su nosile narodnu nošnju nisu pokrivale lica u suretu sa Turcima, samo one koje su nosile gradski kostim - istakla je Vukasović Medenica.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi