Forest Gamp: Al Paćino i Dastin Hofman bili u igri umesto Toma Henksa

Ovo je priča o smotanom junaku koji doživljava svakakve avanture. Ovo je priča pravog Foresta Gampa. Ne onog sa filmskog platna. On psuje, puši travu, ide u zatvor, posrće i ustaje. Ponekad je prek, ali ipak ima zlatno srce. On je neobičan čovek, sa neobičnijom životnom pričom, onom koju ne znate jer još niste pročitali ovu knjigu.

Promo/Laguna

Forest Gamp je sa šesnaest godina bio visok metar i devedeset osam santimetara, težio je sto deset kilograma, imao je koeficijent inteligencije 70 i ne baš prijatno detinjstvo. Ali je umeo da trči. I to veoma brzo. A onda ga je otkrio Univerzitet Alabame i od njega stvorio mladu zvezdu američkog fudbala.

Tada je počela neverovatna avantura našeg komičnog junaka. Od vijetnamskog heroja do igrača pingponga svetskog ranga, od rvača u nameštenim mečevima do uspešnog preduzetnika, naredne tri decenije sudbina je sa Forestom zbijala šale.

U jednom od intervjua Vinston Grum rekao je da je prošao kroz pakao zbog snimanja i da je bilo potrebno punih osam godina za realizaciju filma. 

Tom Henks u filmu "Forest Gamp"/Profimedia

Često ističete da se ponosite što ste Južnjak. Da li je to glavni razlog Vašeg interesovanja za Američki građanski rat?

Imam toliko godina da sam odrastao slušajući priče o njemu. Dvojica mojih pradeda su se borila u Građanskom ratu. Kada sam bio dete, niko iz mog okruženja nije imao ništa lepo da kaže o „Jenkijima“. Ali interesovanje za sam oružani sukob u meni se probudilo tek na koledžu, kada sam odlučio da pohađam kurs posvećen tom razdoblju u američkoj istoriji.

Na mene su uticali pisci poput Šelbija Futa, koji je uvek objektivno pristupao toj temi, i Daglasa Frimana, čijim knjigama se zaista ništa ne može zameriti iako je bio simpatizer Juga.

Da li Vam je cilj bio da postanete pisac ili istoričar?

Kada kao pisac imate jednu uspešnu knjigu, to znači da ste imali sreće. Ako imate dve uspešne knjige, to je sjajno. Ako imate tri, to je neverovatno. Ja sam napisao nekoliko romana koji su naišli na izuzetno dobar prijem kod čitalaca, ali u jednom trenutku vam ponestane ideja i strast koja vas je pokretala se negde izgubi. Zato sam 2004. godine pozvao svog njujorškog izdavača Morgana Entrikana, koji je inače poreklom iz Nešvila, i rekao mu da želim da napišem istoriju Američkog građanskog rata. „Šta hoćeš da napišeš?“, uzviknuo je zabezeknuto. Kada sam mu rekao da ću pisati o bici kod Nešvila, samo je kratko promrmljao: „Nema problema.“

Kakva je razlika između pisanja romana i knjige iz istorije?

Kada sednete da pišete roman, pred vama je samo prazan list papira. Knjiga o istoriji već ima svoj početak, sredinu i kraj. Iskustvo sa pisanjem romana mi je pomoglo, ali pisanje o istoriji bih pre uporedio sa kuvanjem dobrog paprikaša. Početak predstavlja pravi izazov. Morate imati sve potrebne sastojke – to je ključno. A onda vam samo preostaje da ih ubacujete odgovarajućim redosledom.

Trudim se da pišem o stvarima o kojima u početku ne znam mnogo. I uvek se trudim da izabranu temu sagledam iz nekog novog ugla. Želja mi je da zabavim čitaoce na krajnje profesionalan način i pružim im kvalitetno obrazovanje.

Vinston Grum, Tanjug/AP Photo/Anders Krusberg

To Vam je svakako pošlo za rukom sa romanom „Forest Gamp“. Kako objašnjavate neverovatan uspeh te knjige?

Ta knjiga kao da se sama napisala. Izašla je iz mene za samo šest nedelja. Nisam imao ni plan ni beleške. Gamp je neverovatan lik. Savršeni idiot. Nisam imao nikakvu predstavu o tome gde će završiti. Zamislite da neko čiji je koeficijent inteligencije 60 nastupa za univerzitetski tim Alabame, i to u eri Bera Brajanta. Ako čitaoci to progutaju, pomislio sam, onda sa njim mogu da radim šta god hoću. Kada sam završio knjigu, poslao sam je Viliju Morisu, koji je u to vreme bio urednik Harpers magazina. Vili me je pozvao u dva ujutru. „Ne menjaj ni reč“, rekao je. Prvo izdanje je rasprodato za dva dana. Posle tri ili četiri nedelje potpisali smo ugovor sa ljudima iz Holivuda.

Nisam to očekivao. Mislio sam da će „Gamp“ u najboljem slučaju biti mala kultna knjiga, omiljena među mladima. Tako je i bilo na samom početku, ali onda se pretvorio u nešto sasvim drugo. To se ponekad dešava. Još uvek dobijam pisma obožavalaca te knjige, često na jezicima koje ne razumem. 

Kako ste se osećali kada ste ga videli na velikom platnu?

Bilo je potrebno punih osam godina da se film snimi. Prošli smo kroz pakao. Ugovor smo prvo potpisali sa Vorner bradersom, ali oni su prava prepustili Paramauntu. Napisao sam gomilu scenarija. Jedan od problema bio je i što je Gamp u romanu visok skoro dva metra i težak sto deset kilograma. Nisu mogli da pronađu dovoljno krupnog glumca koji bi ga igrao. Rekli su mi da promenim opis, ali nisam pristao. Predlagali su mnoge glumce – između ostalog i Al Paćina i Dastina Hofmana – ali Tom Henks je bio pravi izbor.

„Forest Gamp“ nije bio prvi film na kome sam radio, ali kada sam ga gledao na premijeri u Alabami, ostao sam bez teksta. Publika je oduševljeno aplaudirala. Bilo je to zaista odlično ostvarenje.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi