Od „Leptirice“ do „Crne svadbe“: Da li nas očekuju nove jezive priče?

Neočekivan uspeh TV serije „Crna svadba“ pokazao je da najšira publika u Srbiji ne samo da nije gadljiva na priče o onostranom, čak i sa horor elementima, već da je potencijal vlaške magije, pa i karakondžula, drekavaca i ostalih mitoloških bića malo čak i zanemaren u našoj kinematografiji.

- „Crna svadba“ je jako dobro prošla i našla je snažnu kopču sa gledaocima zato što je to serija sa najupadljivijim pokušajem da se pronađe nešto lokalno čime bi se osnažile žanrovske dileme i trope koje se preuzimaju iz svetskih uzora, smatra filmski kritičar Zoran Janković.

- „Crna svadba“ je pravi primer kako može da se prilagodi nešto što je pojam folklorne mistike, ne samo vlaške magije i da se to nakalemi na nešto što je kanon žanra jedne serije koja bi najpre trebalo da bude kriminalistička priča - ističe Janković za Sputnik.

Serija Crna svadba Promo/Firefly productions

Od „Leptirice“ do „Crne svadbe“ - strava i užas za široke mase

- U „Crnoj svadbi“ nije bilo preterane upotrebe horor elemenata, već su oni korišćeni „na način koji je prihvatljiv širokoj publici“, tako da je dosta dobro izvagano koliko daleko može da se ide sa uplivom elemenata strave i užasa sa narativom priče koja se obraća najširoj publici - dodaje Janković.

Iako se „Crna svadba“ pokazala kao pun pogodak, priče o onostranom i nadnaravnom vrlo malo su korišćene u srpskoj, ali i jugoslovenskoj kinematografiji. Najpoznatiji primer kao izuzetak koji potvrđuje pravilo je film Đorđa Kadijevića „Leptirica“, po motivima priče Milovana Glišića, filmski kritičar.

Serija Crna svadba/Promo

- Mislim da je ovo prvi zamašniji rad nakon „Leptirice“ ako ostavimo po strani kratke studentske filmove ili filmove mlađih entuzijasta koji se možda više interesuju za takve priče u svojim ranim danima, a kasnije kad dođu do nekih boljih prilika za svoj rad okrenu se ka nekim opšte prihvaćenijim temama. Tako da mislim da će u tom pogledu „Crna svadba“ biti proslavljena jer koristi jedan prilično potentan motiv - ističe Janković.

Dodaje da mu je vlaška magija prilična nepoznanica i nejasnoća i da ne oseća dobro taj motiv, ali sa druge strane može da zamisli, na osnovu gledalačkog iskustva, da ona ima izrazitih potencijala za film, pa onda i za seriju kao varijaciju na film.

Serija Crna svadba/Promo

Gastarbajterska magija i „Šejtanov ratnik“

Kad je reč o onostranom u našoj kinematografiji, u skorije vreme imali smo i dokumentarno-igrani film Mladena Đorđevića „Sumrak u bečkom haustoru“ u kome je magija igrala značajnu ulogu kao motiv u priči o gastarbajterima koji joj se okreću usled nemogućnosti da se nose sa svakodnevnim problemima.

Janković kaže da će onostrano imati značajnu ulogu unutar priče „Praznika rada“, novog igranog filma Mladena Đorđevića čije se snimanje uskoro nastavlja.

„Šejtanov ratnik“ iz 2006. je fantastični film sa komičnim elementima iz života tinejdžera, ali je zanimljiv primer upliva lokalne magije i lokalnih uverenja koja su preživela do današnjeg dana.

Crna svadba / Promo / SFF

Dokumentarac „Crna svadba“ i hodžini zapisi

Postoji i nekolicina dokumentarnih filmova koji se bave vlaškom magijom i sličnim fenomenima u Srbiji i okruženju, u kojima je jedan od glavnim motiva hodžini zapisi. Janković kaže da zna za dokumentarni film „Crna svadba“ koji se već deceniju snima i bavi se samim ritualom.

- Generalno, ako pričamo o prošlosti to je jedna jako tanka i klimava tradicija, ali kako se moda menja, mislim da ćemo u narednih godinu dve sigurno imati još nekih derivata na tragu ovoga što smo videli u „Crnoj svadbi“ manje-više ubedljivih ili originalnih.

Serija Crna svadba Promo/Firefly productions

Vampiri - neiskorišćen potencijal naših krvopija

Iako je vampir jedina srpska reč koja je prihvaćena širom sveta, ni motiv krvopije nije dostojno predstavljena u srpskoj kinematografiji. U Srbiji je nedavno prikazan srpsko-nemačko-britanski film „Vampir“ kog je režirao Branko Tomović, a u filmu se temeljno bavi korenima verovanja u vampire u istočnoj Srbiji.

Janković podseća i na film iz ranih devedesetih „Pun mesec nad Beogradom“ Dragana Kresoje gde imamo motiv vampirizma, kao i „Krvopijce“ Dejana Šoraka iz 1989. rađenog u srpsko-hrvatskoj koprodukciji u kom je karijeru počela Ksenija Marinković.

Serija Crna svadba/Promo

Vampiri su bolje prolazili u našoj kinematografiji od vlaške magije ali ni njihov potencijal na filmskom platnu i malim ekranima nije bio dovoljno iskorišćen. Janković smatra da u našoj kinematografiji nije bilo planiranog zazora od hvatanja u koštac sa temom onostranog, već da nemamo tradiciju i produkciju koja bi dovela do većeg broja takvih ostvarenja.

- Međutim, sve to nekako ide u dobrom pravcu, sporije nego što bi fanovi želeli ali mislim da se i „Crna svadba“ pokazala kao dosta dobra jer je u jednom trenutku bio reskir kako bi prošla priča koja se bavi temama onostranog pa još sa povremenim upliva horora u udarnom terminu u programu ne samo Superstara već i RTS-a kao javnog servisa - zaključio je Janković.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi