Kritičari razneli novi film Krisa Prata: Najgluplji i najbesmisleniji ove godine, a tek je januar (FOTO/VIDEO)

Ako nas je ičemu naučio film “Rat svetova” sa Ajsom Kjubom, to je da je gledanje ljudi kako bulje u ekrane nepodnošljivo dosadno. Nažalost, film “Mercy” (Milost) Timura Bekmambetova nije naučio tu lekciju, pa tako 100 minuta gledamo Krisa Prata vezanog za stolicu u sudnici 2029. godine, gde veštačka inteligencija istovremeno služi kao sudija, porota i dželat.

Profimedia

Dizajniran da vas iscrpi u svakom pogledu

Ovaj tromi hibrid između pomenute grozne adaptacije H. G. Velsa iz 2025. i “screenlife” trilogije “Unfriended”, “Searching” i “Missing” – koje je sve producirao Bekmambetov – traži od svoje publike isto toliko malo koliko i od svojih zvezda. Tragovi misterije iznose se sa polovičnim entuzijazmom, što stvara smrtonosnu kombinaciju frustracije i zamora. Dizajniran da vas u svakom pogledu iscrpi, ovo je najtmurniji, najgluplji i sveukupno najbesmisleniji film ove godine, a tek je januar, piše Nik Šager za “The Daily Beast”.

Detektiv Kris Rejven (Prat) budi se na stolici ispred ogromnog ekrana, gde ga AI avatar, sudija Medoks (Rebeka Ferguson), obavještava da je optužen za ubistvo svoje supruge Nikol. On se nalazi u najsavremenijem sudu “Mercy” u Los Anđelesu, gde veštačka inteligencija koristi sve dostupne digitalne dokaze – uključujući i one iz “javnog oblaka” na koje su povezani registrovani uređaji – kako bi utvrdila nevinost ili krivicu. Osuđujuća presuda znači trenutnu smrt pomoću zvučnih impulsa iz stolice optuženog.

Profimedia

Kako uvodni deo objašnjava, društvo je odlučilo da se bori protiv rastućeg kriminala prepuštajući pravdu računarima, poznatim po svojoj neuporedivoj efikasnosti i savršenstvu. Kris, međutim, ne veruje u besprekornost sistema te glasno i prkosno tvrdi da nije ubio Nikol. On je klasični “pogrešno optuženi čovek”, a Medoks mu u filmu daje 90 minuta – uz odbrojavanje na ekranu za maksimalnu napetost – da dokaže svoju nevinost.

Scenario, slepo se držeći formule, u početku mu to otežava, predstavljajući detalje koji sugerišu da je Kris zaista počinio zločin, ali ga se ne seća. Ili možda lukavo laže kako bi spasao svoj život. Koristeći niz snimaka sa kamera, nadzornih sistema, društvenih mreža, vesti i drugih izvora, Medoks iznosi slučaj protiv odlikovanog policajca.

Nikol je pronađena izbodena na smrt u svojoj kuhinji nedugo nakon što ju je Kris posetio rano ujutru, pri čemu je izbila svađa. On je zatim otišao u bar i napio se, što je dovelo do tuče sa policajcima. Na njegovoj odeći pronađena je njena krv, a nema znakova da je iko drugi ulazio u kuću ili izlazio iz nje u vreme ubistva. Krisov problem sa alkoholizmom (i oporavkom) dodatno ga opterećuje, iako se film time ne bavi nimalo vešto.

Profimedia

Velika rupa

Postoji barem jedna velika rupa u radnji vezana za te činjenice koja ostaje nerazjašnjena do samog kraja. Zbog te gomile inkriminišućih dokaza, Medoks tvrdi da postoji 97,5 odsto šanse da je on ubio svoju suprugu i daje mu sat i po da taj procenat spusti ispod praga krivice od 92 odsto.

U praksi to znači da Kris panično ispituje svoje prijatelje i pažljivo pregleda materijale na ekranu, nadajući se da će uočiti nešto neobično. Film podstiče i gledaoce da čine isto, ali igra koju igra je nameštena, sa iznenadnim preokretima koji se pojavljuju niotkuda, dok Kris marljivo smišlja alternativnu priču koja upire prst u treću stranu.

Rebeka Ferguson, čije lice vidimo samo od vrata naviše, nastupa sa smirenom i staloženom arogancijom programa uverenog u sopstvenu nepogrešivost. Ipak, kako Medoks ne bi bila samo hladna, bezosećajna robo-sudija, film je više puta prikazuje kako pokazuje trunku ljudskosti.

Profimedia

Njena veštačka inteligencija, koja se prebacuje između oštrog procenjivanja Krisovih gotovo nikakvih šansi i ne tako suptilnog pomaganja u njegovim naporima, jednostavno je neubedljiva i uglavnom smešna. To je najjasnije u trenucima kada je neko otkriće toliko impresionira da gotovo podigne obrve, kao da mu tiho poručuje: “Stvarno? Dobro odigrano!”

Jeftin i jadan

Ferguson je isuviše dobra glumica da bi bila svedena na Maksa Hedruma 21. veka (digitalni TV junak iz osamdesetih godina), dok se čini da je Pratu udobno u ulozi nepravedno optuženog, iritantno bezličnog dobričine. Samo je pitanje vremena kada će Kris shvatiti šta se zaista dogodilo, a s obzirom na rok koji ima, njegovo rano istraživanje osuđeno je na neuspeh, pretvarajući prvu polovinu filma u sporo i zamorno popunjavanje vremena.

“Mercy” je u svojoj suštini statičan film koji se, osim Pratovih reakcija u kojima izgleda izmučeno, ljutito i fokusirano, u potpunosti odvija na ekranu sudije Medoks, prenosi index.hr. Konstantno prebacivanje između digitalnih prozora, mapa, dokumenata, fotografija i videa jadna je zamena za istinsko fizičko i prostorno kretanje.

U nekoliko navrata, Medoks magično okruži Krisa 360-stepenim hologramaskim projekcijama, smeštajući ga “unutar radnje”, ali efekat je jeftin i jadan. Još gore, uprkos tome što se odvija na ekranima i govori o njima, film nema ništa da kaže o toj dinamici. Njegova jedina briga je pouzdanost mašina, posebno kada su u pitanju život i smrt. To je rasprava koja može ići samo u jednom smeru, a “Mercy” se ni ne pretvara da je drugačije.

Kasni preokret pruža samo još jednu priliku za uzdah i prevrtanje očima na urednu i poređanu prirodu ovog poduhvata. Bez ijedne nerazjašnjene sitnice, ovo je zagonetka čiji se delovi tako besprekorno uklapaju da se čini kao da ju je napisala ista ona tehnologija koju film posmatra s dubokim skepticizmom.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi