400 godina stara misterija o Šekspirovoj ženi i smrti njihovog sina: Šta je istina, a šta fikcija u filmu "Hamnet" (FOTO/VIDEO)

U „Hamnetu“ - romanu Megi O’Farel iz 2020. godine i dirljivoj ekranizaciji koja je dobila osam nominacija za Oskara - Agnes, žena Vilijama Šekspira, jeste travarka koja poseduje gotovo natprirodnu sposobnost da nasluti budućnost. Ali ona ne može da spase svog mladog sina od kuge, smrti koja dovodi do toga da dečakov otac napiše jednu od najvećih drama u istoriji književnosti - „Hamleta“. I gotovo ništa od toga nije istinito na bilo koji proverljiv način, piše BBC, prenosi rtcg.me.

Profimedia

Na papiru i na filmu, „Hamnet“ je delo inspirisane mašte, bogata analiza tuge, ali proizašle iz minimalnih činjenica. Istovremeno, ne može se reći da su Megi O’Farel ili rediteljka Kloi Žao iskrivile pravu priču, jer nema poznate priče, uprkos vekovima istraživanja Šekspirove prošlosti.

Nije stigao na sahranu

Evidencija pokazuje da je 1582. Vilijam Šekspir, tada 18-godišnjak, oženio 26-godišnju En Hetavej, koja je bila u drugom stanju sa njihovim prvim detetom, Suzanom. Godine 1596, kada je imao samo 11 godina, Hamnet umire. Sahranjen je 11. avgusta i gotovo je sigurno da Šekspir, koji je putovao sa svojom pozorišnom trupom, nije mogao da stigne u Stratford na vreme za sahranu. Otprilike četiri godine kasnije, napisao je „Hamleta“.

Profimedia

Niko ne zna da li je Šekspir bio primoran da oženi trudnu En ili su bili ludo zaljubljeni. Ne zna se ni kako je Hamnet umro, ali kuga je tada besnela i velika je verovatnoća da je to bio uzrok njegove smrti. Ali ono što je najvažnije - malo se zna o samoj En, uključujući i to da li je znala da čita i piše. Fikcija joj daje snažnu ličnost (Džesi Bakli je nominovana za Oskara) i strastvenu romansu sa Šekspirom (Pol Meskal).

Nepismena seljanka koju je mrzeo

U autorskom tekstu na kraju svog romana, O’Farel priznaje koliko se zapravo malo zna o Hamnetu i njegovim roditeljima. Ali ona svoju priču gradi na pažljivom istraživanju kasnog 16. veka i smešta je u taj istorijski kontekst. Dok je istraživala period, rekla je BBC-u da je malo iznenadilo koliko je istorija i nauka loše tretirala Šekspirovu ženu, koju smo naučeni da zovemo En Hetavej.

- Uvek nam je predstavljena samo jedna priča o njoj, i većina biografa je sledila tu verziju, koja kaže da je bila nepismena seljanka koja ga je zarobila u braku, da ju je mrzeo i da je pobegao u London kako ne bi živeo sa njom - kaže O Farel.

Profimedia

Zbog toga se vratila Šekspirovim dramama, da proba da je tu pronađe. Čak je i njeno ime neizvesno. Njen otac, bogati farmer, ostavio joj je miraz u testamentu i nazvao je Agnes. O’Farel je odlučila da svojoj junakinji da to ime, zaključivši da ako je iko znao njeno ime, to bi bio njen otac.

- Bilo mi je simbolično da pored svega ostalog, ni njeno ime nismo pravilno zabeležili - rekla je književnica.

Džoj Eldridž Karni, autorka studije „Women Talk Back to Shakespeare: Contemporary Adaptations and Appropriations“ i profesorka engleskog rekla je da je "O’Farelin prikaz namerno odbacivanje vekovima pogrešnih pretpostavki o En, bilo kao strpljivoj, ali dosadnoj svetici koja čuva dom u Stratfordu, ili kao razuzdanoj starici koja je uvukla Šekspira u nesrećan brak.“

Profimedia

Jedna inspiracija za intuitivnost koju ima Agnes dolazi upravo iz tih ponovnih čitanja Šekspirovih drama. Njeno znanje o biljkama i lekovitim napicima ima paralelu u dramama, naročito u monologu Ofelije u „Hamletu“, kada ona izgleda da gubi razum i deli cveće i biljke drugim likovima, uz reči poput: “Ruzmarin je za sećanje: moli se, voli, pamti“.

- Čitala sam da je svako domaćinstvo u to vreme imalo baštu za lekovito bilje i bila je ženina odgovornost da zna kako da pravi lekove i leči bolesti. To nije bilo nešto što su muškarci znali - otkrila je spisateljica i dodala da ona zamišlja Šekspira kako se oslanja na stručnost svoje žene.

Profimedia

Dete šumske veštice

Džesi Bakli je Agnes predstavila onakvom ženom kakvu bismo, piše BBC, želeli da je Šekspir imao - izuzetnom na svoj način. Toliko je neobična da se u filmu šuška da je, kako joj Šekspirova majka govori, “dete šumske veštice”. Pametna je, snažnog mišljenja i dovoljno razumna da vidi kako njen muž mora da sledi umetnički poziv u Londonu. To je žena u koju bi genije mogao da se zaljubi. Činjenica je da se njih dvoje udaljavaju kada Šekspir ostavlja porodicu u Strafordu na Ejvonu i odlazi da stvara u Londonu.

Profimedia

Hamnetova smrt je, s druge strane, pod velom misterije. Veliki poznavalac Šekspira Stiven Grinblat u eseju „The Death of Hamnet and the Making of ‘Hamlet'“ vidi direktnu vezu sa predstavom, čak i dalje od odjeka Hamnetovog imena. U filmu, kada Agnes putuje u London da sama pogleda predstavu - još jedan fiktivni momenat - vidimo kako glumcu koji igra Hamleta daju kostim i boju kose koji ga čine sličnim Hamnetu.

Profimedia

Opraštanje od sina na sceni

Važnost kastinga tu se još jednom istakla - Hamneta i Hamleta na sceni igraju dva rođena brata. U ovoj interpretaciji, predstava nije samo način da Šekspir kanalizuje svoj gubitak. Igrajući duh Hamletovog oca, on se oprašta od sina na sceni, onako kako to nije mogao u stvarnom životu.

Ali ne treba nikada zaboraviti - na ovo remek-delo su uticali i drugi faktori, i književni, kulturni, politički.

- Veze između stvarnih događaja i Šekspirove umetnosti su samo spekulacije, koliko god bile intrigantne - ističe šekspirolog Dejvid Skot Kastan.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi