Hičkok od besa nije znao šta će: Kritika uništila njegov film, a on za neuspeh optužio slavnu glumicu (FOTO/VIDEO)

Godine 1949, Alfred Hičkok se našao u čudnoj fazi svoje karijere nakon katastrofalnog rezultata filma "Konopac" iz 1948. godine - eksperimentalnog ostvarenja koje je podbacilo na blagajnama i nije uspelo da oduševi kritičare. Umesto da to pripiše velikom riziku koji publika jednostavno još nije bila spremna da prihvati, režiser je paničio i odlučio da mu je potreban hit.

Profimedia

Zato je potražio pomoć Ingrid Bergman, zvezde dva njegova najvoljenija filma, "Začaran" i "Ozloglašena", i ponudio joj glavnu ulogu u ostvarenju "U znaku jarca" (Under Capricorn), kostimiranom dramskom filmu koji se dešava u Australiji krajem 19. veka.

Ingrid Bergman / Profimedia

Tema koja odgovara zvezdi

Hičkok je verovao da je materijal savršen za Bergman, i pošto je očajnički želeo da napravi uspešan film, prihvatio je da ga režira. To je bilo suprotno njegovom uobičajenom načinu rada, i kasnije je zažalio što je "tražio temu koja odgovara zvezdi", umesto da najpre pronađe projekat za koji je istinski bio zainteresovan.

Istina je da, iako je uspeo da ubedi slavnu glumicu da snimi pomenuti film, Hičkoku se, zapravo, nije dopao scenario, koji je imao vrlo malo elemenata trilera po kojima je bio poznat. Pored toga, nikada ranije nije radio kostimiranu dramu i nije imao neku posebnu kreativnu želju da je snimi, što znači da je njegova motivacija za film bila isključivo komercijalna, piše Far Out Magazin, prenosi B92.

Profimedia

Katastrofalan debakl

Možda i nije iznenađenje što je, pod takvim okolnostima, "U znaku jarca" bio još jedan neuspeh na blagajnama za Hičkoka. Kritičari su ga razorili, a mnogi su zamerili to što je ponovo koristio eksperimentalne duge, neprekinute kadrove koje je koristio u "Konopcu", za koje su smatrali da čine film sporim i zamornim. Iako se danas taj stil smatra ispred svog vremena, 1949. godine bio je odbačen kao "stil bez suštine".

Na kraju, film je bio drugi uzastopni promašaj za Hičkoka, a toliko je loše prošao da je Bankers Trust Company, finansijska institucija koja ga je finansirala, kasnije "preuzela" pravo na njega. To je značilo da film nije mogao da se prikazuje nigde sve do 1968. godine, punih 19 godina nakon svoje bioskopske premijere, kada je konačno prodat američkoj televiziji.

Profimedia

Krivicu prebacio na Bergman

Situacija je bila ponižavajuća za Hičkoka, koji nije bio naviknut da njegovi filmovi propadnu na blagajnama. Ipak, tokom četrdesetih snimio je niz kritički i komercijalno uspešnih ostvarenja, uključujući "Rebeku" i pomenute filmove sa Bergman, od kojih su dva bila nominovana za Oskara za najbolji film.

Sve u svemu, režiser je kasnije u čuvenim intervjuima koje je sa njim radio Fransoa Trifo priznao da mu je bilo neprijatno što je primio visoku platu za film, nakon što je video koliko je njegov neuspeh pogodio producentsku kuću i studio. Međutim, nije se toliko pokajao da bi novac vratio – umesto toga, krivicu je prebacio na glavnu glumicu.

Profimedia

- Sa svom energijom koju smo uložili u taj film, bilo je tužno što nije ispao ništa. Takođe me je bilo sramota što smo Ingrid Bergman i ja, kao reditelj i producent, uzeli tako velike honorare. Možda nije trebalo da uzmem ništa, ali tada mi nije delovalo fer da Bergman dobije toliki novac, a da ja radim besplatno - rekao je legendarni majstor napetosti.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi