Dva puta penzionisana, podigli joj spomenik za života: Desanka Maksimović rođena na današnji dan (FOTO)

16.05.2024

11:46

0

Omiljena srpska pesnikinja

Dva puta penzionisana, podigli joj spomenik za života: Desanka Maksimović rođena na današnji dan (FOTO)
Desanka Maksimović - Copyright printscreen/youtube/rts

Omiljena srpska pesnikinja Desanka Maksimović rođena je na današnji dan 16. maja 1898. Rođena je u Rabrovici, nedaleko od Valjeva. Porodica se ubrzo preselila u obližnju Brankovinu gde je potonja pesnikinja stasala. Otac Mihailo bio je učitelj.

Wikipedia
 

Po okončanju gimnazije u Valjevu pohađa studije u Beogradu. Učila je svetsku književnost, takođe istoriju, kao i istoriju umetnosti.

Dva puta penzionisana

Radila je potom, kao gimnazijski nastavnik, profesor, u Obrenovcu, na kratko u Valjevu, u Beogradu, u tadašnjoj Trećoj ženskoj, zatim u Učiteljskoj školi u Dubrovniku.

Kasnije predaje u Prvoj ženskoj gimnaziji, ponovo u Beogradu. Penzionisana je 1953. godine. Prethodno je penzionisana i tokom okupacije.

Printscreen/Youtube/ Pobednik1985
 

Izvesno vreme, dvadesetih, nalazila se na studijskom boravku u Francuskoj. Bila je to stipendija, namenjena usavršavanju, francuske države.

Pisala je čisto i jasno

Izabrana je, decembra 1959, za člana Srpske akademije nauka, kako se SANU do 1960. formalno zvala. Redovna članica Srpske akademije nauka i umetnosti postala je decembra 1965.  

Kao literata, pojavila se 1920, poezijom, u časopisu "Misao" koji je znalački, decenijama, uređivao Sima Pandurović. Sve zajedno, objavila je pedesetak knjiga, najviše poezije. Pisala je takođe prozu, pripovetke, putopise, roman za decu, bajke. Sa ruskog, francuskog, bugarskog, slovenačkog, prevodila je poeziju.

Wikipedia
 

Omiljenost koju je uživala bila je plod kako njenog književnog dela, tako i njene ličnosti, karaktera. Pisala je čisto i jasno, iskreno, bez dalekih, nejasnih, skrivenih poruka, o mladosti, prirodi, uvek o osećanjima, ljubavi, rodoljublju.  Bio je to iako duboko osmišljen i izbrušen, jezik koji većina oseća pa i razume, topao, blizak, jasan. Jezik u kojem je rečima tesno, a mislima široko, kako je davno opisan govor mudrih.

Otuda, Desanka Maksimović kao da je bila sastavni deo života većine njenih sunarodnika. Postojao je nekakav opšti osećaj neobične bliskosti s njenim delom, njenom ličnošću, duhom koji je širila. Kao da je bila sastavni deo svih nas.

Generacije su stasavale uz nju

Generacije su stasavale uz pesme koje je stvorila, i koje su zanavak ostale utkane u živote njenih sunarodnika. Retki su oni kojima nisu bliski stihovi poput "Ne, nemoj mi prići" ili oni o "nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu".

Tanjug/Nebojša Raus
 

Isto tako, kao ličnost bila je osobena. Više savremenika, prema kojima je stvarnost bila brutalna, svedočilo je da se ponašala sasvim suprotno od većine.

U zemlji koja je izraziti primer terora istorije, nije bila retkost da do tada istaknuti pojedinici, političkom voljom odjednom postanu izopšteni. Ljudi kojima se nisu javljali ni u prolazu na ulici.
Desanka Maksimović međutim, kao da je u takvim prilikama demonstrativno pokazivala viši nivo ljudskosti, hrabrosti svakako.  

Podigli joj spomenik za života

Omiljena, za života je dobila brojna priznanja, uključujući najviša koje je dodeljivala negdašnja Jugoslavija, AVNOJ-a, i Srbija, Sedmojulsku, pa i nagradu UNESKO-a.  Bilo ih je takođe koje je pokušala da izbegne.

A.K./ATAImages
 

Takav je bio slučaj kada su joj njeni Valjevci za života podigli spomenik, koji su istina predstavili kao spomenik poeziji uopšte, sa njenim likom.

Prvo priznanje za književni rad dobila je još 1925, za pesmu "Strepnja".  Bio je to konkurs upravo Pandurovićevog časopisa "Misao" koji joj je prvi i ukazao priliku da svoje stihove predstavi. Ovaj svet napustila je februara 1993. Imala je 94 godine.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Izvor: Tanjug

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike