Jedinstvena izložba o Milutinu Milankoviću: Večna zagledanost u kosmos (FOTO)

Izložba "Milutin Milanković - 100 godina od reforme Julijanskog kalendara" svečano je otvorena u Muzeju nauke i tehnike, gde je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Zoran Knežević ocenio da je Milanković bio jedan od naših najvećih, ako ne i najveći naučnik.

Otvarajući izložbu pred brojnim zvanicama i posetiocima, Knežević je rekao da je Milanković (1879-1958) bio izuzetna pojava u srpskom duhovnom prostoru i da je bio paradigma onoga što danas nazivamo multidisciplinarnošću.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Prema njegovim rečima, Milankovićev "Kanon osunčavanja zemlje" je "najznačajnija knjiga koja je pod krovom akademije napisana".

Veliki kosmički problem kao izazov

- Imao je kao osnovno obrazovanje interesovanje za građevinsko inženjerstvo, ali se njegovo interesovanje protezalo i na mnoge druge oblasti. Uspeo je da nauči i sazna sve ono što mu je trebalo kako bi se opremio da se suoči sa izazovom koji je on nazivao "velikim kosmičkim problemom - rekao je predsednik SANU.

Knežević je podsetio da je Milanković čitav stvaralački vek proveo radeći, i to najveći deo u našoj skromnoj sredini koja je mogla da mu ponudi samo ograničene mogućnosti, dok je najveći deo svojih rezultata i radova ostvario u Kapetan Mišinom zdanju i SANU-u.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Milanković je bio građevinski inženjer, matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, doktor tehničkih nauka, akademik, osnivač katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu.

U svom obraćanju direktor Muzeja nauke i tehnike Zoran Lević je istakao da će publika na izložbi moći da se upozna sa životom i likom naučnika.

Reforma kalendara centralna tema

Izložba je bazirana na arhivskim dokumentima, bibliografskim podacima, ličnim predmetima, opisima najznačajnijih događaja iz života i rada Milankovića, kao i eksponatima Muzeja nauke i tehnike.

Centralna tema izložbe je stogodišnjica Milankovićeve reforme kalendara, revolucione prekretnice u usaglašavanju dužine kalendarske godine sa dužinom prirodne astronomske godine.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Reforma Gregorijanskog i Julijanskog kalendara koja je vodila izgradnji jedinstvenog, do sada najpreciznijeg Milankovićevog kalendara, prihvaćena je na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine, ali nikada nije primenjena.

Autorski tim izložbe čine autor izložbe i kataloga Slavko Maksimović, muzejski savetnik Muzeja nauke i tehnike Zora Atanacković i muzejski savetnik i kustos izložbe Sonja Zimonić, Natalija Gaković koja je dizajnirala izložbu i Marko Jovanović koji je dizajnirao katalog.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Izložba je realizovana u saradnji Muzeja nauke i tehnike i Udruženja Milutin Milanković, a otvorena je do 29. februara 2024. godine.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi