Otkrivena još jedna velika tajna čuvene Mona Lize: Da Vinči je koristio nešto što nije vidljivo golim okom (FOTO)

Slavna Da Vinčijeva Mona Liza krila je još jednu tajnu koja je sada odgonetnuta. Koristeći rendgenske zrake da bi zavirili u hemijsku strukturu sićušne trunke tog proslavljenog umetničkog dela, naučnici su stekli novi uvid u tehnike kojima je umetnik naslikao taj revolucionarni portret žene sa zagonetnim osmehom, prenose agencije. 

Istraživanje, čiji je rezultat objavljen u "Journal of the American Chemical Society", sugeriše da je čuveni italijanski renesansni majstor najverovatnije bio posebno raspoložen za eksperimentisanje kada je počeo da radi na svom remek-delu početkom 16. veka.

Profimedia

Recept za uljanu boju koji je Leonardo koristio kao osnovni sloj za pripremu panela od drveta topole, izgleda da je bio drugačiji i sa posebnim karakterističnim hemijskim sastavom za Mona Lizu, otkrio je tim naučnika i istoričara umetnosti iz Francuske i Velike Britanije.

- On je voleo da eksperimentiše, a svaka od njegovih slika je tehnički potpuno drugačija - rekao je Viktor Gonzales, vodeći autor studije i hemičar u najvećem francuskom istraživačkom telu, CNRS. Gonzales je proučavao hemijski sastav desetina dela Leonarda, Rembranta i drugih umetnika.

- U ovom slučaju, zanimljivo je videti da zaista postoji specifična tehnika za osnovni sloj Mona Lize - rekao je on za Asošijeted pres, prenosi Nacional Geographic.

Profimedia

Šta je "plumbonakrit"?

Istraživači su našli retko jedinjenje "plumbonakrit" u Leonardovom prvom sloju boje. To otkriće je, rekao je Gonzales, prvi put potvrdilo ono što su istoričari umetnosti ranije samo pretpostavili - da je umetnik najverovatnije koristio prah olovnog oksida da zgusne smesu osnovne boje i pomogne da se osuši dok je počinjao da radi na portretu.

Karmen Bambah, specijalistkinja za italijansku umetnost i kustoskinja u njujorškom Metropoliten muzeju umetnosti, koja nije bila uključena u studiju, nazvala je istraživanje "veoma uzbudljivim" i rekla da su svi naučno dokazani novi uvidi u Leonardove tehnike slikanja "izuzetno važna vest za svet umetnosti i naše globalno društvo".

- Nalaženje "plumbonakrita" u Mona Lizi svedoči o Leonardovom duhu strastvenog i stalnog eksperimentisanja kao slikara, a to je ono što ga čini bezvremenskim i modernim - rekla je Bambah.

Mona Liza/Profimedia

Fragment boje iz osnovnog sloja slike koji je analiziran, bio je jedva vidljiv golim okom, ne veći od prečnika ljudske dlake, i uzet je sa gornje desne ivice slike. Naučnici su zavirili u njegovu atomsku strukturu koristeći rendgenske zrake u "sinhrotronu", velikoj mašini koja ubrzava čestice skoro do brzine svetlosti. To im je omogućilo da otkriju hemijski sastav. "Plumbonakrit" je nusproizvod olovnog oksida, što omogućava istraživačima da sa više sigurnosti kažu da je Leonardo verovatno koristio prah prilikom spravljanja boja.

Ulje zlatne boje koje teče kao med

Posle Leonarda, holandski majstor Rembrant je možda koristio sličan recept kada je slikao u 17. veku. Gonzales i drugi istraživači su i ranije nalazili "plumbonakrit" u njegovim radovima.

- To nam takođe govori da su se ti recepti prenosili vekovima - naglasio je Gonzales. 

Smatra se da je Leonardo rastvorio prah olovnog oksida koji ima narandžastu boju u lanenom ili orahovom ulju zagrevanjem smeše da bi napravio gušću pastu koja se brže suši.

- Ono što ćete dobiti je ulje koje ima veoma lepu zlatnu boju i teče kao med - pojašnjava Gonzales.

Profimedia

Mona Liza i druga Leonardova dela još imaju tajne koje treba otkriti.

- Ima još mnogo stvari koje treba otkriti, sigurno. Jedva smo zagrebali površinu - zaključio je Gonzales. 

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi