Krenula je iz Beograda i fotografijama životinja osvojila svet: Blistava karijera i jeziva smrt Ile Kofler (FOTO)

U četvrtak, 11. maja 2023. godine u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu biće otvorena izložba posvećena fotografkinji Kamili Ili Kofler (1911 - 1955).  Kamila Kofler je umetničko školovanje započela na vajarskom odseku Umetničke škole u Beogradu, gde je uzela presudonim „Ylla“, da bi potom karijeru nastavila u Parizu i Njujorku, baveći se fotografijom. Kao prva žena fotograf animalista posvetila se snimanju životinja - kućnih ljubimaca, stanovnika zoo vrtova, u afričkoj divljini i predelima Indije, s dubokim poštovanjem njihovog karaktera i ličnosti, kao da se radi o ljudskim bićima.

Promo/Ila Kofler/Pryor Dodge

Fotografije, uglavnom rađene u serijama, objavljivanje su u časopisima, izlagane u mnogim čuvenim svetskim galerijama i prikazivane u tematskim slikovnicama uz tekstove autora poput Žaka Prevera.

Na izložbi u Muzeju primenjene umetnosti biće predstavljene digitalne reprodukcije Ilinih fotografija i dokumentarnog materijala, koje je Muzeju ustupio gospodin Prajor Dodž, Ilin naslednik i vlasnik autorskih prava nad njenom zaostavštinom. Kao gost Muzeja primenjene umetnosti, gospodin Dodž će prisustvovati otvaranju izložbe i održaće predavanje o Ili Kofler (na engleskom jeziku), pod nazivom „Ylla, the person“, u petak, 12. maja, u 17 časova. Izložbu prati katalog, a tokom njenog trajanja, do 24. juna, biće održavana stručna vođenja, predavanja i fotografske radionice.

Promo/Ila Kofler/Pryor Dodge

Zbog tragičnih događaja koji su se desili u našoj zemlji neće biti ceremonijalnog otvaranja, niti pratećeg programa za veći broj ljudi. Posetioci će individualno moći da posete izložbu u muzeju.

Ko je bila Ila Kofler?

Za poznavaoce umetničke fotografije ime Ile Kofler nije nepoznanica. Manje je poznato da se njeni umetnički počeci vezuju za Beograd. Nakon što se u Budimpešti zainteresovala za vajarstvo, u Beogradu je završila Umetničku školu, a kritika je zapazila njen nastup na Jesenjem salonu 1931. godine. Mada je manje poznat i značajan za njenu kasniju karijeru od vremena kada je živela u Parizu i kasnije u Njujorku, za beogradski period vezuje se i promena njenog imena u Ila i bogat društveni život. Došavši u dodir s medijem fotografije u ateljeu Erži Lando, i sama je počela da snima, motive koje je najviše volela: životinje, posmatrajući ih na isti način kao što drugi portretisti posmatraju svoje modele - kao bića s karakterom, emocijama i ličnim osobinama.

Kao afirmisani fotograf animalista već 1933. izlagala na kolektivnoj, a potom imala i samostalnu izložbu. Počela je da objavljuje fotografije u časopisima i da dobija pohvalne kritike.

„Ila poseduje božanstven dar za razumevanje životinja i uspeva da im izmami ekspresivne izraze. Taj dar je kod nje uravnotežen sa zadivljujućim talentom za fotografiju.“ - napisao je tada Žak Gen u časopisu L`Ar vivan.

Promo/Ila Kofler/Pryor Dodge

Takođe je već 1935. godine objavila i prva dva fotoalbuma (Psi i Mačke), što će i kasnije biti jedan od oblika predstavljanja njenog rada. Godine 1937. učestvovala je na fotografskoj izložbi u Njujorku, uz Erži Lando, Man Reja, Andre Kerteša, Noru Dimu i druge. Ovaj nastup otvorio joj je vrata za preseljenje na severnoamerički kontinent pred naletom nacističke okupacije Francuske 1941. godine. Iline fotografije iz pariskog perioda plasirane su, uz izuzetne preporuke, u Beogradu, u dekoraterskom ateljeu njene majke Margite Kofler.

Beogradski list Vreme je 1940. godine doneo prilog o Ili i njenom zapaženom radu u Parizu na polju animalističke fotografije. Dolazak u Njujork za Ilu je bio novi početak, ali i otvaranje novih mogućnosti - zadobila je uvažavanje galerista i kustosa, albumi s fotografijama istovremeno su objavljivani u nekoliko svetskih centara, a uživala je i simpatije publike i vlasnika kućnih ljubimaca koji su želeli da ih ovekoveče. Konačno, stvarnu interakciju među različitim vrstama, kao i slobodno kretanje divljih životinja u njihovom prirodnom okruženju, doživela je i zabeležila kamerom tokom boravaka u Africi i Indiji. Upravo taj boravak u Indiji bio je koban: uvek odlučna da dobije što autentičniji snimak nije preživela pad iz vozila u pokretu, iz kog je snimala prizor trke bivola.

Promo/Ila Kofler/Pryor Dodge

- U nameri da nekadašnju Beograđanku, stanovnicu Pariza, Njujorka, predstavi široj publici, ova izložba može da ponudi tek deo Ilinog uzbudljivog života i njene odlučnosti da uvek postigne najbolje: bilo kada oblikuje glinu, prikazuje životinje, ili jednostavno kreira lični nastup u javnosti. Na prilici da to učinimo zahvalni smo prvenstveno gospodinu Prajoru Dodžu, Ilinom zakonskom nasledniku i vlasniku autorskih prava nad njenom zaostavštinom, koji nam je ustupio prava na reprodukovanje njenih fotografija na izložbi i u katalogu - ističe autorka izložbe Jasna Kujundžić Jovanov.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi