Prizivanje zlih duhova: Misterija drevnog rukopisa "Harli MS 2874" (FOTO)

Godine 1753. grof od Oksforda Robert Harli je nabavio zbirku sačinjenu od 600 srednjovekovnih i savremenih rukopisa. Većina njih je bila napisana na stranim jezicima, a izbor tema je bio šarenolik - od klasika literature i pisaca poput Tit Livija i Petrarke, do rasprava o alhemiji i medicini. Ovu bogatu kolekciju je kasnije njegov sin prodao Britanskom muzeju.

Profimedia

Narednih nekoliko decenija muzej se posvetio njihovoj kategorizaciji i opisivanju, i verovatno bi sve bilo u redu da se među njima nije izdvajao dokument označan kao "Harli MS 2874" koji naučnici godinama nisu mogli da dešifruju.

Mnoge reči u njemu ni posle brojnih proučavanja i pokušaja "dekodiranja" nisu imale smisla jer su sastavljene samo od suglasnika. Da stvar bude još misterioznija rukopis je u originalnom katalogu opisan kao brevijar, ili prosto rečeno bogoslužbena knjiga.

Rešenje misterije

Međutim, kada su istraživači iz Britanske biblioteke želeli da deo grofove kolekcije učine dostupnom na internetu 2019. godine, za oko im je opet zapao tajanstveni rukopis. Ovaj put su rešili da isprobaju sve poznate metode dešifrovanja, da bi se na kraju ispostavilo da je ovaj posao bio jednostavniji nego što se u prvom trenutku činio. Jer, kada su određene samoglasnike u početnim rečima - Cpnkxratkp malkgnprum spkrkxxm - zamenili uzastopnim suglasnicima, tekst je dobio smisao - Coniuratio malignorum spirituum.

Prevedeno na srpski jezik to znači "Prizivanje zlih duhova". Odjednom ceo sadržaj je dobio formu, a pred očima istraživača su se nizala upustva o egzorcizmu. Istražujući dalje, zaključili su da je reč o kopiji priručnika čiji se original nalazi u Vatikanu, a koji opisuje rituale isterivanja demona iz tela opsednutih ljudi. Do danas je ostalo sačuvano oko 30 nešifrovanih kopija ovog dela, napravljenih u štamparijama u Rimu i Veneciji između kasnog 15. i početka 16. veka.

 

 

Odjednom se postavilo pitanje, zašto bi neko šifrovao delo čija upustva su očigledno bila poznata. Jer u teoriji on bi trebao da služi za dobro i da bude dostupan svakome ko treba da ga iskoristi.

Prema mišljenju istraživača, monah koji je kopirao rukopis verovao je da se može iskoristiti u zle svrhe ukoliko padne u pogrešne ruke - određene formule koje sadrži navodno su davale moć nad demonima. Takođe, ovaj „sigurnosni mehanizam“ bi sprečio, ili je bar tako monah mislio, da neko pročita formule naglas ne znajući o čemu se radi i tako nehotice prizove demone.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi