Misterija „Erlangenskog rukopisa“: Ko je preduhitrio Vuka Karadžića?

"Erlangenski rukopis" je prva velika pesmarica srpskohrvatskih narodnih pesama. Starija je čak sto godina od zbirke srpskih narodnih pesama koje je sakupio Vuk Stefanović Karadžić i obavijena je velom misterije.

Slučajno je otkriven u biblioteci nemačkog grada Erlangena 1913. godine, a prvi koji ga je proučio bio je profesor Gerhard Gezeman.

Srpska kraljevska akademija nauka u Beogradu je 1925. godine upriličila prvo izdanje "Erlangenskog rukopisa" na našim prostorima, a pored Gerharda Gazemana, u pripremi izdanja i proučavanju pesama učestvovali su srpski filolog Ljubomir Stojanović i geograf Jovan Cvijić.

Pronalazak „Erlangenskog rukopisa“

Procenjuje se da je „Erlangenski rukopis“ napisan oko 1720. godine. To ga čini ne samo najvećim i najstarijim od svih do sada poznatih zapisa srpskohrvatskih narodnih pesama, već se i razlikuje od dosadašnjih po mnogim značajnim osobinama.

Elijas fon Štajnmajer, poznati germanista, u skoro praznoj fioci kancelarijskog stola bibliotekara Erlangenske univerzitetske biblioteke, našao je jedan stari rukopis kome nije znao ni poreklo, niti kojim je jezikom napisan. Štajnmajer je upitao bibliotekara na koji način je rukopis dospeo kod njega, a on mu je odgovorio da ga je Biblioteka dobila oko 1870. godine od nepoznatog darodavca.

 

 

Erlangenska biblioteka je tada poslala rukopis državnoj biblioteci u Minhenu i zamolila ih da ga podrobnije prouče. Erik Berneker, tamošnji profesor slavistike, utvrdio je da rukopis sadrži zbirku starijih srpskohrvatskih narodnih pesama, među kojima ima i nekoliko umetničkih.

Rukopis je pisan na kvalitetnoj hartiji, broji 1.010 strana i sadrži 217 pesama. Nekoliko pesama je u duhu dubrovačke ljubavne lirike, dok su sve osale pesme narodne lirske i epske pesme. Na prvoj strani rukopisa se nalaze raskošnim ćiriličnim slovima ispisani inicijali sakupljača narodnih pesama, oko kojih se viju lozice karakteristične za bujni, nemirni barok, sa talasastim, harmoničnim crtama. Ovakvi ukrasi su bili prava retkost za 18. vek u kom je rukopis nastao.

Misteriozni autor „Erlangenskog rukopisa“

Postavljaju se brojna pitanja u vezi sa misterioznim "Erlangenskim rukopisom". Godinu u kojoj je nastao je teško utvrditi, ali je ipak moguće. Ono što će ostati večita dilema jeste ko je sakupio narodne pesme iz "Erlangenskog rukopisa".

Gerhard Gazeman tvrdi da pisar Erlangenskog rukopisa nije Srbin, ni Hrvat, pa čak i da nije ni slovenskog porekla. Kako navodi Gazeman, pisar veoma slabo poznaje ortografiju i gramatiku srpskog jezika i pritom čini greške kakve nijedan Srbin ne bi načinio.

Njegova pretpostavka je da je u pitanju bio Nemac iz uprave austrijske Vojne granice, obrazovan čovek umetničkog duha, zainteresovan za narodnu umetnost svojih graničara. Dalje ga misli navode da se pisar vratio u svoju domovinu, južnu Nemačku, odakle je rukopis dospeo do Erlangena.

Junaci „Erlangenskog rukopisa“

Sve junačke, epske pesme koje se nalaze u "Erlangenskom rukopisu" napisane su u karakterističnom desetercu. Glavni junaci tih pesama su najčešće hajduci i uskoci, zatim neizostavni Marko Kraljević, vile, stari srpski kraljevi i vitezovi.

 

 

Kao prva među pesmama u "Erlangenskom rukopisu" priložena je "Hasanaginica", balada zbog koje je čuveni nemački književnik Johan Volfgang Gete naučio srpski jezik.

Nilazimo i na "Junaštvo Mandušića Vuka", o kom je takođe pevao Petar II Petrović Njegoš u svom "Gorskom vijencu". Slavni srpski slikar Paja Jovanović naslikao je jednu od svojih najpoznatijih slika prema motivima narodne pesme "Marko Kraljević i vila", koja je zauzela svoje mesto i u "Erlangenskom rukopisu".

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi