Vulkanska seksualna hemija Hemfrija Bogarta i Lorin Bekol: Zašto film „Veliki san“ zbunjuje i posle 75 godina?

„Veliki san“ je prvi put prikazan pre 75 godina i od tada njegov zaplet zbunjuje gledaoce.

Nema sumnje da je ovaj noar klasik Hauarda Hoksa smešten u Los Anđeles jedan od najzabavnijih američkih filmova svih vremena, zahvaljujući pre svega eksplozivnom dijalogu, žestokoj akciji, sparnoj atmosferi i vulkanskoj seksualnoj hemiji između glavnih zvezda Hemfrija Bogarta i Lorin Bekol.

Ali, isto tako nema dileme da je teško razumeti šta se zaista dešava u ovom filmu.

Hemfri Bogart i Lorin Bekol/Profimedia

Kada se „Veliki san“ prvi put pojavio 1946. godine, novinar Njujork Tajmsa Bozli Krauter ga je opisao kao „krajnje zbunjujuću mrežu u kojoj se pojavljuje toliko kriptičnih stvari usred lukavog zapleta da mozak neminovno upada u stanje potpune konfuzije".

Mnogo decenija kasnije, osuđujući osvrt na Vikipediji nas podučava da je film „nemoguće pratiti" i da je slavljen od „zaljubljenika u film" samo zato što se „smatralo da je puko pojavljivanje Bogarta i Bekol važnije od dobro ispričane priče".

Zaplet, u stvari, nije nemoguće pratiti - to je samo jako komplikovano bez olovke u ruci, sveščice i dugmenceta za pauzu na daljinskom upravljaču.

Ne samo da je potrebno da zapamtite sve te divne bibliotekare, trgovce, konobarice i taksiste koji se nađu na putu vickastog privatnog detektiva Filipa Marloua (Hemfri Bogart), već morate i da napravite razliku između muškaraca ubica i žrtava, među njima i Harija Džonsa, Džoa Brodija, Edija Marsa, Karola Lundgrena, Laša Kanina, Ovena Tejlora i Šona Regana.

Ali da li je to dovoljno da biste se toliko žalili? Da li je zaista problem ukoliko vaš „um obuzme totalna konfuzija" tokom gledanja jednog filma? Ili možda baš to može da bude glavna atrakcija tog filma?

Hemfri Bogart i Lorin Bekol/Profimedia

Voren Baklend je autor knjige „Narativ i naracija“ i specijalista za filmove koje morate da protumačite.

Bilo bi pogrešno reći da „Veliki san“ ne sadrži „dobro ispričanu priču". Koliko god da je zamršen zaplet, struktura lavirinta nije nedostatak koji tinjajući odnos između glavnih junaka može da ublaži. Upravo je suprotno - činjenica da vaš um mora da prati svaki korak Filipa Marloua, važan je deo šarma ovog filma.

Umesto da gledate detektiva, vi sami postajete detektiv. „Veliki san“ vas drži budnim.

- Sve se svodi na taj balans. Što se više trudite, bolje se osećate. Kada film ima jednostavniji narativ, uživanje je drugačije. Zagonetne zaplete morate da procesuirate, ali na kraju uvek stiže nagrada - tvrdi Baklend.

Setite se samo raznih filmskih mozgalica kao što je „Okidač“ Šejna Karuta, jeftina priča o putovanju kroz vreme koja vas i bukvalno tera da crtate dijagrame i grafikone.

Ili debija Ričarda Kelija, film „Doni Darko“, koji je svoj kultni status izgradio na ponoćnim projekcijama i DVD seansama tokom kojih su ljubitelji ovog filma uživali u njegovim transdimenzionalnim zagonetkama. Pa čak i „Velikog Lebovskog“, gonzo posvete braće Koen „Velikom snu“.

Hemfri Bogart i Lorin Bekol/Profimedia

Pravolinijski napisane avanture mogu da budu uzbudljive, ali oni filmovi koji vam ne daju sve odgovore teraju na razmišljanje, razgovore i iščitavanje članaka na internetu. Konačno, ključno je to što su to filmovi koji vas teraju da ih gledate ponovo.

- Čar filmova koji šalju dvosmislenu poruku, ili predstavljaju velike misterije, ili imaju samo poneki eliptični raskorak, jeste u tome što vas teraju da im se iznova vraćate uz nadu da ćete ih konačno potpuno razotkriti - ističe Baklend i dodaje:

- Značajna stvar u vezi filma „Veliki san" jeste da se on pridržava principa ograničene naracije - pokazuje samo ono što jedna osoba vidi ili čuje. U ovom slučaju, to je Marlou. Zbog toga što se glavne stvari dešavaju na samom početku filma, Marlou ne poznaje priču u velikoj meri, što znači da ni gledaoci ne znaju puno toga. To može da bude frustrirajuće, ali funkcioniše.

Hemfri Bogart i Lorin Bekol/Profimedia

Drugi razlog zbog kojeg je film zbunjujuć je takođe zanimljiv.

Rejmond Čendler je prvi roman u kojem se pojavljuje Marlou napisao tako što je iskombinovao dve ranije objavljene kratke priče i verovatno se zbog toga i javlja osećaj da postoje dva odvojena zapleta koja se povremeno prepliću.

Zatim su se i scenaristi Vilijam Fokner, Li Breket i Džil Furtman borili da nekako adaptiraju roman. Najpoznatija anegdota koja se tiče same produkcije filma je ona koja se pojavila u vezi toga da li se jedan od likova ubio ili je bio ubijen. I ako jeste, ko ga je ubio.

Kada je Hoks poslao telegram Čendleru ne bi li saznao šta je ovaj mislio, pisac mu je odgovorio da ni on sam ne zna odgovor.

Povrh svega, bilo je nekoliko skandala koje Marlou razotkriva, a koji su morali hitno da se menjaju da bi film prošao cenzorska pravila: gej odnosi i pornografija se nagoveštavaju na krajnje maglovit način.

Hemfri Bogart i Lorin Bekol/Profimedia

Takođe, delovi filma su ponovo morali da budu snimljeni ne bi li se kapitalizovalo na popularnosti Bogarta i Bekol, koja je u to vreme imala hit sa još jednim Hoksovim trilerom, filmom I“mati i nemati“. Džek Vorner, šef studija, je naredio da se snime nove scene sa još izraženijim nabojima u samim dijalozima dve zvezde.

Da bi mogao da napravi mesto za ovo, Hoks je iz filma izbacio one scene koje su objašnjavale Marlouova otkrića, kao i scene u kojima je Bekol u drugom planu u odnosu na Martu Vikers, koja igra njenu sestru.

Tako je ionako mutan zaplet romana bio dodatno zakomplikovan ne bi li se ublažio stav tela zaduženog za cenzuru i da bi se još više glamurolizovali glumci. Kada sve to znamo, čudo je da je film bio iole koherentan.

Možda je preterano reći da je „Veliki san“ realističan, ali kada nabasamo na tu džunglu lažnih mamaca, usputnih detalja, zamenjenih identiteta i slučajnih nagađanja, mi osetimo da su prave kriminalističke istrage upravo takve - baš kao što je to i sam život.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi