Šest godina od smrti Dragana Nikolića: Pomen na grobu Gospodina glumca (FOTO)

Dragan Nikolić je preminuo 11. marta 2016. godine u Beogradu, nakon duge i teške bolesti. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana. U Beogradu je danas održan pomen povodom šest godina od smrti legendarnog glumca.

Veliki umetnik je rođen je 1943. godine u Beogradu, a odrastao je u beogradskom naselju Crveni krst, poznatom po mnogim “mangupima” u vreme kada je ta reč imala jedan potpuno drugačiji prizvuk nego danas. Na ovom mestu između ostalih odrastali su i Velimir Bata Živojinović, Dušan Prelević, Duda Ivković.

Dragan Nikolić / Printscreen/Youtube

- Od 1970. živim na Čuburi, ali u stvari sam Krstaš. Krst, ne samo onaj Crveni, već i onaj stari, Vozarev krst, na samoj je granici. Asocijacija koja mi prva pada na pamet jeste klub Radnički koji je bio žila kucavica Krsta. Kuća u kojoj sam živeo bila je na pedesetak metara vazdušnom linijom odatle. Tako da ja jesam Krstaš, ali ima, naravno, i skeptika koji tvrde da se kitim tuđim perjem, mada se osećam kao Krstaš. U tom kraju su i dalje moji prijatelji iz detinjstva, oni nemaju veze s poslom kojim se bavim i kad hoću da se opustim, ja tražim njihovo društvo – pričao je o tome u sebi svojstvenom stilu Dragan Nikolić, o tome zašto se “deklariše kao Krstaš”, budući da to sa sobom nosi jedan specifičan šmekerski pogled na život. Zato je i kasnije nosio epitet urbane legende Beograda.

Njegova velika glumačka karijera, trajala je pola veka i u nju je stalo mnogo toga: jedan Džimi Barka, Flojd, Popaj, Pavle Gvozdenović, Prle... 

Dragan Nikolić / Printscreen/RTS

Kroz svoje uloge oblačio je uniforme oficira, lekara, vojnog policajca, glumio je sveštenika, hodžu, filmskog reditelja, pevača, voditelja, fotografa, profesora, gazdu, makroa, lopova, siledžiju, političara, agenta DB-a, sudiju, na kraju karijere i seljaka ("Selo gori, a baba se češlja"). 

I uvek je bio nekako drugačiji, a opet isti Dragan Nikolić. Ne postoji generacija koja nije imala svog Gagu u nekoj samo njima znanoj omiljenoj ulozi.

- Sebi nikada nisam dozvolio da mislim da sam najbolji ili na neki način veliki. Mislim da je to svojstvo budala – verovati da si neko drugi - govorio je Nikolić, kome je zapravo pravo kršteno ime Dragoslav.

Filmsku karijeru je započeo davne 1964. godine manjom ulogom u filmu “Pravo stanje stvari”, i tada je potpisan imenom Dragoslav. Zasluge za izmenu nadimka na mestu imena duguje grešci na kraju televizijske serije “Dovoljno je ćutati” iz 1965. godine kada mu je u kajronu za uloge umesto imena stavljen nadimak po kojem će ga svi kasnije prepoznavati.

Dragan Nikolić / Printscreen/RTS

– Bio je najveći laf beogradskog asfalta. Zaljubili smo se u to tamno lice koje je na platnu postajalo belo kao sneg, a oči tamne. Posebno lice u igri svetla i tame, koje se godinama nije menjalo. Sve uloge su imale nešto zajedničko – iskrenost. Voleo je i beskrajno se radovao životu i glumi - govorio je o njemu Rade Šerbedžija. 

A kako je izgledo sam početak koji ga je odveo na zvezdane staze glume.

- Sve je počelo još u osnovnoj školi kad su me, da tako kažem, otkrili kao glumca. Još tad sam učestvovao u raznim priredbama. Dobro sam čitao, mnogo sam voleo srpski jezik, a kasnije i književnost, tako da su mi nudili recitacije, skečeve… Posle sam bio i član kulturno-umetničkog društva, i tako je nekako sve počelo. Bez završene srednje škole, s nepunih 17 godina, polagao sam prijemni na Akademiji i primili su me, na veliko čuđenje mojih roditelja. Tako da sam uštedeo dve godine školovanja, za koje ne smatram da bi mi bile nepotrebne, ali pošto sam posle fakulteta brzo počeo da radim, nisam osetio neki nedostatak što sam propustio veliku maturu – izjavio je u jednom od intervjua.

Dragan Nikolić / IMDb

Glumicu Milenu Dravić upoznao je 1969. godine na snimanju filma “Horoskop”. Venčali su se tajno, 1972. godine u pauzi tokom snimanja filma “Kako su se volele dve budale”. 

- Ona je tad već bila popularna, a meni je to bio, čini mi se, treći ili četvrti film. Tad sam prvi put video Milenu Dravić uživo. Bilo nas je petorica momaka koji smo igrali velike uloge, a ona je igrala jedinu žensku ulogu u filmu. Na snimanju smo se sprijateljili. Bilo je to jedno veliko druženje, a kasnije se rodila ljubav – pričao je Gaga o svojoj velikoj ljubavi koja je preminula dve godine nakon njegove smrti.

A da li je teško bilo osvojiti jednu Milenu Dravić?

- Kad sam joj prišao, imao sam utisak da mi je to stara školska drugarica koju dugo nisam video ili neka devojka iz kraja koju poznajem ceo život. Upravo u tome je njena prava veličina. Osvojila me je svojom neposrednošću i normalnošću, uprkos velikoj popularnosti koju je već tad uživala. Mogla je da se ponaša kako hoće i niko joj ne bi zamerio, jer je već tada bila jedna od naših najvećih zvezda. To je nešto čime ona pleni i osvaja – navodi se u jednom od brojnih intervjua Dragana Nikolića.

Veliki glumac nije samo plenio na bioskopskom platnu i TV ekranu, ostavio je traga i u pozorištu. 
Pozorišnu karijeru je započeo u “Bošku Buhi”, zatim nastavio u Beogradskom dramskom pozorištu i Ateljeu 212, u kojem je od 1969. tumačio veliki broj uloga. Zauvek će ostati upamćena njegova rola u mjuziklu “Kosa” gde tumači lik Bergera. U Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1996. godine igrao je u predstavi “Bure baruta”, u ulozi Đoreta. 

Na špici filma u kojem je igrao svoju prvu veliku ulogu Džimi Barku pisalo je: 

“I kad budem mrtav i beo, ja bih ipak hteo da kakva-takva svetiljka budem”.

I ostao je da sija kao velika svetiljka čije svetlo dobacuje mnogo dalje nego što je ikada mogao da zamisli.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi