24sedam sa ekipom filma “Strahinja Banović”: Priča o ljubavnom trouglu, praštanju i junaštvu

Srpski flm “Strahinja Banović” koji je "oborio s nogu" žiri festivala u Karlovim Varima, osvojivši najveću moguću nagradu Gran-pri, otvoriće ovogodišnji Fest koji sutra počinje u Beogradu, kada će srpska publika prvi put moći da ga pogleda. Interesovanje je toliko veliko, da su organizatori bili “primorani” da puste i dodatne karte u prodaju.

- Film „Strahinja Banović“ je odlična prezentacija jednog od najvećih problema današnjice, migracija. Žiri Europa Cinemas zaljubio se u priču filma, koja kombinuje tradicionalnu poeziju i savremena pitanja. Mladi reditelj, Stefan Arsenijević, slika život migranata tačno i istinito, i svako se može poistovetiti sa intimnim borbama u odnosu dva glavna lika - navodi se u obrazloženju žirija, a koje ujedno najbolje razotkriva deo čarolije ovog filma.

24sedam/Katarina Mihajlović

“Strahinja Banović” je road movie, moderna adaptacija jedne od najpoznatijih srpskih srednjovekovnih narodnih pesama. Ovog puta smeštena u savremeno doba u jeku svetske izbegličke krize, uz neizbežan ljubavni trougao.

Stefan Arsenijević, reditelj filma i jedan od scenarista kaže za 24sedam da je dobro uvek podsetiti se ove stare narodne pesme koju svi pamtimo još iz školskih klupa. Pesme koja je i u vreme kad je nastala išla ispred svog vremena i koja je danas neizostavan deo našeg nasleđa.

-  U ovoj pesmi nije junaštvo da se biješ mačem i sabljom, nego pravo junaštvo proizilazi iz čovečnosti, empatije i plemenitosti duha. Ovo je pre svega pesma o praštanju koje je vrhunski etički pa i hrišćanski čin - objašnjava Arsenijević, zašto je baš izabrao ovu srednjovekovnu pesmu kao lajt motiv celog filma.
 
Strahinja Banović je srpski junak koji se usprotivio tradicionalnom načinu razmišljanja i postupcima koji su svi očekivali od njega. Danas se postavlja pitanje šta je ono što treba uzeti, a šta odbaciti iz stare tradicije?

24sedam/Katarina Mihajlović

- Tradicija nije nešto što treba spakovati i smestiti u muzej da skuplja prašinu već nešto što stalno treba preispitivati. Vremena se menjaju i svaka generacija treba da preispituje tradiciju i da je prilagođava savremenom trenutku. Uostalom tradicija nastaje tako što u jednom trenutku nastane nešto izuzetno, a to ne mora da korespondira sa večnošću. Mi smo ovim filmom pokušali da preispitamo tradiciju, da iz nje izvučemo pozitivne primere, a ono što nam se činilo što je zastarelo i da nije u skladu sa današnjim vremenom odbacimo– navodi Arsenijević.

24sedam/Katarina Mihajlović

Strahinja Banović jeste progresivna pesma ali mi iz nje ne saznajemo kako se zvala žena našeg glavnog junaka.

- Ona nema ime ona je Strahinjina ljuba. U našem filmu glavna junakinja nije u funkciji glavnog junaka već zasebna ličnost koja se bori za svoje ideale i snove – objašnjava reditelj.

24sedam/Katarina Mihajlović

Vreme u kojem je nastajala stara srspka narodna pesma je bilo duboko patrijarhalno, a koliko je danas svet u kojem živimo takav?

- Na čudan način, današnji svet postaje sve patrijarhalniji i sve konzervativniji. Meni koji sam odrastao u jednom drugačijem vremenu, vremenu SFRJ,  kada je sve bilo postavljeno ili je bar tako propagirala ideologija, da svi mogu da ostvare svoje potencijale, deluje da se zatvaramo u neke loše tradicionalne modele koji su funkcionisali u nekim drugim vremenima, pa i tako kad je reč o muško - ženskim odnosima i pitanju mnogih ljudskih prava – kaže Arsenijević.

24sedam/Katarina Mihajlović

A kako je izgledao kasting za glavne glumce? Kako se birao današnji Strahinja Banović, junak koji živi u vreme kada hiljade i hiljade ljudi kreću protiv svoje volje u potrazi za novim domom.

- Deo statista u filmu su migranti, i oni daju autentičnost filmu, a za glavne juanke našeg filma smo bili svesni da nam trebaju vrhunski glumci. Imali smo dva kasting direktora u Evropi i jednog u Africi. Dobijao sam stalno od njih fotografije različitih glumaca  i sve je to trajalo godinu dana, dok nisam video Ibrahima i Nensi i odmah znao da je to to  – kaže reditelj.

Iako je film zasnovan na konkretnoj pesmi, glumci je, ipak, uz blagoslov reditelja pre početka snimanja nisu pročitali “jer nisu želeli da budu opterećeni njome, posebno jer je nastala u drugačijem vremenu”.  

24sedam/Katarina Mihajlović

“Našeg” Strahinju glumi Ibrahim Koma, francuski glumac i sam migrantskog porekla. Na festivalu u Karlovim Varima, osvojio je nagradu za glavnu mušku ulogu.  

- Bilo mi je važno da postavim svoj lik tako da gledaoci vide da je Strahinja osim što je migrant, veliki borac, ali ne ona vrsta koja se sebično bori za svoje interese, već se kroz život bori poštenjem i tako što je prijatelj sebi i drugima. Takođe mi je bilo važno da Strahinju prikažem kao iskrenu osobu. On dolazi u Srbiju, on želi da postane profesionalni fudbaler ali isto želi da da nešto drugima, a ne samo da uzima. Tako da se on prijavljuje da volontira u Crvenom krstu i podržava svoju suprugu. On je pre svega jedan porodičan čovek, posvećen svojim prijateljima. I na kraju krajeva jedna veoma pozitivna osoba bez obzira na sve teškoće – priča za 24sedam, ovaj simpatični Francuz koji se našao u ulozi srpskog junaka, ovog puta u 21. veku. 

 

A ko je glavna junakinja oko koje se “lome koplja”?

- Moja junakinja je ljubazna osoba, ali ona se negde zaglavila i želi nešto više od života. Sledi svoje snove, tako što skače u vatru. Bori se za sebe na svoj način i prolazi kroz različita iskušenja, ali da bi saznali šta se se stvarno događa sa njom morate da pogledate film – poručuje za 24sedam, Nensi Mensa Ofei, glumica iz Gane.

Samo snimanje filma je bilo zahtevno. Snimalo se na otvorenom u okolini Beograda, Vojvodini i Litavniji.

Ibrahim i Nensi ističu da koliko god je u pojedinim trenucima bilo naporno, s druge strane snimanje filma je bilo jedno predivno iskustvo.

A šta će pamtiti iz Srbije?

- Pre svega jednu otvorenost, način na koji smo prihvaćeni. Svi su nas tetošili – kažu za 24sedam.

24sedam/Katarina Mihajlović

Pored toga što prikazuje sudbinu migranata ovaj film je lična i intimna priča, koja se dešava u Srbiji. Ipak, sudeći po međunarodnom uspehu svi je razumeju, bez obzira na to koji kraj planete je u pitanju.

- Duboko verujem da što dublje odete u lokalno, to postaje globalno. Ako na pravi način uđete u svoje lokalno, onda ćete moći razumeti ceo svet. Jer svet je dosta sličan, a razlike koje vidimo su samo spoljašne prirode, a u svojoj suštini svi smo isti.  Ako je u nečemu film moćan kao medijum to je da sebe prepoznate u drugome. Ako nešto može ovaj film, jeste da kad ga pogledaju, ljudi mogu sebe da prepoznaju u migrantima i sledeći put kad sretnu nekog od njih, možda imaju malo drugačiji odnos prem migrantima – zaključuje reditelj filma Arsenijević.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi