Rekao mi je da mogu da pišem o njemu, ali da će me tužiti ako objavim njegove pesme: Predstavljena knjiga o Džoniju Štuliću

Knjiga “Rok pesnik Branimir Džoni Štulić” autora dr Zlatomira Gajića predstavljena je juče u Institutu za evropske studije, a u okviru promocije održana je tribina o Štulićevom stvaralaštvu.

Knjiga je zapravo adaptacija doktorske teze autora iz 2018. godine, gde je težište na poeziji umetnika kroz rok muziku. Prvo izdanje je rasprodato u tiražu od hiljadu primeraka, tako da je danas promovisano drugo.

Džoni Štulić je rođen 1953. godine u Skoplju i bio je jedan od najznačajnijih jugoslovenskih kompozitora i tekstopisaca, pevač i gitarista čuvene rok grupe “Azra”, koja je nastala 1977.

Važi za kontroverznog autora i jednog od najvećih mistika jugoslovenske rok scene, posebno jer se povukao sa muzičke pozornice i od početka devedesetih godina živi u Utrehtu, u Holandiji, gde se bavi pretežno pisanjem i prevođenjem grčkih klasika.

Tanjug/Zoran Žestić

Kako je naveo Gajić, koji dolazi s Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, baviti se rokenrolom na ovaj način nije bilo nimalo lako, jer se ističe i analizira rok poezija kroz tako obimnu karijeru kakvu je imao Štulić, tako da on smatra da je na neki način ovo delo pionirski poduhvat.

Kaže da je njegov magistarski rad bio o rok poeziji Milana Mladenovića, te da ga je profesor ohrabrio da može da piše o rokenrolu.

- Meni su prve ideje bile da doktorat bude o delima Homera ili Dantea, ali onda me je put odveo u svet Džonija Štulića - rekao je Gajić i podsetio da je Zapad iznedrio veoma značajne pesnike u rokenrolu kao što su Džon Lenon, Džim Morison, Bob Dilan, Dejvid Bouvi ili Lu Rid.

- Rokenrol je bio spoj dve umetnosti, sviranja i pevanja, a umetnici su u to vreme recitovali svoju poeziju, kao što su to radili guslari. Mladi su uz rok muziku počeli da se interesuju za poeziju - ističe Gajić, koji je knjigu o Štuliću napisao analizirajući 250 njegovih pesama.

On smatra da Štulićevi stihovi i muzika predstavljaju poseban kulturološki, muzikološki, književni, sociološki i na kraju medijski fenomen.

Tanjug/Zoran Žestić

Gajić je pomenuo i uticaj pank grupa na dela Štulića poput Sex Pistolsa, Clasha ili The Ramonesa i podseća da je Novi talas u bivšoj Jugoslaviji predstavljao oslobađanje svesti, nakon smrti Josipa Broza Tita. Tada je formirana „Azra“, ali i drugi veliki novotalasni bendovi SFRJ.

Pisac navodi da je Štulić ostavio dubok trag stihovima koje je stvorio u zaista velikom opusu, te da je priznat kao najuticajniji muzičar sa ovih prostora.

Kako je naveo u svojoj knjizi, pesnički tekstovi Štulića bili su posvećeni životu mladog čoveka u urbanom Zagrebu, ali i toliko univerzalni da su mogli biti locirani u bilo kom gradu bivše Jugoslavije.

Inače, prvi album koji je nazvan "Azra" izašao je 1980. godine i smatra se jednim od najjačih debija u istoriji jugoslovenskog roka, prema oceni muzičkih stručnjaka. Samostalno i sa svojom grupom Štulić je snimio 16 albuma, od kojih su mnogi prodati u tiražu većem od 100.000 primeraka, dok ukupan broj prevazilazi milion prodatih nosača zvuka.

Ovog 1. januara Džoni Štulić je iznenadio svoje poklonike na Jutjubu trostrukim albumom "Splet" sa 28 pesama, što je prvi album nakon albuma "Blasé" iz 1997. godine.

Tanjug/Zoran Žestić

Autor je u svojoj knjizi naveo poetske uticaje hrvatskog umetnika, gde spadaju Bitlsi na početku karijere, zatim Bob Dilan, Džim Morison...

Gajić kaže da je Džoni Štulić stvarao lirsku poeziju u kojoj je dominirao pesimizam, ali da su takođe prisutni umetnikova ljutnja, mržnja, tuga, seta, čežnja, nemir, melanholija, bol, pobuna, strah ili rezigniranost.

Kao pesme koje nose donekle notu pobune i sete pisac je naveo “Kurvini sinovi”, “Uvijek ista priča”, “Pametni i knjiški ljudi”, “Jablan”, izdvojio je i jedan tematski opus sa socijalnim i misaonim pesmama poput “Kad fazani lete” i “Anđeli”, ali i segment balkanologije koji predstavlja kultna pesma “Balkan”.

U knjizi je izdvojena i tema društveno-političke stvarnosti u pesmama “Prokleto ljut”, “Pavel”, “ ''68”, “Užas je moja furka”.

- Zanimljivo je u njegovom književnom stvaralaštvu da je i u ljubavnoj poeziji nalazio način da progovori o svetu danas i da kritikuje društvo - kaže Gajić i pominje pesmu “Žena drugog sistema” sa debi albuma „Azre“.

Pominje i da je Štulićeva definicija nepravde bila da je to “najblaži oblik besmisla i destrukcije”, a tema je sadržana u većini tekstova.

Tanjug/Zoran Žestić

Inače, Gajić je rekao da je sa Štulićem imao samo jedan kratak kontakt i to preko istaknutog publiciste Petra Pece Popovića, te da mu je on izričito rekao da može da piše o njemu, ali ne i da objavljuje njegove pesme, jer će ga u suprotnom tužiti za autorska prava.

Konstatuje zato da je bilo teško pisati o autoru koji ne voli i ne želi da se o njemu piše na taj način, niti da ga bilo ko analizira.

- On je, dodaje Gajić, veoma kritičan prema kritičarima njegovog rada, te otkriva da trenutno radi na novoj knjizi za Službeni glasnik, koji je objavio i knjigu o Štuliću.

To će biti knjiga o Milanu Mladenoviću, odnosno magistarski rad koji će morati da proširi i time se, kaže Gajić, sada intenzivno bavi.

- Mladenović je za mene još teži poduhvat, toliko toga ima u njegovoj rok poeziji i zbog toga mi je ogroman izazov. Nadam se da će knjiga izaći kroz nekoliko meseci - poručio je Gajić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi