Ljubiša je u zoru pobio 13 ljudi, i dalje je misterija zašto! Masakr u Velikoj Ivanči je najveći u Srbiji, a bilo ih je još (VIDEO, FOTO)

Ubistvo 13 ljudi u selu Velika Ivanča je najmasovnije ubistvo koje se ikada dogodilo u našoj zemlji.

Tog 9. aprila 2o13. godine, oko pet sati ujutru, Ljubiša Bogdanović krenuo je u krvavi pir posle kojeg je celo selo zavijeno u crno.

Ranom zorom 9. marta 2013. godine, Bogdanović je uzeo pištolj u ruke i potom tri porodice zauvek ugasio, a pet zavio u crno. Ubio je najpre svog sina Branka (42) i majku Dobrilu (83). Krenuo je dalje, iz dvorišta u dvorište… Komšije i dojučerašnje prijatelje je ubijao u snu, na kućnom pragu, u dvorištu…

U kući Despotovića ubio je na vratima Mikaila (61), a potom i Milenu (61),  njihovog unuka Gorana (23), njegovu suprugu Jovanu (21) i njihovog dvogodišnjeg sina Davida. U domu Ješića ubio je Ljubinu (64) i  njenog sina Miloša (48), u domu Mijailovića bračni par Velimira (78) i Olgu (79).  U poslednjoj u nizu, kući porodice Stekić, ubio je Draganu (50) i Danicu (78).

Nakon krvavog pira, Ljubiša Bogdanović je pokušao da izvrši samoubistvo hicem u glavu. On je preminuo u bolnici dva dana kasnije, a sahranjen je na groblju u selu Rajkovac.

Šta je bio motiv ovog najvećeg masakra u Srbiji, i dalje nije poznato. Prema pričama koje su se prethodnih godina pričale po selu, do svađe je najpre došlo u kući, jer su Ljubišu, navodno, ukućani želeli da izbace.

Supruga ubice Javorka Bogdanović (64), koja je preživela strašni pir, pre nekoliko godina rekla je da ne zna zašto je Ljubiša pobio pola sela.

– Kunem se Bogom da ne znam zašto ih je Ljubiša pobio. Svi misle da znam razlog i da ga krijem, ali i ja bih najviše volela da znam zašto. Pa ubio je i moje dete! Volela bih da je Ljubiša ostao živ, pa da nam svima kaže šta mu se desilo tog dana – rekla je Javorka.

O ovom stravičnom događaju tada su izveštavali i svi svetski mediji.

Tragedija u Jabukovcu jeste najstrašnija kada je reč o broju mrtvih, ali, nažalost, sličnih događaja je bilo i u godinama pre i posle nje.

STRAVIČAN ZLOČIN U KAFIĆU

Poslednje masovno ubistvo se dogodilo 7. jula 2016. godine u selu Žitište kod Zrenjanina.  Siniša Zlatić (38) je tada ubio pet i ranio 20 ljudi. Zaslepljen ljubomorom, rafalima iz “kalašnjikova” je u lokalnom kafiću ubio suprugu Dijanu, Vladimira Mijatovića (40) i Stevana Jojića (40) iz Žitišta, Vladimira Kosovića (34) iz Ravnog Topolovca i Jovanu Popović (20) iz Banatskog Karađorđeva, dok je 22 osobe ranio.

Zlatić je osuđen je na 40 godina robije zbog petostrukog ubistva.

KRVAVA SVADBA

Ništa manje strašan nije ni masakr šestoro ljudi u Oromu i Martonošu kod Kanjiže koji se dogodio 17. maja 2015. godine. Rade Šefer (55) iz Sente ubio je dan nakon svadbe sina Vlastimira, a potom je lovačkom puškom usmrtio Vlastimirovu suprugu Nataliju (25), njene roditelje Karolinu i Šandora Bajtaija, bivšu suprugu Rožu (47), taštu Izelu (68) i Jenea Traćik (74).

U jezivom masakru teško je ranio Natalijinu tetku Natali, i to pred maloletnim detetom. Da bi zaštitio dete i suprugu, Natalin muž Emanuel Danjoj, francusku državljanin, ubio je Šefera u samoodbrani.

Rade je zločin počinio odmah pošto je izašao iz policijske stanice gde je bio na trežnjenju, pošto je na svadbi napao bivšu suprugu i mlađeg sina Aleksandra.

U krvavi pohod je, navodno, krenuo kako bi spasao sina od “muka sa ženama” kroz koje je on prošao. Šefer se nije slagao sa izborom svog starijeg sina, o snaji je pričao sve najgore, a bivšu suprugu, sa kojom se razveo godinu pre zločina, optuživao je da je ona odabrala ženu za Vlastimira.

JABUKOVAC I MASOVNI UBICA KOJI PATI OD PARANOIDNE PSIHOZE

Neslavnu titulu mesta gde je izvršeno jedno od najsvirepijih ubistava nosilo je, pre masakra u Ivanči, selo Jabukovac, a meštanin sela Nikola Radosavljević “titulu” masovnog ubice u našoj zemlji za poslednjih 50 godina.

Naoružan lovačkom puškom, Radosavljević je u julu 2007. godine ubio devet, ateško ranio dve osobe. On je pre krvavog pira pretukao suprugu, a zatim skočio u bunar s namerom da izvrši samoubistvo. Međutim, njegov komšija ga je izvukao iz bunara i pružio mu pomoć. Posle nekoliko minuta, Radosavljević je otišao do svoje kuće i uzeo pušku. Uputio se prema selu i najpre ubio tri osobe − Veljka Đorđevića (58), njegovog sina Dragana (22) i taštu Marinu Kutkurenović (75).

Zatim je usmrtio još šest osoba − supružnike Draginju (55) i Branislava Borongića (57), Persu Banković (37), Branislava Badejevića (30), Srđana Bađikića (15) i Aniku Čogić (62). Teško je ranio Sinišu Bađikića (36) i Vanucu Baderević (70), čije je zdravstveno stanje kasnije stabilizovano. Ovaj masovni ubica je na glavnom pretresu u Okružnom sudu u Negotinu oslobođen krivice, jer je tim veštaka neuropsihijatara KPZ Beograd utvrdio da je on u momentu izvršenja dela bio neuračunljiv.

Neuropsihijatri su utvrdili da jedan od najvećih masovnih ubica u istoriji Srbije pati od akutne paranoidne psihoze sa osećajem ugroženosti i stalnim umišljajem kako neko hoće da mu naudi, a koji su pratile sumanute ideje o magiji, u ovom slučaju vlaškoj magiji, i on je smešten iza rešetaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu.

 

PET GODINA RANIJE, I LESKOVAC ZAVIJEN U CRNO

Istog datuma kada se desilo ovo devetostruko ubistvo, samo pet godina ranije (2002. godine),  u Leskovcu je Dragan Čedić (32) iz automatske puške ubio sedmoro ljudi. Njegov leš je pronađen mesec dana posle masakra u obližnjoj šumi, a utvrđeno je da je počinio samoubistvo.

Čedić je ubio bivšu suprugu Biljanu (28) i šest članova tazbine, dok je četvoro prijatelja lakše i teže ranio.

Čedić je prvo u bilijar klubu ubio Nenada Lukića (31) i ranio Slavoljuba Kržalića (47), a potom se “vartburgom” dovezao pred porodičnu kuću supruge Biljane (28) i pet minuta posle ponoći upao u nju i iz automatske puške pucao i ubio pet osoba, a jednu ranio.

U porodičnoj kući Čedić je ubio bivšu suprugu Biljanu Čedić (28), njene sestre Ivanu Kalčić (31) i Jelenu Zdravković (25), Jeleninog supruga Bobana (24) i Biljaninu komšinicu Jelenu Zlatković (29), a ranio njenu drugaricu Maju Bojković (26). Svoj smrtonosni pir ubica završava deset minuta kasnije u kući Biserke Ristić (48), tetke ubijenih sestara, koju ubija, a njenog supruga Blagoja (51) i sina Đorđa (16) ranjava.

Pretpostavljalo se da su motiv ubistva neraščišćeni porodični odnosi između Biljane i Dragana. Dosije nezapamćenog zločina u Leskovcu je zatvoren. Istražni sudija Okružnog suda u Leskovcu Nebojša Stojičić obustavio je krivični postupak protiv Dragana Čedića jer je nađeno njegovo telo. Rođaci koji su mu pomagali u bekstvu su novčano kažnjeni.

JOSO SEKIRA UBIJAO NA PUTU OD SUBOTICE DO BAJMOKA

Sredinom devedesetih godina Josip Vujić , zbog zločina koji je počinio nazvan Joso Sekira, ubio je sekirom sedmoro ljudi, bežeći od policije na putu od Subotice do Bajmoka. Svoj krvavi pir Vujić je započeo u selu Pačir, na putu između Bajmoka i Stare Moravice, gde je na spavanju ubio i opljačkao Veru Mašić, medicinsku sestru iz ovog malog bačkog sela.

Posle toga, pritajio se na nekoliko dana, da bi potom, jednog jutra, nedaleko od Železničke stanice u Subotici angažovao taksistu Zorana Budimčevića da ga vozi na nekoliko lokacija kako bi obavio neke poslove. Kada mu više nije trebao, na periferiji grada ga je hladnokrvno ubio i njegov automobil ostavio nedaleko od obližnje deponije.

Slično je prošao i drugi taksista, Marko Vukelić, kome je nakon ubistva iz vatrenog oružja oduzeo automobil i uputio se ka Bajmoku. Tada je već bila alarmirana policija iz svih delova Srbije i postavljane su barikade svuda oko grada, ali ubica je uspevao da ih izbegne. Na izlazu iz Subotice, nedaleko od naselja Aleksandrovo, počinjen je još jedan zločin, naočigled žrtvine supruge i maloletnog deteta. Vozeći svoj automobil, Jordan Stojanović iz Makedonije je zakačio vozilo kojim je upravljao Vujić. Obojica su potom stali i izašli iz kola. Vujić je bez ijedne reči izvukao pištolj i upucao nesrećnog Makedonca u glavu.

Sa zločinima je nastavio u Bajmoku, gde je u razmaku od nekoliko dana prvo ubio i opljačkao dve starice, sestre Nedeljku i Mariju Tomić, a potom i bračni par Savu i Anu Vukelić. Ova ubistva su počinjena sekirom. Vujić je 1997. u odsustvu osuđen na smrtnu kaznu u Okružnom sudu u Subotici, ali je ona u međuvremenu ukinuta. On je 2010. godine isporučen Srbiji iz Mađarske gde je odslužio kaznu od 15 godina zatvora zbog ubistva taksiste nedaleko od grada Baje. Na ponovljenom suđenju osuđen je na 40 godina zatvora.

UBISTVA U KASARNI

Pripadnici starije generacije sigurno se sećaju i čuvenog paraćinskog masakra u bivšoj SFRJ, kada je Azis Keljmendi, vojnik albanske nacionalnosti, ubio četvoricu vojnika JNA i ranio još pet osoba. Ubistva su se dogodila 1987. godine u kasarni “Branko Krsmanović” u Paraćinu, nekoliko sedmica pre isticanja vojnog roka Keljmendiju.

Azis Keljmendi je, naoružan automatskom puškom, ušao u zajedničku spavaonicu i otvorio vatru na druge vojnike. Tom prilikom ubijeni su Safete Dudaković, Hazima Dženanović, Goran Begić i i Srđana Simić, a ranjena su četiri vojnika. Nakon ovoga, Keljmendi je iz kasarne pobegao na obližnje Karađorđevo brdo. Za njim je u poteru krenula vojna policija koja ga je opkolila. Tada je, po zvaničnoj verziji događaja, izvršio samoubistvo.

Nekoliko dana nakon zločina, javnosti je saopšteno da je Aziz Keljmendi obio službeni orman u kome je pronašao i uzeo deset metaka kalibra 7,62 milimetra, kojima je napunio automatsku pušku na ličnom zaduženju, a zatim se iz stambenog objekta uputio prema straži u kasarni.

Pročitajte još

Stravičan masakr nad civilima koji svet ne zaboravlja! Ubijali i ljude i životinje, a pravda nikada nije zadovoljena (UZNEMIRUJUĆE)

Tamo je pod pretnjom ubistvom od komandira straže, desetara Rize Alibašića, oduzeo dva okvira sa municijom za automatsku pušku i s oružjem uperenim u njegova leđa poveo ga nazad do stambenog objekta. Od komandira straže je zahtevao da mu kaže gde spava vojnik Safet Dudaković, što je ovaj odbio da učini. Došavši u zgradu naredio je da se desetar Alibašić udalji, a on je ušao u prvu spavaonicu.

Ugledavši vojnika Dudakovića na spavanju, otvorio je vatru i ubio ga, a zatim rafalom pucao po ostalim vojnicima, ubivši Srđana Simića i Gorana Begića i ranivši još dva vojnika. Odmah zatim ušao je u sledeću spavaonicu i nasumice pucao rafalima, gde je ubio vojnika Hazima Dženanovića i ranio još dva vojnika.

Vojna policija je posle tog događaja sprovela istragu. Ona nije dala odgovore na pitanje o motivima, iako neki izvori spominju nalaze lekara, prema kojima je Keljmendi mentalno rastrojena osoba. Prema nalazima istrage, Keljmendi nije imao disciplinskih problema, iako je, prema nekim izvorima, optužen za krađu. Drugi izvori koji se pozivaju na istragu vojne policije navode da je bio u ozbiljnom sukobu sa ostalim vojnicima.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi