Da ne poveruješ! Suze, bol, deca... Crna udovica "tugovala" dok nije otkriveno da je ubila muža (FOTO)

Slađana Paunović (28) sada je u pritvoru jer je dvojicu komšija nagovorila da joj, dan posle godišnjice braka, 5. avgusta, ubiju muža Dejana (33) na putu ka njihovom porodičnom domu u selu Klikočevac kraj Majdanpeka.

Osumnjičena trojka je ubistvo pokušala da zamaskira saobraćajnom nesrećom, ali ih je policija razotkrila. Dok joj danas nisu stavljene lisice na ruke glumila je ucveljenu udovicu, žalila se na životne uslove... Zato su joj, kao majci četvoro dece i udovici (tada ne znajući da je organizovala ubistvo muža) pomagali mnogi dobri ljudi.

Ovo je njena lažna "teška" ispovest:

- Dejan je bio u drugoj smeni. Radio je kao vozač u kineskoj firmi "Jin Šan". Čuli smo se nekoliko puta tog popodneva. Rekao mi je da na našoj "ladi nivi" nema svetla. Obično naš putnički automobil parkira pored puta, jer do salaša jedino je moguće stići teretnim vozilom. Nije me poslušao da uz baterijsku lampu krene pešice, jer se u poslednje vreme nešto jako plašio. Pričao mi je da često sanja oca koji je nastradao skoro na istom mestu. Pao je sa mosta i udavio se u reci. Tu postoji spomen ploča i nije smeo noću da prođe pored nje. 

 

- Krenuo je kolima bez svetla i eto. Da li je bio umoran ili je kriv strm i nepregledan put. Moj Dejan se prevrnuo u provaliju. Automob se zapalio i našla sam ga pred zoru ugljenisanog za volanom. Ostala je tu još uvek šoferšajbna automobila i molim ljude da je odnesu, ne mogu tuda svakodnevno da prolazim sa decom i da je gledam.

- Ne znam, taj čitav dan me čudna jeza podilazila. Nervoza, nekako sam imala čudan predosećaj. Danima mi je pre smrti pričao da ga proganjaju misli o ocu i kroz snove da mu dolazi. Kada su mi javili, znala sam da se nešto loše dogodilo. Krenula sam i kad sam došla do "lade nive", imala sam šta da vidim. Od mog muža je ostao samo pepeo.

- Ta slika će mi ostati za ceo život. Nisam želela da se radi obdukcija, nema razloga. Rekao mi je poslednje tog dana, kada smo se čuli, da kola nemaju svetla i da mobilnim telefonom svetli dok vozi jer preko mosta peške nije hteo da krene. Nije me poslušao. 

- Nemam kud, moram da nastavim dalje. Decu treba izvesti na prav put. Pomažu mi roditelji koji žive u okolini Donjeg Milanovca. I dever, Dejanov brat, uvek je tu kad mi nešto zatreba. Naravno, računama i na Dejanovu majku. Ali, oni su u selu, ja sam ovde na salašu i snalazim se za sada kako moram. Još ničeg nisam svesna. Čekala sam ga to veče na večeri da ga iznenadim, jer nam je bila desetogodišnjica braka. I nije došao... 

- Najstariji sin Stefan je najteže to podneo. Stalno ćuti i plače. Trudim se da što manje o tome govorim. Imam pomoć od njih iako su mali. Sada su oni tu na koje se oslanjam. Kada je beba u pitanju najsigurnija sam kada moram u selo po potrepštine da je ostavim sa Nemanjom. Iako je i on mali, ne ispušta je iz ruku. Možda malo zvuči čudno, ali jedino njemu verujem kad je uz nju. Ona samo kod njega hoće, ne plače i traži ga. Mada i Stefan priskoči. Ivan je malo ljubomoran i zvrk je, pa se plašim i povedem ga sa sobom kud god krenem.

- Imali smo stoku i živinu. Sada, kada me je ovo zadesilo, o tome ne mogu da brinem. Isuviše mi je obaveza pored dece. Ovce sam prodala. Ostalo je još 12 jagnjadi i to ću da prodam jer ne stižem. Moj Dejan je bio strastven lovac. Imamo lovačke pse i oni su nam neka sigurnost, jer sam ovde bez igde ikoga okružena šumom.

Ljudi dobre volje su naseli na priču i odmah priskočili u pomoć. A sada je isplivala gorka istina o lažnoj ucveljenoj udovici.

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi