Stambolić otet u Košutnjaku, pa ubijen pored pripremljene rupe na Fruškoj gori: Zakopan u jami sa živim krečom!

Ivan Stambolić, predsednik Predsedništva Srbije u vreme "velike“ Jugoslavije, otet je i ubijen na današnji dan pre tačno 23 godine. Posmrtni ostaci pronađeni su 28. marta 2003. godine u rupi zalivenoj krečom na Fruškoj gori. Do te jame smrti istražitelje je doveo Nenad Šare, zvani Škene, nekadašnji pripadnik Jedinice za specijalne operacije i šef obezbeđenja Milorada Ulemeka Legije. Stambolić je ubijen, kako se veruje, po nalogu svog nekada bliskog prijatelja i političkog saradnika Slobodana Miloševića, a zločin su počinili osuđeni pripadnici "crvenih beretki".

Uoči saveznih izbora 2000. godine, pominjalo se da bi Stambolić mogao da istupi kao kandidat za predsednika SRJ, a postalo je izvesno da bi na predstojećim izborima mogao postati vođa ujedinjene srpske opozicije (DOS).

Tog 25. avgusta 2000. godine oteli su ga za vreme rekreacije na Košutnjaku pripadnici Jedinice za specijalne operacije. Stambolić je pod pretnjom pištoljem, kako je ispričao i očevidac, ubačen u kombi pod izgovorom da ide na informativni razgovor.

Belim kombijem odvezen je na Zmajevac na Fruškoj gori, gde je već ranije bila iskopana rupa, nakon čega je doveden do nje i prisiljen da klekne. Sa dva metka u potiljak ubio ga je pripadnik JSO-a, a telo je potom spušteno u rupu, zaliveno živim krečom i zatrpano.

Samo mesec dana nakon otmice i ubistva Sambolića, Milošević je izgubio na izborima za predsednika SRJ. Smenjen je 5. oktobra 2000. godine, kada je pod pritiskom masovnih demonstracija morao da prihvati rezultate izbora na kojima ga je pobedio Vojislav Koštunica, kandidat Demokratske opozicije Srbije.

Slučaj vođen kao otmica

Za ubistvo Stambolića pravosnažno su osuđeni najviši funkcioneri Državne bezbednosti i pripadnici JSO. Radomir Marković osuđen je na 15 godina zatvora, dok su Milorad Ulemek Legija i Branko Berček dobili po 40 godina. Nenadu Bujoševiću izrečena je kazna od 35 godina, Leonidu Milivojeviću i Dušku Maričiću Gumaru po 30 godina robije, a Nenadu Iliću 15 godina i sada pokojnom Miloradu Bracanoviću dve godine zatvora.

Suđenje za ubistvo Ivana Stambolića bilo je objedinjeno sa suđenjem za atentat na Vuka Draškovića u Budvi. Prvostepena presuda doneta je 2005. godine. Pravosnažna presuda za ubistvo Stambolića izrečena je 2007. godine. Na optuženičkoj klupi našli su se visoki funkcioneri Miloševićeve tajne službe, dok se samom Miloševiću tada već sudilo za ratne zločine u Hagu, gde je i preminuo 2006. godine.

Miloševićeva tajna služba svakodnevno je pratila i prisluškivala Stambolića i tako pripremila teren za otmicu, odnosno ubistvo. Slučaj se tri godine vodio kao otmica. Dok je deo javnosti zahtevao da se zločin rasvetli, predstavnici JUL-a i SPS-a izjavljivali su: "Pitajte ženu Ivana Stambolića gde joj se muž odšetao.“

Tužilac Mioljub Vitorović, u završnoj reči u postupku za ubistvo Ivana Stambolića, na osnovu dokaza, nedvosmisleno je optužio Slobodana Miloševića i njegovu suprugu Mirjanu Marković da su naručivali ubistva političkih protivnika. Posle te završne reči Vitorović je kažnjen smenom. Mirjana Marković je do smrti živela u Rusiji, gde je dobila politički azil.

Posmtrni ostaci oštrog kritičara Miloševićevog poretka (nazivao ga je boljševizmom i nacional-socijalizmom) pronađeni su tek 28. marta, a sahranjeni 8. aprila 2003. godine, uz sve državne počasti. Naknadnom istragom utvrđeno je da su otmicu, ubistvo pištoljem, spaljivanje tela i zakopavanje na Fruškoj gori počinili pripadnici JSO-a.

Sumnjiva smrt ćerke

Ljubomir Mihajlović, bivši predsednik Komercijalne banke, izjavio je da mu je Ivan Stambolić noć uoči kidnapovanja i ubistva rekao da je odlučio da ne prihvati poziv da se kandiduje na izborima za predsednika SRJ.

"Za javnost je priča da je poginula, ali ja znam da je ubijena. Ne mogu da se ponovo politički aktiviram iz straha da se nešto ne desi Katarini (supruga), Veljku i Tijani (deca).“

Prema pojedinim navodima, Stambolićeva ćerka Bojana ubijena je po naređenju Slobodana Miloševića, a zato je Katarina, Stambolićeva supruga, prema rečima tada prisutnih svedoka, sa Bojanine sahrane oterala Miloševića iz kapele. Bojana je poginula 1988. godine u sumnjivoj saobraćajnoj nesreći u Budvi.

Malo pre toga, došlo je do raskola između nekada najboljih prijatelja, kada je Milošević zabio nož u leđa Stamboliću koji ga je stalno "vukao" sa sobom i čak doveo na mesto predsednika Predsedništva CK SK Srbije. Tada Milošević ojačava državni aparat i okružuje se ljudima sa kojima će oterati Stambolića iz političkog života Srbije.

Milošević je došao na Bojaninu sahranu, izjavio saučešće Stamboliću, ali Ivanova žena je odbila da mu pruži ruku. Ubrzo, u novinama su počele da izlaze strašni naslovi tipa: "Stamboliću treba da se zatre seme", zbog čega je Ivan navodno pozvao svog nekada najboljeg prijatelja i pitao ga: "Dokle, Slobo, ovo", na šta mu je ovaj odgovorio: "Ne znam što mene pitaš, pa ti Ivane znaš da je štampa u Srbiji slobodna!"

To je bio poslednji put da su razgovarali.

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi