"Crvene beretke" otele i ubile Ivana Stambolića: Zakopan u jami sa živim krečom do koje je policiju doveo Legijin šef obezbeđenja!

Ivan Stambolić, predsednik Predsedništva Srbije u vreme „velike“ Jugoslavije, otet je i ubijen 25. avgusta 2000. godine, a njegovi ostaci nađeni su u rupi zalivenoj krečom na Fruškoj gori, otkopanoj pre 21 godinu. Do te jame smrti istražitelje je doveo Nenad Šare, zvani Škene, nekadašnji pripadnik Jedinice za specijalne operacije i šef obezbeđenja Milorada Ulemeka Legije. Stambolić je ubijen, kako se veruje, po nalogu svog nekada bliskog prijatelja i političkog saradnika Slobodana Miloševića, a zločin su počinili osuđeni pripadnici "crvenih beretki".

Stambolića su u Košutnjaku u Beogradu otela petorica pripadnika JSO. Belim kombijem odvezli su ga na Zmajevac na Fruškoj gori. Naterali su ga da klekne, posle čega je ubijen sa dva metka u potiljak, a njegovo telo je bačeno u jamu sa živim krečom. Leš Ivana Stambolića pronađen je tek 28. marta 2003. godine, tokom akcije "Sablja", i to tako što je policiju do mesta ubistva doveo Nenad Šare, svedok saradnik na suđenju.

Printscreen/YouTube/Rudar7

Samo mesec dana nakon otmice i ubistva Stambolića, Milošević je izgubio na izborima za predsednika SRJ. Smenjen je 5. oktobra 2000. godine, kada je pod pritiskom masovnih demonstracija morao da prihvati rezultate izbora na kojima ga je pobedio Vojislav Koštunica, kandidat Demokratske opozicije Srbije.

Za ubistvo Stambolića pravosnažno su osuđeni najviši funkcioneri Državne bezbednosti i pripadnici JSO. Radomir Marković osuđen je na 15 godina zatvora, dok su Milorad Ulemek Legija i Branko Berček dobili po 40 godina zatvora. Nenadu Bujoševiću izrečena je kazna od 35 godina, Leonidu Milivojeviću i Dušku Maričiću Gumaru po 30 godina robije, a Nenadu Iliću 15 godina i sada pokojnom Miloradu Bracanoviću dve godine zatvora.

Suđenje za ubistvo Ivana Stambolića bilo je objedinjeno sa suđenjem za atentat na Vuka Draškovića u Budvi. Prvostepena presuda doneta je 2005. godine.

Slučaj vođen kao otmica

Pravosnažna presuda za ubistvo Stambolića izrečena je 2007. godine. Na optuženičkoj klupi našli su se visoki funkcioneri Miloševićeve tajne službe, dok se samom Miloševiću tada već sudilo za ratne zločine u Hagu, gde je i preminuo 2006. godine. U presudi je navedeno da je Milošević nalogodavac.

Miloševićeva tajna služba svakodnevno je pratila i prisluškivala Stambolića i tako pripremila teren za otmicu, odnosno ubistvo. Slučaj se tri godine vodio kao otmica. Dok je deo javnosti zahtevao da se zločin rasvetli, predstavnici JUL-a i SPS-a izjavljivali su: "Pitajte ženu Ivana Stambolića gde joj se muž odšetao.“

Tužilac Mioljub Vitorović, u završnoj reči u postupku za ubistvo Ivana Stambolića, na osnovu dokaza, nedvosmisleno je optužio Slobodana Miloševića i njegovu suprugu Mirjanu Marković da su naručivali ubistva političkih protivnika. Posle te završne reči Vitorović je kažnjen smenom.

"Sudimo organizaciji za ubijanje, odnosno, odredu DB-a namenjenom za likvidacije, ali šta je sa organizacijom ili njenim delovima koji su bili ili su još u ekonomiji, pravosuđu, policiji, medijima, politici i koja, u strahu da ne bude otkrivena, podržava ovakve odbrane okrivljenih i održava ih u zabludi da će se sve po njih povoljno rešiti? U ovom trenutku nijedna institucija u zemlji ne brani zemlju u toj meri kao što to radi ovaj sud. Vaša odgovornost je toliko veća, ali te odgovornosti ne treba se bojati. Naprotiv, istorija je zabeležila zlo, istorija očekuje odgovor. Odgovor ovog suda treba da bude takav da ne padne pod udar istorije. Sve što nije adekvatan odgovor na zlo režima Slobodana Miloševića istorija će osuditi", rekao je Vitorović.

Mirjana Marković je do smrti živela u Rusiji, gde je dobila politički azil.

Sumnjiva smrt ćerke

Posmtrni ostaci oštrog kritičara Miloševićevog poretka (nazivao ga je boljševizmom i nacional-socijalizmom) pronađeni su tek 28. marta, a sahranjeni 8. aprila 2003. godine, uz sve državne počasti. Naknadnom istragom je utvrđeno da su otmicu, ubistvo pištoljem, spaljivanje tela i zakopavanje na Fruškoj gori počinili pripadnici JSO.

Printscreen/YouTube/Ljufi govore

Ljubomir Mihajlović, bivši predsednik Komercijalne banke, izjavio je da mu je Ivan Stambolić noć uoči kidnapovanja i ubistva rekao da je odlučio da ne prihvati poziv da se kandiduje na izborima za predsednika SRJ. On je rekao da je te večeri Stambolić ispričao da je odlučio da ne prihvati predlog da bude protivkandidat Slobodanu Miloševiću na predsedničkim izborima.

"Milošević me je smenio, a posle smene sam doživeo i tragediju, poginula mi je ćerka u saobraćajnoj nesreći u Budvi. Za javnost je priča da je poginula, ali ja znam da je ubijena. Ne mogu da se ponovo politički aktiviram iz straha da se nešto ne desi Katarini (supruga), Veljku i Tijani (deca)“, rekao mu je tada Stambolić.

Printscreen/YouTube/Hjezinac

Prema pojedinim navodima, Stambolićeva ćerka Bojana ubijena je po naređenju Slobodana Miloševića, i zato je Katarina, Stambolićeva supruga, prema rečima tada prisutnih svedoka, sa Bojanine sahrane oterala Miloševića iz kapele. Bojana je poginula 1988. godine u sumnjivoj saobraćajnoj nesreći u Budvi. 

Malo pre toga, došlo je do raskola između nekada najboljih prijatelja, kada je Milošević zabio nož u leđa Stamboliću koji ga je stalno "vukao" sa sobom i čak doveo na mesto predsednika Predsedništva CK SK Srbije. Tada Milošević ojačava državni aparat i okružuje se ljudima sa kojima će oterati Stambolića iz političkog života Srbije.

Milošević je došao na Bojaninu sahranu, izjavio saučešće Stamboliću, ali Ivanova žena je odbila da mu pruži ruku. Ubrzo, u novinama su počele da izlaze strašni naslovi tipa: "Stamboliću treba da se zatre seme", zbog čega je Ivan navodno pozvao svog nekada najboljeg prijatelja i pitao ga: "Dokle, Slobo, ovo", na šta mu je ovaj odgovorio: "Ne znam što mene pitaš, pa ti, Ivane, znaš da je štampa u Srbiji slobodna!" To je bio poslednji put da su razgovarali.

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi