Preživeo "zolju", bombu i tri pucnjave, pa izrešetan ispred "Stupice": Ubica Ljube Zemunca likvidiran iz šestog pokušaja!

Preživeo je pet atentata, na njega je pucano "zoljom" u centru Beograda, zarađivao je ogromne sume tadašnjih nemačkih maraka, bio je vođa u to vreme najjačeg "voždovačkog klana", ali je ostao poznat samo po tome što je u Frankgurtu ubio Ljubomira Magaša, poznatijeg kao Ljuba Zemunac, legendu beogradskog asfalta i jugoslovenskog podzemlja.

Reč je o Goranu Vukoviću, zvanom Majmun. Likvidiran je na današnji dan 1994. godine, iz šestog pokušaja, u "sačekuši" ispred Teatra "Bojan Stupica", kod Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Tog 12. decembra, oko 21 sat, dvojica maskiranih napadača istrčala su iz parka "Manjež" i prema Vukoviću, koji je sa prijateljem ulazio u svoj prepoznatljivi beli  "BMW 850CS", ispalili više rafala iz automatske puške. 

Printscreen/YouTube

Vuković, pogođen sa 25 metaka, odmah je izdahnuo, dok je njegov prijatelj Duško Malović pogođen sa četiri hica prevezen u Urgentni centar u Beogradu, gde je dan kasnije preminuo od zadobijenih povreda.

Očevici su tada ispričali da je Vuković, pre nego što je počela pucnjava, pogledao ispod svog automobila da slučajno nije podmetnuta bomba. Rafalnu paljbu, međutim, nije očekivao. 

Na lice mesta, neposredno posle pucnjave, stigli su svi pripadnici "voždovačkog klana", ali i kriminalci iz drugih delova grada. Vest da je likvidiran Majmun odjeknula je brzinom munje.

Vešt u skakanju i penjanju

Oni su sve vreme posmatrali policijski uviđaj koji je trajao do duboko u noć. Ubrzo je stigla i Vukovićeva supruga Tanja koja se kukajući bacala na auto i pokušavala da priđe ubijenom suprugu, dok su je policajci držali.

Nadimak Majmun, Vuković je dobio jer je bio vešt u skakanju i mogao bez problema da se popne sa spoljne strane zgrade do drugog sprata. Zbog toga je bio vešt provalnik.

Prvi put dospeo je na robiju sa 24 godine, Te1983. godine bio je mladi kriminalac, ali mu se životni put ubrzo promenio..Goran Vuković rođen je 1959. godine u Beogradu. Od malena je "sticao iskustvo" na beogradskom asfaltu. Kako je i sam bio sa Voždovca, uzor mu je bio Đorđe Božović Giška, sa kojim se družio još kao maloletnik.

Javnosti je postao poznat 1986. godine kad je u Frankfurtu, ispred zgrade Zemaljskog suda, upucao Ljubomira Magaša, Ljuba Zemunac, vođa podzemlja u Frankfurtu tada, posle nekoliko sati preminuo je u bolnici. Taj događaj ga je lansirao u sam vrh kriminalnog miljea tadašnje države, a razlog za ubistvo je, najverovatnije, osveta.

Ranije, prilikom jedne rasprave sa Magašem, na njega je zapucao Magašev prijatelj Cane kada su mu meci pogodili bubreg, jetru i debelo crevo. Pukom srećom i uz pomoć prijatelja Borisa Petkova, Majmun je uspeo da pobegne, ali je ubrzo počeo da priča kako će se osvetitit.

Smejao se kad je uhapšen

Došavši u Frankfurt na suđenje koje je imao, i u pratnji prijatelja  supruge, Majmun je ugledao Ljubu i ekipu ispred zgrade suda, koji su takođe imali zakazan pretres. Po izjavama Gorana Vukovića Majmuna, nije išao u Frankfurt da bi se svetio, čak je i samom Magašu rekao da je došao svojim poslom u Nemačku. Usledila je rasprava i Majmun je otvorio vatru na Magaša.

Uhapšen je odmah ispred zgrade suda, a dok su mu nemački policajci stavljali "lisice" smejao se. Za ubistvo Ljube Zemunca, odležao je kaznu od pet godina zatvora u Nemačkoj.

- Ni tada, kad se to desilo, ja Ljubu nisam prvi napao, oni su na mene kidisali. Da si u ne znam kakvoj svađi, ako ideš sa ženom, ako ti je tu familija, niko se ne napada, sve se zaboravlja, to je uvek među nama bio neki nepisani zakon. Pa nisam valjda mogao da dozvolim da me Ljuba potcenjuje pred rođenom ženom?! Nije bilo jednostavno ubiti Ljubu Zemunca, najveću legendu jugoslovenskog i evropskog podzemlja - pričao je kasnije.

Ljuba je, kako je tvrdio Vuković, bio vrlo opasan i okretan. Znao je šta ga gde čeka. Mnogi su pokušali da ga likvidiraju, a pre njega ga je u Milanu ranio u stomak samo Kole Debeli, odnosno Nikola Vučićević.

U zatvoru je proveo pet godina, a potom se 1991. godine vratio u Jugoslaviju. Pričao je da je za zadatke koje je obavljao uzimao od 50.000 do 100.000 maraka mesečno.

Koban šesti atentat

Sigurnu smrt Vuković je izbegao čak pet puta. Prvi put je na njega pucano iz ručnog bacača "zolja". Ovaj filmski pokušaj ubistva završio se srećno po Majmuna. Vrata na automobilu bila su otvorena, a projektil je prošao između sedišta i kroz Vukovićeve noge.

Drugi put je ispod njegovog automobila podmetnuta bomba. Eksplozivna naprava, srećom, nije aktivirana, a pretpostavlja se da vozilo i Majmun nisu odleteli u vazduh, jer je sa njim, kao suvozač, bio sin tada istaknutog generala.

Treći put, napadači su na Vukovića pucali iz mraka. U rafalnoj paljbi on nije mogao da vidi ko puca, ali je ostao dovoljno pribran da pobegne i sačuva život. Samo tri nedelje kasnije, na isti način, neprijatelji su ponovo pokušali da ga likvidiraju. Tada je, kao i prethodni put, skokom u zaklon sačuvao sebi život.

Peti put zbio se u blizini diskoteke "Luv". Vuković je video obrise u mraku, prišao i od momka koga je zatekao oteo "škorpion", kao i legitimaciju saveznog SUP-a. Tada je prišao još jedan mladić, usledili su tuča i revolveraški obračun, Ispostavilo se da su u pitanju dvojica policajaca koji nisu bili na dužnosti, a od kojih je jedan pogođen sa šest metaka. Ranjeni policajac se oporavio, a ubrzo je cela priča zaboravljena..

U Beogradu je Vuković držao nekoliko klubova, bio je prvi čovek voždovačkog ganga koji je tada slovio za jedan od najjačih, i družio se sa Voždovčanima Đorđem Božovićem Giškom, Branislavom Matićem Belim i Aleksandrom Kneževićem Kneleteom. 

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi