Umro je onako kako je živeo, na ulici, brzo! Legende o Ljubi Zemuncu pričaju se i 35 godina posle njegovog ubistva

Ljubomir Magaš, poznatiji kao Ljuba Zemunac, legenda jugoslovenskog i beogradskog podzemlja, čovek o kome se i 35 godina posle njegove smrti, ispredaju priče. A jedna od njih kaže da ko udara glavom u rukavicu na spomeniku Ljube Zemunca to je garancija da će postati opasan momak sa beogradskog asfalta.

Bio je idol svih dečaka odraslih na ulici, odmetnik koji se državi suprotstavio pesnicama i sa namerom da kako je negde ostalo zapisano "kršeći zakon dođe do pravde". O Ljubi su ispredane gotovo neverovatne, ali i kontradiktorne priče. Govorilo se tako da je najjači, blag i prek, pitom i nepredvidiv.

Imenu Ljube Zemunca generacija kojoj je pripadao duguje zahvalnost za blagonaklon odnos prema kriminalcima koje je Beograd iznedrio. Pamtimo ga i kao začetnika jednog načina života koji se u Beogradu primio devedesetih.

U momentu kad je ubijen imao je 38 godina. Pričalo se da je umro onako kako je i živeo. Na ulici, brzo. Sahrana Ljube Zemunca bila je jedna od najvećih u istoriji Beograda. Pre njega, toliki broj ljudi ispratio je jedino Tita, Krcuna i Rankovića. 

Magaš je ubijen ispred Zemaljskog suda u Frankfurtu 10. novembra 1986 godine. Obarač je povukao Goran Vuković, poznatiji kao Majmun, nepriikosnoveni vođa "voždovačkog klana", ali nalogodavac nikad nije otkriven niti je rasvetljena pozadina ove likvidacije. 

Vukovićev smeh

Kobnog dana, Ljuba je imao obavezu da na sudu objasni neke svoje ranije ucenjivačke poteze. Mlađi Vuković bio je istog jutra na sudu zbog provala. Sreli su se na stepeništu. Ljuba je bio u pratnji prijatelja, a Goran sa prijateljem i ženom. Usledila je rasprava tokom koje je Vuković izvukao pištolj i pucao u Magaša.

Kad ga je pogodio Goran Vuković, Ljuba Zemunac je uspeo da progovori: “Vidi, ubi me ova pička.” To su i njegove poslednje reči. je tražio gluvi mir u sobi dok on spava. Ko nije voleo gimnastiku ili boks, dobijao je batine od njega. Ljuba Zemunac je naterao 20 zatvorenika da 30 dana žvaću hleb od kog je on vajao šahovske figure. Ta šahovska garnitura i danas se nalazi u Muzeju beogradskog CZ.

Nekoliko sati kasnije Ljubomir Magaš je izdahnuo u frankfurtskoj bolnici. Vuković je uhapšen, dok se smejao neposredno posle zločina odmah ispred zgrade suda. Odmah je odbio predlog policije da se brani sa slobode. Shvatio je da je bezbedniji u zatvoru nego na ulici. U nemačkom zatvoru proveo je pet godina, a 1991. godine vratio se u Beograd gde je ubijen u decembru 1994. godine.

- Ni tada, kad se to desilo, ja Ljubu nisam prvi napao, oni su na mene kidisali. Da si u ne znam kakvoj svađi, ako ideš sa ženom, ako ti je tu familija, niko se ne napada, sve se zaboravlja, to je uvek među nama bio neki nepisani zakon. Pa nisam valjda mogao da dozvolim da me Ljuba potcenjuje pred rođenom ženom?! - pričao je svojevremeno Vuković.

Ljubomir Magaš Printscreen/Facebook/Mafija ne prašta

Kasnije je pričao da nije bilo jednostavno ubiti Ljubu Zemunca, najveću legendu jugoslovenskog i evropskog podzemlja.

- Bio je vrlo opasan i okretan. Znao je šta ga gde čeka. Mnogi su pokušali da ga likvidiraju, a pre mene ga je u Milanu upucao u stomak samo Kole Debeli, odnosno Nikola Vučićević - pričao je za medije kasnije Vuković.

Tri silovanja

Magaš je rođen u Zemunu u porodici Šime Magaša, poreklom iz Vinjerca pored Zadra i Rose, rođene Ćurči. Sa porodicom se kasnije preselio na Zvezdaru, a posle razvoda roditelja kad je imao šest godina, nastavio je da živi sa majkom.

Učio je auto-limarski zanat, ali ga nije završio. Radio je jedno vreme u pogonu IMT u Dobanovcima. U policiji je prvi put registrovan 1964. godine, kao napasnik. Na Zvezdari je počeo da se bavi ameterskim boksom i uličnim tučama. Sud u Beogradu mu je 1965. odredio kazneno popravnu meru slanja u Dom za maloletne prestupnike u Nišu. Godine 1967. u jednoj tuči na Tehnološkom fakultetu pretukao je studenta Vladimira Vučkovića, pa je u strahu od policije, prvi put pobegao u Austriju.

Kad se vratio iz inostranstva Iste godine osumnjičen je da je zajedno sa Radetom Ćaldovićem Ćentom i Zoranom Milosavljevićem Robijom silovao jednu devojku. Za ovo delo je dobio tri godine zatvora u Sremskoj Mitrovici, ali je odslužio dve godine. U životu je bio osumnjičen za tri silovanja i za svako je tvrdio da mu je namešteno.

Posle izlaska iz zatvora u martu 1971. godine našao se na Interpolovoj poternici zbog krađe automobila. Čim je izdata poternica, bio je bekstvu zajedno sa svojim prijateljem Đanijem sa kojim je pobegao u Italiju. Sedamdesetih godina je boravio u zapadnoj Evropi gde se bavio pljačkma i iznudama. Osumnjičen je za ubistvo Veljka Krivokapića 27. oktobra 1978. u kafeu „Zur Hauptpost” u Beču.

Nije imao pare

Jedan Ljubin drug ispričao je novinarima da Ljuba uglavnom nije bio pri parama.

- E, koliko smo puta gladovali, nismo u džepu imali ni za sok, a kamoli nešto drugo. Posle je otišao u Nemačku jer nije imao drugog izbora. Posle toga se u Frankfurtu desilo šta se desilo, ali pouzdano znam da se i tada pisalo naširoko kako je ubijen kralj podzemlja, kako je ubijen neki evropski kriminalac, prebogat, a ja znam da je iza njega ostao jedan polovan “mercedes 190” nekoliko kožnih jakni i samo sedam hiljada maraka u kešu - tvrdio je njegov prijatelj.

Ljubina majka Rosa je, kao i mnogi drugi Srbi, sumnjala da su prste u ubistvo njenog sina umešali i Nemci i citirala je stručnjaka za organizovani kriminal Gerharda Bekera, koji je Ljubu optužio da pod kontrolom drži "oko 250 razbojnika iz Jugoslavije u Frankfurtu i okolini".

- Kad je Ljuba uhapšen zbog pucanja na Gorana Vukovića, došao je policajac Oto Leder. Nije on bio običan policajac, već neki glavni za saradnju s američkom CIA. Ja sam bila na tom suđenju. Dvaput je policiji Goran davao izjavu da ne zna ko je pucao u njega. Tek kad je Leder došao u Frankfurt, Goran je rekao da je Ljuba pucao. Sad, taj Ljubin drug kod kojeg sam odsedala, vidim sav usplahiren, ubledeo, kaže meni: "Tetka Roso, znate li vi ko je taj Leder? " Šta me briga, mislim se - govorila je Rosa.

Nedugo posle toga prenela je Ljubi šta se u Beogradu priča, da mnogi sarađuju s policijom, da je neki nemački policajac dolazio u Beograd i saslušavao joj zeta.

- Pa to je ono đubre što sedi iza tebe, to je taj Oto Leder. Znaj, majko, ako mi neko dođe glave, to će biti on - rekao je Ljuba tada.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi