Smrt gardista u kasarni na Topčideru 18 godina nije razjašnjena: Šta i koga su videli Milovanović i Jakovljević, pa su morali da nestanu?
Da je u vreme agresije NATO znao da u "Karašu" boravi Slobodan Milošević, sravnio bi Dedinje sa zemljom
Smrt dvojice gardista Vojske Srbije i Crne Gore Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića ispred podzemnog vojnog objekta "Karaš" u krugu kasarne na Topčideru i danas, tačno 18 godina kasnije, pod velom je misterije. Gardisti su pronađeni sa više prostrelnih rana, od kojih su ubrzo preminuli, a okolnosti pod kojima su nastradali nikada nisu razjašnjene.
U mrtvčakom ropcu, u vojnom sanitetu na putu od kasarne "Topčider" do VMA, vojnik Dražen Milovanović uspeo je da izgovori: “Iznutra, iznutra”, a potom je izdahnuo. Šta je smrtno ranjeni gardista video tog 5. oktobra 2004. godine, dok je bio na straži sa Draganom Jakovljevićem?
Da li su videli nešto što nisu smeli – šverc droge ili oružja, koji se, navodno, odvijao u okviru elitnog vojnog objekta, ili su svedočili skrivanju u to vreme najpoznatijeg haškog begunca, generala Ratka Mladića, ili nešto treće – do danas nije utvrđeno, iako je ovaj slučaj, uz naknadno ponovljeni uviđaj, istragu nezavisne državne komisije, otišao na veštačenje čak do Amerike.
Prema zvaničnoj verziji, vojnik Jakovljević ubio je vojnika Milovanovića, a potom presudio sebi. Potpisao je patolog Branimir Aleksandrić, koji je 2020. godine preminuo.
Pročitajte još:
Tela dvojice vojnika pronađena su iznad podzemnog objekta "Karaš", brižljivo čuvanog od očiju javnosti. Odmah su obaveštene sve nadležne službe, a tada vojni istražni sudija Vuk Tufegdžić obavio je uviđaj. Posle prikupljenih dokaza, saslušanja svedoka i urađenih veštačenja, saopšteno je da je, posle prepirke i fizičkog kontakta, Jakovljević uzeo pušku od Milovanovića i pucao u njega. "Iako ranjen, Milovanović je krenuo ka njemu, a Jakovljević je, osvrćući se, ispalio u njega još dva hica. Misleći da ga je ubio, presudio je i sebi.”
Treća osoba
Roditelji gardista nisu mogli da poveruju u ovu tezu, a na noge se digla i javnost, kao i mnogi političari. Formirana je nezavisna komisija, na čelu sa Božom Prelevićem, a njeni rezultati šokirali su javnost.
Gardiste je ubila treća osoba. Zločinac je prvo razoružao Milovanovića i povukao se ka Jakovljeviću, a potom ih ubio obojicu. Ustanovljeno je da je pored Jakovljevića pronađeno pet okvira za municiju, iako su obojica bila zadužena sa po dva puna i dva prazna.
Vojnike ubio oficir policije?
Zastupnik porodice nastradalih vojnika Predrag Savić tvrdi da postoji svedok Saša Reljić koji je u to vreme bio u kabinetu predsednika Tadića i koji je naveo imenom i prezimenom čoveka za koga tvrdi da je aktivan oficir policije i da je on ubio vojnike.
- Navodno su određene količine kokaina bile skrivene u objektu "Karaš", a vojnici su slučajno naleteli na jednu grupu koja je iznosila tu drogu, jer su tada bili na dužnosti. To je jedna od varijanti na koju je Reljić ukazao, a takođe je rekao da ovaj predmet neće biti rešen dok je na vlasti u Crnoj Gori Milo Đukanović – dodao je on.
Bivši ministar pravosuđa Vladan Batić tvrdio je da postoji uzročno-posledična veza između podzemnog objekta "Karaš" i pogibije dvojice gardista, a od samog početka provlačila se teza da su mladići ubijeni, jer su videli haškog begunca.
Foto: Wikipedia
Utvrđeno je da je bilo propusta tokom samog uviđaja, jer osobama koje su u ovom objektu radile kao civili u vreme pogibije gardista nisu uzete parafinske rukavice. A jedan od njih bio je i Nenad Ćosić, sin tadašnjeg komandanta ove kasarne Radomira Ćosića.
Nenad je nekoliko godina kasnije uhapšen zbog krađe oružja iz jednog drugog objekta, a osoba koja je sa njim radila po ugovoru u vojsci poginula je u saobraćajnoj nesreći na Voždovcu, bežeći od nepoznatih napadača.
FBI i ulazak u "Karaš"
Vojno pravosuđe je ubrzo stavilo tačku na ovaj slučaj, ali 1. januara 2005. godine, kad su vojni predmeti prešli u nadležnost civilnog pravosuđa, pravni zastupnici porodica Jakovljević i Milovanović aktivirali su postupak podnošenjem krivične prijave protiv nepoznate osobe zbog ubistva. U kasarni "Topčider" je 14. marta 2005. godine obavljen još jedan uviđaj, a ovoga puta vodio ga je istražni sudija Dragan Lazarević, kojem je predmet dodeljen.
Usledilo je još jedno neslaganje između mišljenja dveju komisija. Zatraženo je mišljenje međunarodne renomirane institucije iz Vizbadena, ali Nemci nisu garantovali nalaz u razumnom roku, pa je posao poveren ekspertima FBI.
Sam protiv svih, profesor Aleksandrić je uključivanje FBI u ceo slučaj ocenio kao politizovanje smrti gardista da bi strane službe ušle u tajni objekat "Karaš" u Topčideru, za koji tokom NATO agresije nisu znali da postoji, u potrazi za tragovima DNK Ratka Mladića.
Youtube/MNA Agency
Profesor Aleksandrić osporio je nalaze FBI i Ljubiše Dragovića sa odeljenja za forenzičku patologiju i medicinska istraživanja iz Mičigena, rečima da su ništavni i sramni, a naročito je kritičan prema rezultatima Prelevićeve komisije, koja je, kako je tvrdio, bila sklona friziranju, pa čak i izmišljanju dokaza.
Balističar i trasolog izbačeni
Govorio je i da je za njega neverovatno da niko nije objavio da je Prelević iz svoje komisije izbacio balističara Milana Kunjadića i trasologa Miroslava Busačevića, kada su napismeno dali svoje mišljenje, izdvojeno od ostalih članova komisije.
- Njihovo veštačenje u suštini je veštačenje koje sam ja potvrdio i dopunio. Drugim rečima, u Prelevićevoj komisiji postoje dva mišljenja - jedno koje se slaže sa mojim i drugo na koje se Prelević večito poziva da ih je ubilo treće lice - navodio je poznati patolog, konstatujući da je slučaj iskorišćen da bi se dezavuisale institucije Vojske.
Cilj je, kako je tvrdio, bio da se uđe u tajni objekat "Karaš", jer da je NATO znao za njega 1999. godine, on bi Dedinje sravnio sa zemljom, pogotovo što se Slobodan Milošević u vreme bombardovanja jedno vreme tamo krio, ali i da bi se uzeli brisevi da se vidi da li ima DNK tragova tadašnjeg begunca Ratka Mladića.
Zanimljivo je i to da je na međunarodnom kongresu forenzičkih nauka juna 2007. godine u Ohridu, doktor Aleksandrić prezentovao smrt dvojice vojnika pred 70 kolega iz inostranstva i za svoje višednevno izlaganje dobio najvišu stručnu ocenu.
Za najvećeg krivca te afere smatrao je Više tužilaštvo u Beogradu, jer “nije imalo petlju da zaključi slučaj”.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari