Priča o Giškinom ocu kao iz filma: Oteli ga kada je išao ka poljskom wc-u, sumnjalo se da je ubijen u krvnoj osveti!
Kada je Giška odbio da za Udbu ubije vojvodu Momčila Đujića, neko mu je obio sef u kome su bila i odlikovanja njegovog pokojnog oca
Đorđe Božović Giška bio je srpski kriminalni i paravojni komandant tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Božović je rođen kao Đorđe Mićković 16. septembra 1955. u Peći od oca Gavrila "Gavra" Mićkovića iz klana Kuči i majke Milene.
Kada mu je otac ubijen porodica se preselila u Beograd, nastanivši se u naselju Voždovac. Njegov dolazak na Voždovac sa osam godina oblikovao je ostatak Đorđevog života. O njegovom životu nizale su se legende, ali jedna o njegovom ocu, tačnije ona o njegovom ubistvu, retko gde je ispričana.
Naime, u grupi "Legende devedesetih" objavljena je ranije priča o detaljima života Gavra Mićkovića.
Pročitajte još:
Gavro je ubio Austrougara zbog čega se zamerio kralju Nikoli i morao je da promeni prezime, godište i pobegne u Ameriku. Vratio se kao dobrovoljac, učestvovao u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Više puta je ranjavan. Dobio je silna odlikovanja Amerike, Engleske i Srbije. Dobio je američku vojnu penziju. Trebalo da bude zubar (Amerika je htela da mu plati studije) ali ipak je postao bogati zlatar. Vratio se u Jugu i u 65. godini oženio 23-godišnju Milenu. Godinu dana kasnije se rodio Giška, a dve godine kasnije Slavica.
Kada je imao 75 godina, Gavro je otišao u Murinu na sahranu ćerke svoje sestre. Kad je izašao napolje ka poljskom veceu, otela su ga navodno dva čoveka zbog neke krvne osvete i ubili ga od batina. Pet kilometara dalje pronašla ga je žena i odvela doktoru, pa su ga prebacili na Zvezdaru da se leči.
Iako star, imao je jako srce i dugo mu je Milena davala lekove i držala ga u životu dok nije ispustio dušu. Njegove ubice su kasnije nastradale vozeći kamion sa peskom da grade kuću. Udes je bio tako stravičan da su im delove tela sa ulice skupljali lopatama.
Mlad došao u sukob sa zakonom
Giška je postao član bokserskog kluba "Radnički" na Voždovcu ubrzo po preseljenju. Gradom kruži legenda da Božovića u borbama niko nije mogao da pobedi. Vrlo mlad došao je u sukob sa zakonom, i u jednoj uličnoj tuči izboden nožem. To ranjavanje preživeo je zahvaljujući svojoj konstituciji i zbog toga je i dobio nadimak Giška.
Bio je prijatelj sa mnogobrojnim viđenijim pripadnicima beogradskog i srpskog podzemlja poput Branislava Matića Belog, koji je ubijen samo mesec dana pre njega i sa kojim je osnovao Srpsku gardu. Družio se i sa Borisom Petkovim, koji mu je bio školski drug i komšija, Rankom Rubežićem i mnogim drugima.
Kada je Giška odbio da za Udbu ubije vojvodu Momčila Đujića, neko mu je obio sef u kome su pored 10 pasoša i novca, bila i odlikovanja njegovog pokojnog oca, što ga je veoma pogodilo.
Bio je ponosan i na svog dedu iz Kuča, koji je dok su bežali od Turaka, rekao da mu ostave kubure i munciju da im drži odstupnicu.
Deda se hrabro držao, pucao sat vremena i pobio mnoge Turke pre nego što je izgubio život. Kada je Giška prvi put čuo tu priču o svom dedi koji je poginuo herojskom smrću kao Tanasko Rajić, plakao je kao kiša.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari