Otkrivamo: Da li su ubice inspektora Šćekića umešane u atentat na ministra vojske? Streljan u ime nezavisnosti CG

Troje može čuvati tajnu ukoliko je dvoje od njih mrtvo. Izreka američkog političara i borca za slobodu čoveka Bendžamina Frenklina univerzalna je, primenjiva uvek i svuda u životu, a naročito precizna kad su u pitanju ubistva, i to planirana, politička i organizovana. Zato ni danas, posle dramatičnih devedesetih i dvehiljaditih nema odgovora ko je i po čijem nalogu ubijao čak i visoke državne funkcionere tog vremena.

Istrage ovih ubistava još su tamo gde su bile kad se krv prolila – na samom početku.

To je slučaj i sa ubistvom nekadašnjeg visokog funkiconera Savezne Republike Jugoslavije, ministra odbrane Pavla Bulatovića, međutim, istragom nekih novijih likvidacija, došlo se do podatka ko je mogući izvršilac ili saučesnik u ovom gotovo zaboravljenom zločinu.

-Iz najviših bezbedonosnih struktura Srbije stigla je informacija o mogućoj umešanosti jednog od učesnika u ubistvu policijskog inspektora iz Podgorice Slavoljuba Šćekića učestvovao i u ubistvu ministra Bulatovića. Ta saznanja su prilično pouzdana, a aktivnom istragom možda bi se moglo utvrditi i ko su nalogodavci ubistva ministra vojske, otkriva naš dobro obavešteni izvor.

Saša Boreta iz Budve i Ljubo Bigović iz Bara osuđeni su 2012. zbog ubistva policajca Slavoljuba Šćekića na po 30 godina robije. U presudi piše da su Boreta i Bigović podstrekli Alana Kožara i ostale da podmetnu eksploziv na tadašnje gradilište elitnog hotela "Splendid".

Opasne veze

Namera im je bila, kako se navodi, da prinude vlasnika hotela, Žarka Radulovića da im plati reket. Na čelu policijskog tima za rasvetljavanje tog slučaja bio je Šćekić, koji je ubijen 2005.

Ljubo Bigović je bio na čelu jednog od jačih barskih klanova zajedno sa svojim drugom iz mladosti Arminom Mušom Osmanagićem sa kojim je bio i u rodbinskim odnosima.

Muša je ubijen 2014. u Baru. Ljubo je takođe u rodbinskim odnosima sa Nebojšom Stojkovićem Stojketom, vođom rakovičkog klana, koji je  jedva preživeo opasnu sačekušu u Barseloni.
Saša Boreta je smatran za jednog od najuticajnijih ljudi u Budvi koji je 2014. godine u zatvoru u Spužu vrelim uljem polio optuženog za ubistvo brata Luke Bojovića. Kao glavne suparnike Borete, mediji su pominjali kontroverznog Ivana Delića i kao i Darka Šarića.

Printscreen/YouTube/Rudar7

Pre nego će biti ubijen, ministar odbrane SRJ Pavle Bulatović, nemaran prema ličnoj bezbednosti, objasnio je: “Ako bi mene ubili, ni manje štete ni veće bruke za državu.”

Opšti zaključak nakon Bulatovićevog ubistva bio je da je to bio teroristički akt organizovan kao klasično političko ubistvo kojim je crnogorska vlast pripremala projekat nasilnog otcepljenja Crne Gore iz SRJ, a trebalo je da se kroz seriju terorističkih akcija nanesu udarci u pravcu slabljenja moći Vojske Jugoslavije.

Bez preterane sramote

Pavle Bulatović ubijen je 7. februara 2000. godine u večernjim satima u restoranu „Rad“ na stadionu na Banjici dok je sedeo s Vukom Obradovićem, direktorom Ju garant banke, i Mirkom Kneževićem, upravnikom restorana. Državni vrh, na čijem je čelu tada bio Slobodan Milošević, ubistvo ministra odbrane okarakterisala je kao čin terorizma i najavila obračun, međutim, niti se država mnogo potresla što joj je ministar ubijen, niti je pokazala da ju je preterano sramota.

Zajedničku istragu vodile su vojna bezbedonosna služba i kriminalistička policija, ali celokupna javnost u mesecima koji su usledili mnogo više je bila zaintrigirana krvavim događajem koji se dogodio samo tri nedelje pre Bulatovićevog smaknuća - trostrukim ubistvom u Interkontinentalu kada je likvidiran Željko Ražnatović Arkan.

 Dve godine nakon Bulatovićevog ubistva, proveravane su informacije o pripadniku kriminalne bande Ivanu Deliću, za koga su anketni odbori saveznog parlamenta naveli da je ubica ministra odbrane.

Ivan Delić Printscreen/Youtube/Rudar7

Osumnjičeni Delić tvrdio je da tog 7. februara 2000. kada je Bulatović ubijen bio u Budvi, u restoranu svog oca, sa većim brojem poslovnih ljudi.

 U izjavi za RTS Delić je demantovao i ostale navode skupštinske optužnice:

 -Nijedan od ovih navoda nije tačan. Niti sam pobegao za Švajcarsku 20. oktobra, niti živim i boravim u Švajcarskoj, niti poznajem ljude koji su navedeni, niti sam uradio ovo što se desilo. Za to imam svedoke, bio sam u Budvi.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi