Paradajz iz Albanije usred Beograda: Ovo povrće nije jedino što uvozimo iz susedne države

U Beogradu se prodaje paradajz na kome se nalaze nalepnice firme "Adi-Led" koja se, prema podacima koji se mogu naći na internetu, nalazi u albanskom mestu Berat.

Iako na nalepnici ne piše da paradajz stiže iz Albanije, novinar 24sedam uspeo je da ovaj podatak sazna slučajno od prodavačice, kada je upitao odakle je povrće.

Zanimljivo je da ova firma nema svoj veb-sajt, osim FB stranice na kojoj se nalaze osnovni podaci i nekoliko fotografija paradajza. Takođe, na stranici piše da je reč o poljoprivrednoj zadruzi.

24sedam

Poljoprivredni stručnjak Milan Prostran kaže za 24sedam da paradajz nije jedino što uvozimo iz Albanije, kao i da se ne treba tome čuditi.

- To nije ništa novo, Srbija je članica CEFTA sporazuma, tako da nam iz Albanije dolaze mnogi proizvodi. Pogotovo riba i povrće, pa čak i voće. Paradajz se poslednjih godina kod nas proizvodio i tokom zime, ali imajući u vidu da su poskupeli energenti, a sve treba grejati, cena proizvodnje postala je visoka. A kada je visoka cena, proizvodnja u plastenicima nije isplativa. Tako da preko zime, uglavnom, paradajz kod nas neće niko da proizvodi, već se uzgajaju manje osetljive kulture, poput salata i zeleniša - objašnjava Prostran.

Dodaje da mi u Albaniju izvozimo ono što je kod nas dominantna roba, poput raznih vrsta žita i brašna.

- Iz Albanije stiže i dosta ribe, jer oni imaju te prednosti Mediterana. Ono što imaju, to nam i nude. Verovatno će taj paradajz van sezone dolaziti u većim količinama - smatra Prostran.

Inače, Srbija i Albanija su u prvom polugodištu tekuće godine povećale robnu razmenu za 32 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Tako je vrednost razmene dostigla 123,1 milion evra.

Suficit u robnoj razmeni na strani je Srbije i u posmatranom periodu iznosi 54,7 miliona evra, što je za 10 miliona više nego u prvom polugodištu 2020. godine.

Ukupna vrednost izvoza u Albaniju u prošloj godini iznosila je 156,2 miliona evra, dok je uvoz bio 45,3 miliona evra.

Najvažniji srpski izvozni proizvodi u prošloj godini bili su ostaci od gvožđa i čelika, kukuruz, bezalkoholna pića, električna energija i pšenica. Iz Albanije smo uvozili paradajz, krastavce, papriku, cement, betonski čelik...

Agrarni ekonomista Miladin Ševarlić kaže za 24sedam da se zbog sporazuma koje imamo sa Albanijom i nekim okolnim zemljama ubrzava promet, ali da bi građani Srbije trebalo da obrate pažnju i da kupuju povrće koje je iz domaće proizvodnje.

- Pre neko veče sam bio u restoranu na večeri i izneli su paradajz salatu. Pitao sam otkud im paradajz, a oni su rekli da kupuju na kvantašu. Naravno da sam odbio. Narod treba da poštuje sezonost povrća i da ga koristi kada stiže kod nas, a van toga možemo da koristimo konzervirane proizvode. Dakle, trebalo bi da jedemo sve salate koje stižu iz plastenika, pa onda praziluk, rotkvu, cveklu, kupus, šargarepu, celer, paškanat... - objasnio je Ševarlić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi